Prvi vampir o kojem su pisale novine nije bio grof Drakula, već Srbin Petar Blagojević: Sve je počelo 1725.

Malo ko bi van granica Srbije čuo za Medveđu i Kisiljevo, početkom 18. veka, da austrijski doktori i vojni zvaničnici nisu došli da istraže niz neobjašnjivih smrti.

O svemu što su zatekli, sastavili su izveštaje koji su brzo našli put do austrijske štampe, a kasnije i širih akademskih krugova, navodi se u reportaži BBC News na srpskom.

Preporučujemo

"Posledica nerazumevanje dve kulture"

Naime, reč "vampir" se pojavila u izveštaju objavljenom u bečkim novinama Wienerisches Diarium 1725. godine.

"U tom smislu, seljanin Petar Blagojević (iz Kisiljeva) i graničar Arnaut Pavle (iz Medveđe) bili su prvi poznati predstavnici ove navodne vrste”, kazao je nemački istoričar Tomas Bon, autor knjige “Vampiri: Poreklo evropskog mita”.

Iako je Sava Savanović, vodeničar iz sela Zarožje, kog je proslavio Milovan Glišić u pripoveci “Posle devedeset godina", najpoznatiji srpski “vampir”, izgleda da nije jedini.

Slučajevi zabeleženi u Kisiljevu i Medveđi odigrali su se u vreme kada je Požarevački mir iz 1718. godine značajno promenio granicu između Habsburške monarhije i Osmanskog carstva.

“Kolonijalno” je reč koju profesor Klemens Rutner sa Triniti koledža u Dablinu koristi da opiše susret austrijskih doktora i vojske sa meštanima.

“Austrijanci posmatraju seljane kao zaostale i sujeverne, dok za sebe misle da su prosvećeni, moderni. U tom susretu, kao posledica nerazumevanje dve kulture, rađa se stvorenje koje nije ranije postojalo”, kaže Rutner, direktor programa Evropskih studija na Triniti koledžu.

“Vampiri” iz Medveđe i Kisiljeva nisu bili prvi pokojnici koji su, navodno, ustali iz grobova.

“Mnoge mitologije imaju pod različitim imenima i manifestacijama nekog mrtvaca koji se vraća iz smrti da muči i mori žive”, kaže Ivan Nešić, profesor istorije iz Medveđe.

Iako je interesovanje zapadnoevropske javnosti za srpske “vampire” bilo veliko, prosvetiteljski duh tog doba nije prihvatao priču koja se nije mogla racionalno objasniti.

Kisiljevo 1725. godina

Devet ljudi umrlo je u kratkom roku u selu Kisiljevo, tokom prve polovine 1725. Svi su pre smrti, navodno, ispričali da im je u san dolazio umrli komšija Petar Blagojević i davio ih.

Rešeni da se razračunaju sa mrtvacem koji im ne da mira, meštani otvaraju Blagojevićev grob i zatiču dobro očuvano telo, što postaje “dokaz" da sa radi o nečistom poslu.

“Lice, ruke i stopala, zapravo celo telo, bilo je takvo da nije moglo biti više celovito i očuvano ni dok je osoba bila živa. U ustima, na nemalo iznenađenje, otkrio sam svežu krv, koju je po opštem uverenju isisao iz onih koje je ubio”, piše austrijski zvaničnik čije je prezime Frombald ostalo zabeleženo, a koji je prisustvovao ekshumaciji.

Bečke novine objavile su njegov izveštaj 21. jula 1725. godine i tada se prvi put reč beleži reč “vampir” (vampire na nemačkom).

“Verujem da su doktori otvarali grobove pitajući prevodioca 'Šta je ovo?' Prevodilac je možda promrmljao nešto poput 'upir', što je slovenska reč za demona, i u tom lošem razumevanju, rađa se reč 'vampir'. To bi moglo biti objašnjenje za činjenicu da se reč ne može naći pre ovog vremena”, smatra Rutner, autor poglavlja u objavljenoj Palgrejv Mekmilan knjizi o vampirima.

