Dunav i druge evropske reke nestaju pred našim očima: Katastrofa se vidi čak iz svemira, pogledajte snimke

Neumoljive vrućine i nedostatak kiše ostavljaju dramatične posledice na neke od najvažnijih evropskih reka. Vodostaji su na pojedinim mestima pali na rekordno niske nivoe, a razmere krize postale su toliko velike da se mogu jasno uočiti čak i iz svemira.

Satelitski snimci prikazuju sužene rečne tokove koji vijugaju kroz isušene predele. Zbog izuzetno niskog vodostaja otkriveni su veliki delovi obala, kao i dugački sprudovi koji se inače nalaze duboko ispod površine vode.

Preporučujemo

Posledice osećaju ljudi, privreda i ekosistemi

Poređenje sa 2023. godinom, kada su protoci evropskih reka uglavnom bili oko prosečnih vrednosti, pokazuje koliko su pojedini ključni tokovi sada osiromašeni vodom, prenosi CNN.

Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva na planeti, a leta postaju sve ekstremnija dok klimatska kriza izazvana ljudskim delovanjem dovodi do nezabeleženo visokih temperatura. Uzastopni, brutalni toplotni talasi izvlačili su vlagu iz zemljišta i reka, dok je dugotrajna suša donela veoma malo predaha.

Evropske reke predstavljaju vitalne “saobraćajne arterije” kojima se prevozi roba, koriste se za hlađenje elektrana, proizvodnju hidroelektrične energije, turizam i predstavljaju važno stanište za divlje životinje.

Kako se reke povlače, posledice osećaju ljudi, privreda i čitavi ekosistemi.

Vodostaji evropskih reka često tokom leta dostignu niske nivoe, ali su ove godine na pojedinim mestima zabeležene vrednosti bez presedana. Među najteže pogođenim su dve ključne evropske reke - Dunav i Rajna.

Dunav, druga najduža reka u Evropi, koja na svom putu od Nemačke do Crnog mora protiče kroz deset zemalja, pao je na rekordno niske nivoe.

Dunav se povlači i otkriva istorijske ostatke

Smanjenje vodostaja Dunava izazvalo je energetske probleme u Mađarskoj, kao i u Rumuniji.

Smanjeni vodostaji reka pogodili su i turizam, primoravajući pojedine rečne kruzere da otkažu ili izmene svoje rute.

Kako se reka povlači, ona otkriva i istorijske ostatke. Prošle nedelje su na severu Bugarske pronađeni ostaci za koje se veruje da pripadaju drevnom mamutu, dok je u Budimpešti “izronio” nacistički ponos zajedno sa strašnim prizorom, o čemu više možete OVDE pročitati.

I Rajna, koja izvire u švajcarskim Alpima i teče ka severu sve do Severnog mora, nalazi se na kritično niskom vodostaju. Ova reka predstavlja jednu od najvažnijih evropskih saobraćajnih arterija za prevoz svega - od hrane i minerala do uglja i nafte.

“Nizak nivo snežnih padavina tokom zime u Alpima, u kombinaciji sa nedostatkom kiše i pet odvojenih toplotnih talasa koji su zahvatili velike delove sliva Rajne, doveli su do rekordno niskog vodostaja”, rekao je Masimilijano Kapa, hidrolog iz Federalnog instituta za istraživanje šuma, snega i pejzaža u Švajcarskoj.

Vodostaj je toliko nizak da su komercijalni brodovi morali da smanje količinu tereta i do 80 odsto kako bi izbegli nasukavanje. To je poremetilo lance snabdevanja i povećalo troškove transporta.

Problemi nisu ograničeni samo na Dunav i Rajnu

Rekordno niski vodostaji zabeleženi su i u Kelnu, na zapadu Nemačke, kao i u Lobitu, mestu na kojem Rajna iz Nemačke prelazi u Holandiju.

Problemi nisu ograničeni samo na Dunav i Rajnu. Pogođene su i druge evropske reke, među njima Po u Italiji i Loara u Francuskoj, čiji su vodostaji na pojedinim deonicama takođe izuzetno niski.

Naučnici upozoravaju da bi ovi rekordno niski vodostaji u budućnosti mogli da budu obarani iznova i iznova.

“Kako klima nastavlja da se zagreva, hidrološki ekstremi kojima sada svedočimo biće samo vrh ledenog brega“, rekao je Ričard Alan, profesor klimatskih nauka na Univerzitetu Reding u Engleskoj.

On upozorava da će upravljanje vodnim resursima postajati sve zahtevnije.

Jedini način da se ograniče ovakvi ekstremi jeste, kako je dodao, “brzo smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte u svim sektorima društva i podrška dugoročnim politikama, umesto kratkoročnog gašenja požara”.

Dok se temperature nastavljaju da rastu, evropske reke sve jasnije pokazuju koliko bi klimatske promene mogle da promenе način na koji kontinent koristi i čuva svoje najvažnije vodne resurse.

(Telegraf.rs)