Snimak čuvene planine, zaštitnog znaka Toblerone, izazvao šok: Ovako nešto se retko viđa!

Čuveni Materhorn, jedan od najprepoznatljivijih vrhova Alpa i planina koja se nalazi na ambalaži Toblerona, krajem septembra dočekao je posetioce gotovo bez snega.

Fotografije planine izazvale su veliku pažnju na društvenim mrežama, posebno zbog perioda kada bi na njenom vrhu trebalo da bude snega, prenosi Daily Mail.

Preporučujemo

Nije usred pustinje!

Uobičajeno je da se tokom septembra na višim delovima Materhorna pojave prve ozbiljnije snežne padavine, praćene temperaturama ispod nule. Ovoga puta prizor je potpuno drugačiji.

Jedan korisnik objavio je fotografiju sa veb-kamere skijališta Cervino Ski Paradise, uz komentar da prizor “ne prikazuje planinu usred pustinje”, već Materhorn 27. septembra 2026. godine.

Drugi korisnici uporedili su aktuelni izgled planine sa fotografijama od pre godinu dana, kada su njene padine već bile prekrivene debelim slojem snega.

Neuobičajeno visoke temperature

Materhorn je tokom leta često relativno oskudan snegom, ali je potpuno ogoljen vrh u ovom delu godine mnogo neuobičajeniji. Istovremeno, veliki deo Evrope suočava se s natprosečno visokim temperaturama, dok područja centralne i južne Evrope beleže vrednosti koje su ranije ovog meseca prelazile 40 stepeni Celzijusa.

Sličan prizor zabeležen je i tokom velikog toplotnog talasa 2022. godine. Tada su lokalni alpinisti nemačkim medijima govorili da je vrh Materhorna, visok 4.478 metara, potpuno ostao bez snega.

Planinski vodič i šef službe za spasavanje, Anjan Trufer, tada je za Der Spiegel rekao da je za tri decenije njegovog rada na planini takva situacija zabeležena svega četiri ili pet puta.

Međutim, periodi sa veoma malo snega i leda postaju sve češći kako globalne temperature rastu.

Granica se pomera sve više

Jedan od pokazatelja ekstremnih uslova jeste visina na kojoj temperatura ostaje ispod nule. U Švajcarskoj je prošlog juna granica smrzavanja dostigla najvišu vrednost ikada zabeleženu za taj deo godine.

U okolini Materhorna podigla se na oko 5.000 metara nadmorske visine. Posledica je bila gotovo potpuno odsustvo snega na vrhu, a prema izveštajima, alpinisti su mogli da se popnu do oko 4.200 metara bez upotrebe specijalne opreme.

Materhorn, međutim, nije jedina planina na kojoj se primećuju ovakve promene.

I Fudži bez snega

Slična pojava zabeležena je i na drugom kraju sveta. Planina Fudži u Japanu ostala je 2024. godine bez snega na vrhu sve do 6. novembra, što je bio najkasniji datum bez snežnog pokrivača otkako se podaci sistematski beleže, odnosno tokom približno 130 godina.

Prethodni rekord bio je 26. oktobar, zabeležen 1995. i 2016. godine.

Prema podacima lokalne meteorološke službe, sneg se na Fudžiju obično pojavljuje oko 2. oktobra, a nekoliko dana kasnije formira se stabilniji snežni pokrivač.

Problem nije samo u izgledu

Nedostatak snega i leda nije samo estetski problem za planinske predele. Visoke temperature mogu da učine penjačke rute znatno opasnijim.

Tokom ovogodišnjih toplotnih talasa, na pojedinim visokim evropskim planinama došlo je do odrona stena, zbog čega su neke popularne rute postale izuzetno rizične.

Među najugroženijima su Materhorn i Mon Blan, najviši vrh Alpa. Do kraja avgusta na Mon Blanu su poginule najmanje tri osobe, nakon čega su lokalne vlasti naredile zatvaranje planinarskih domova na jednoj od najkorišćenijih ruta.

Istovremeno, planinski vodiči obustavili su ture na Materhornu nakon niza velikih odrona.

Šta se događa duboko u stenama?

Jedan od ključnih problema jeste topljenje permafrosta - sloja zemlje, leda i stena koji može ostati zamrznut hiljadama godina. Na visokim planinama led se nalazi i u pukotinama između stena i pomaže da čitave stenske strukture ostanu stabilne.

Kada temperature značajno porastu, taj led počinje da se topi. Istovremeno se glečeri povlače i gube na debljini, čime nestaje deo pritiska koji je ranije pomagao da stenske padine ostanu stabilne.

Tokom ovogodišnjeg toplotnog talasa, švajcarski region Bazel-Biningen zabeležio je temperaturu od 39,7 stepeni Celzijusa, najvišu ikada izmerenu u severnim Alpima. U francuskom Šamoniju, jednom od najpoznatijih evropskih centara za planinarenje i alpinizam, temperature su se redovno penjale iznad 30 stepeni.

(Telegraf.rs)