Najjezivija riba koju ćete videti: Glava mora hitno da se odseče ovoj zveri, diše na kopnu i veoma je opasna

Invazivna vrsta, poreklom iz Azije, širi se vodama Sjedinjenih Država, a zbog sposobnosti da diše vazduh i preživljava van vode, nadležni apeluju na građane da “preuzmu stvar u svoje ruke” ukoliko je ulove.

Severna zmijoglava riba (Channa argus) stekla je zastrašujuću reputaciju zbog agresivnog načina lova i sposobnosti da se takmiči sa domaćim vrstama za hranu i stanište. Njena jedinstvena sposobnost joj omogućava da se, u odgovarajućim uslovima, kreće između različitih vodenih površina.

Preporučujemo

Nemaju prirodnog neprijatelja

Ova grabljivica, poznata i kao "Frankenriba", prvi put je registrovana u američkim vodama 2002. godine, a od tada se proširila velikim delom srednjeg Atlantika i istočnih delova SAD. Sada je prvi put primećena i u Njujorku.

Zabrinjavajuće otkriće zabeleženo je u jezeru Lili Pond u okrugu Safok, gde je ribolovac izvukao iz vode ribu nalik zmiji. To je podstaklo Ministarstvo za očuvanje životne sredine države Njujork da pojača napore kako bi sprečilo da se vrsta trajno nastani na pomenutom području.

Nadležni upozoravaju ribolovce da ne vraćaju ribu u vodu ukoliko je ulove, prenosi Daily Mail.

Pošto severna zmijoglava riba može da diše vazduh i danima preživi na kopnu, samo ostavljanje na obali često nije dovoljno. Zato nadležni pozivaju građane da “ubiju ribu tako što će joj odseći glavu, izvaditi utrobu ili je staviti u zatvorenu plastičnu kesu”.

“One nemaju prirodnog neprijatelja, poremetiće populacije domaćih riba i uglavnom će pojesti gotovo sve što mogu da stave u svoja velika usta“, rekla je Hajdi O'Riordan, regionalna menadžerka za ribarstvo.

Na prvi pogled, može izgledati kao obična riba, ali stručnjaci za divlje životinje upozoravaju da predstavlja “ozbiljnu pretnju” domaćim ekosistemima.

Narušava ravnotežu u prirodi

Ova grabljivica se razmnožava zapanjujućom brzinom. Ženka može da položi do 15.000 jaja odjednom, a mrest može da se ponovi čak pet puta godišnje. Jaja se izlegu za svega nekoliko dana, što omogućava nagli rast populacije čim se vrsta ustali na novom području.

Kao vrhunski predator, hrani se ribama, žabama, rakovima i drugim vodenim životinjama. Time narušava prirodnu ravnotežu i direktno se takmiči sa domaćim vrstama za hranu.

Najčešće se pronalazi u slatkovodnim jezerima, močvarama, rekama i sporim potocima, posebno na mestima sa stajaćom vodom. Lako ih je prepoznati po karakterističnom izgledu - imaju dugo i vitko telo, izduženu leđna peraja, kao i šaru u nijansama smeđe boje. Odrasle jedinke mogu dostići dužinu od oko 90 centimetara.

Prisustvo ove vrste u SAD poslednjih godina nastavlja da se širi. Pre nego što je otkrivena u Njujorku, već je zabeležena u Arkanzasu, Konektikatu, Delaveru, Floridi, Džordžiji, Ilinoisu, Luizijani, Merilendu, Mejnu, Misisipiju, Misuriju, Nju Džersiju, Severnoj Karolini, Pensilvaniji i Virdžiniji, kao i u Vašingtonu, glavnom gradu SAD.

Naučnici istovremeno pokušavaju da otkriju šta tačno navodi ove ribe da napuste vodu. Veruju da bi njihovo ponašanje moglo da pruži važne informacije za kontrolu širenja invazivne vrste.

U jednom eksperimentu istraživači sa univerziteta u Severnoj Karolini proučavali su severne zmijoglave ribe prikupljene u Merilendu. Primerci su uhvaćeni u pritokama reke Potomak i obližnjim odvodnim kanalima.

Pokazale izuzetnu otpornost

Biolozi su koristili tehniku poznatu kao elektrolov - blaga električna struja propušta se kroz vodu kako bi ribe privremeno bile privučene ka određenoj tački, gde mogu bezbedno da budu uhvaćene mrežom.

Istraživači su ih potom izlagali različitim stresnim uslovima, uključujući topliju vodu, povećanu slanost, veću kiselost, prenaseljenost, mrak, zagađenje i stajaću vodu sa niskim nivoom kiseonika.

Ribe su pokazale izuzetnu otpornost i podnele gotovo sve uslove kojima su ih istraživači izložili.

Međutim, kada bi se suočile sa kiselom vodom, povećanom koncentracijom soli ili stajaćom vodom bogatom ugljen-dioksidom, severne zmijoglave ribe su više puta izlazile iz vode u potrazi za povoljnijim uslovima.

Neke su van vode ostajale samo nekoliko sekundi, dok su druge na kopnu provodile 20 minuta.

Istraživači smatraju da bi ovi rezultati mogli pomoći stručnjacima za zaštitu prirode da bolje predvide kretanje ove invazivne vrste i razviju nove strategije za ograničavanje njenog širenja.

(Telegraf.rs)