Mediteran u problemu, Jadran nije izuzetak: More se dramatično menja, a ovo su glavni krivci

Klimatske promene, uglavnom uzrokovane sagorevanjem nafte, uglja i gasa, čine Sredozemno more toplijim, zbog čega je došlo do pojave stotina novih i invazivnih vrsta riba koje desetkuju autohtone populacije, tvrde naučnici.

Naučnici su Mediteran označili kao "žarište" klimatskih promena, a očekuje se da će se njegove vode zagrejati za dva do šest stepeni do 2100. godine, prenosi AP.

Preporučujemo

Invazivne vrste prisutne decenijama

Toplotni talasi će verovatno postati češći i ekstremniji, tvrde stručnjaci za klimatske i ekološke promene, a okeanografi smatraju da je ključni faktor zagrevanja to što je more zatvoreni bazen i jer toplota ne može da se rasprši kao u prostranstvu okeana.

Generalna komisija za ribarstvo u Mediteranu pri organizaciji UN za hranu i poljoprivredu saopštava da su invazivne vrste prisutne decenijama, ali da se njihovo širenje ubrzalo nakon početka 2000-ih, što se poklopilo sa porastom temperature mora, a ove vrste se sada kreću ka Francuskoj i Španiji pošto su ušle kroz Suecki kanal.

Kao primer navodi se riba lav, koja je prvi put zabeležena u istočnom Mediteranu 2012. godine i brzo se proširila ka zapadu.

Morski biolog iz Instituta za morske biološke resurse i biotehnologiju Nacionalnog istraživačkog saveta Italije, Ernesto Azuro, ocenjuje da je "Mediteran naših dedova, predaka i drevnih Grka i Rimljana zauvek izgubljen", a da su mnoge promene nepovratne.

Katastrofa u plićaku

Azuro dodaje da je zagrevanje voda stvorilo privlačan novi dom za invazivne vrste poput pegave ribe naduvnjače (poznate i kao riba zec), koja se smatra "proždrljivim predatorom i najgorim osvajačem".

"Mediteran će biti još siromašniji, čak i sa manje vrsta, jednostavno zato što klimatske promene zaista čine ovaj deo Mediterana, posebno istočni deo Mediterana, zaista nepogodnim za autohtone vrste", rekao je.

Dodaje i da je u Mediteranu identifikovano oko 1.000 invazivnih vrsta, od kojih je 800 čvrsto uspostavljeno, kao i da su plićaci istočnog Mediterana izgubili 93 odsto svoje populacije mekušaca - duž jadranske obale, nekada obilne dagnjama, skoro sve su uginule zbog temperature mora koja je ponekad prelazila 30 stepeni.

"Od Venecije na severu do Barija na jugu izumiranje je bilo spektakularno. Osim ako ne pronađemo populaciju sposobnu da preživi kroz ove različite klime, budućnost dagnji ​​nije srećna budućnost, barem u Jadranskom moru", rekao je on.

"Hitno pitanje za čovečanstvo"

Naučnici razgovaraju i o tome kako bi priobalne zajednice mogle da se nose sa novim vrstama jer neke vrste, poput ribe lav, imaju "jasne ekonomske koristi jer se u nekim zemljama prodaju po veoma visokim cenama", rekao je Azuro.

Kipar je, zbog blizine Sueckog kanala, prvi osetio uticaj ovih invazivnih riba - ribe lavovi su potisnule autohtone vrste poput crvenog cipla, na užas lokalnih ribara, koji su videli kako se lokalne sorte popularne među kupcima znatno smanjuju.

Zatim, tu su i ribe zečevi koje mogu da proždiru alge sa morskog dna, čime uništavaju stanište mnogih autohtonih vrsta.

Zoolog sa italijanskog Visokog instituta za zaštitu i istraživanje životne sredine Pjero Đenovezi Papik kaže da znamo šta treba da se uradi - da se smanji upotreba fosilnih goriva.

"Ali, to je definitivno hitno pitanje za čovečanstvo i svi znamo rešenja, ali naravno da zahtevaju globalnu i zajedničku viziju", rekao je on.

"Ovo je tehnički izvodljivo..."

Papik kaže da je prekasno da se preokrene širenje invazivnih vrsta u Mediteranu, ali da postoje praktični načini za ublažavanje uticaja.

Prvi je da se spreči njihova dalja migracija sprovođenjem međunarodnog sporazuma koji obavezuje nacionalne vlasti da tretiraju balastne vode unutar dolazećih brodova koji mogu da prevoze takve vrste.

"Ovo je nešto što je tehnički izvodljivo i što može da smanjiti broj novih stranih vrsta za 95 do 99 odsto. Druga taktika je tretiranje trupova brodova posebnom bojom koja sprečava neželjene autostopere da se zakače". reako je papik.

Dodaje i da je jedan od načina promena politike ribarstva kako bi se omogućilo autohtonim vrstama da povrate deo svog broja, poput uzgoja mekušaca koji su manje podložni stranom plavom raku.

"U narednim godinama, mislim da će izazov biti obnova, pronalaženje novih načina za obnavljanje životne sredine", zaključio je Papik.

(Telegraf.rs/Tanjug)