"Sveti gral" naučnika je u posedu moćne organizacije: Čeka povratak, ali nije poznato kada će se to desiti

Rover Perseverance, američke agencije NASA, prikupio je na Marsu uzorak stene čije karakteristične “mrlje” mogu predstavljati potencijalni trag drevnog života.

Naučnici smatraju da je reč o jednom od najznačajnijih otkrića u potrazi za životom izvan Zemlje, ali presudne analize podrazumevaju transport do naše planete. Problem je što je NASA obustavila prvobitni program za dopremanje uzoraka sa Crvene planete, dok Kina planira da svoje uzorke donese na Zemlju 2031. godine.

Preporučujemo

Otkriće kod doline Neretva Vallis

U zapečaćenoj komori rovera Perseverance nalazi se stena prošarana neobičnim “mrljama” koje bi mogle da pruže odgovor na jedno od najvećih pitanja nauke - da li je život ikada postojao izvan Zemlje?

Uzorak, nazvan Sapphire Canyon, mogao bi da predstavlja važan dokaz u potrazi za drevnim mikroorganizmima na Crvenoj planeti. Njegov značaj proizlazi iz karakterističnih “tačkastih obrazaca” na površini, koji podsećaju na strukture koje na Zemlji mogu nastati usled aktivnosti mikroorganizama u tlu i sedimentima.

Prikupljen je na stenovitom području uz ivicu doline Neretva Vallis, koju su oblikovale reke koje su tekle prema drevnom jezeru u krateru Jezero. To se događalo pre više od tri milijarde godina, u periodu kada je Mars imao uslove znatno pogodnije za postojanje tečne vode na površini nego danas.

Rover je stigao na područje nekadašnjeg jezerskog dna u februaru 2021. godine upravo s ciljem da pronađe i prikupi stene koje su nastale ili modifikovane pod uticajem vode. Takvi materijali smatraju se posebno pogodnim za očuvanje mogućih tragova nekadašnjeg života.

Članovi naučnog tima misije ističu da je uzorak, veličine jedne krede, upravo ona vrsta stene koju su se nadali da će pronaći, prenosi CNN.

“Mislim da smo prvi put pronašli nešto što na Marsu ispunjava uslove da se smatra potencijalnim biosignaturom. Uzorak je zapečaćen unutar konstrukcije rovera i mirno čeka da bude dopremljen na Zemlju“, rekao je Adrijan Broz, član naučnog tima misije Perseverance.

Međutim, njegov povratak nije zagarantovan - bar ne u skorije vreme.

Neophodna je detaljna analiza

Razlog zbog kojeg naučnici pridaju toliko značaja uzorku Sapphire Canyon jeste njegov neobičan izgled.

“Kada se organska materija nađe u sedimentu ili zemljištu koje je zatrpano, a mikroorganizmi počnu da je razgrađuju, formiraju se izbeljeni oreoli i mrlje koje veoma podsećaju na one koje je rover pronašao u ovoj drevnoj rečnoj dolini“, objasnio je Broz.

On je jedan od koautora naučnog rada o ovom uzorku, objavljenog u septembru 2025. godine.

Ipak, sličnost sa strukturama koje na Zemlji nastaju uz učešće mikroorganizama sama po sebi ne predstavlja konačan dokaz biološkog porekla. Slične karakteristike mogu nastati i usled nebioloških hemijskih procesa, zbog čega je neophodno detaljno analizirati sastav stene, minerale i eventualne organske molekule koje sadrži.

Upravo zato se uzorak smatra potencijalnom biosignaturom - mogućim pokazateljem nekadašnjeg života, a ne potvrdom da je život na Marsu zaista postojao.

Iako je otkriće uzorka Sapphire Canyon dodatno ojačalo argumente u prilog mogućnosti da je na Marsu nekada postojao mikrobni život, naučnici upozoravaju da se na osnovu daljinskih merenja ne mogu dobiti svi odgovori.

NASA je u izradu i lansiranje rovera Perseverance uložila oko 2,4 milijarde dolara. Ipak, čak ni tako složena robotska platforma ne može da zameni sve analitičke mogućnosti savremenih laboratorija na Zemlji.

“Možemo da nastavimo sa ovim istraživanjima i dolazimo do novih naznaka, ali nikada nećemo sa sigurnošću znati dok ne vratimo te uzorke“, rekla je dr Brioni Horgan sa Univerziteta Perdju, koja je članica istraživačkog tima misije NASA.

Kinezi imaju sopstvenu misiju

Po njenim rečima, uzorci sa Marsa predstavljaju trenutno najbolju dostupnu priliku da naučnici odgovore na pitanje da li je život česta pojava u svemiru ili je Zemlja zaista jedinstvena.

Program za povratak uzoraka sa Marsa, koji su zajednički razvijale američka NASA i Evropska svemirska agencija, trebalo je da omogući dopremanje prikupljenog materijala na Zemlju. Međutim, projekat se suočio sa kritikama zbog ogromnih troškova i složenosti tehničkog rešenja.

Pošto su u poduhvat uložene milijarde dolara, NASA je 2024. godine započela preispitivanje njegovog koncepta. Program je potom otkazan, a alternativno rešenje koje bi obezbedilo povratak uzoraka još nije jasno definisano.

Za to vreme, Kina razvija sopstvenu misiju koja bi mogla da postigne istorijski uspeh - da prva dopremi uzorke stena sa Marsa na Zemlju.

Misija Tianwen-3 trebalo bi da bude lansirana 2028. godine, a povratak uzoraka planiran je za 2031. godinu.

Koncept misije se oslanja, između ostalog, na iskustvo stečeno tokom kineske misije Chang’e-6, koja je 2024. godine donela na Zemlju prve uzorke sa udaljene, nama nevidljive strane Meseca.

(Telegraf.rs)