Kako bi “zaustavili” Petra, meštani probadaju telo kocem i potom ga spaljuju. Time se, bar na osnovu pisanih tragova, stavlja tačka na ovu pojavu “vampira” među Srbima.

Iako su beleške izazvale pozornost, 1725. godine “još nije sazreo trenutak da izveštaj o vampirizmu privuče pažnju šire javnosti", piše profesor Bon u knjizi “Vampiri: Poreklo evropskog mita”.

Medveđa 1732. godina

Sedam godina kasnije, početkom januara 1732. veliki strah prekrio je selo Medveđu. Meštani organizuju noćne straže, neki pomišljaju da zauvek napuste domove, jer je za tri meseca umrlo 17 ljudi, među njima i mladi, prethodno zdravi ljudi.

Neki od pokojnika žalili su se pre smrti na jaka gušenja i snažne bolove u grudima.

Ne želeći preveliko komešanje na granici, predstavnici Habsburške monarhije naređuju otvaranje grobova nedavno preminulih, a doktor Johanes Flikinger sastavlja izveštaj o događajima u Medveđi pod nazivom “O takozvanom vampiru ili krvopiji, kakav je viđen u Medveđi, u Srbiji, na turskoj granici 7. januara 1732”.

U ovom dokumentu, on pominje hajduka, koga imenuje kao Arnond Paol, kao krivca za slučajeve “vampirizma”.

“Malo se zna o životu i sudbini ovog čoveka, koji je umro posle pada i seljani ga potom pretvorili u žrtvenog jarca”, piše Tomas Bon u knjizi.

On veruje da se radilo o Arnautu Pavlu, graničaru Albancu koji je stigao sa Kosova.

Flikinger u izveštaju navodi da je Arnaut Pavle, koji je sam pričao da ga je progonio vampir, poginuo 1727. godine, kada je pao sa sena.

Mesec dana posle smrti, Pavle je, tvrdili su meštani, ubio četvoricu ljudi, pa su iskopali njegov grob, zatekavši neraspadnuto telo sa koga je tekla krv.

To je bio “dokaz” Medveđanima da se zaista radi o “vampiru”, zbog čega je proboden kocem i potom spaljen.

Pavle je, navodno, posle smrti napadao i ovce, pa su životinje tako bivale “zaražene”, a “vampirizam” se prenosio na ljude koji su jeli njihovo meso, verovali su meštani.

“Dok su seljani bili uplašeni od tela koja se nisu raspala, vojni lekari su želeli da se uvere da to nije bio znak da je kuga došla sa otomanskih teritorija”, kaže Bon.

Doktor Flikinger opisao je izgled iskopanih tela, među kojima su ona koja nisu bila u fazi raspadanja, viđena kao “vampiri”.

Savremeni patolozi, međutim, ukazuju da stanje u kome su pokojnici zatečeni nije neobično, pošto ukopano telo duže vremena ostaje očuvano, objašnjavaju istoričari.

“Kristijan Rajter, istaknuti bečki forenzičar, smatra da je iza svih ovih slučajeva bila epidemija antraksa, u prošlosti uobičajena pojava u periodima tokom i posle rata”, kaže Rutner.

Kao što je reč “vampir” nastala iz verovatnog jezičkog nesporazuma, tako su i osobine bile posledica nerazumevanja dve kulture, smatra Rutner.

“Seljani su govorili da osećaju gušenje, što je uobičajeno kod upale pluća. Ako pažljivo čitate izveštaje, uočićete da niko nikada nije video ‘vampira’ sopstvenim očima. To da su ‘vampiri’ pili krv bila je interpretacija austrijskih doktora”, kaže Rutner.

Tomas Bon takođe veruje da je “ispijanje krvi mit koji je stvorila zapadna javnost”.

Evropska slava

“Vest o događajima u pograničnom području brzo se proširila, što je veoma neobično, jer nije bilo medija kakve danas poznajemo”, kaže profesor Rutner.

“Između Uskrsa i leta 1732. godine, mnogi, a među njima i visoko obrazovani ljudi, znali su i razgovarali o tome na univerzitetima i u akademskim krugovima”, dodao je.

On smatra da su navodne pojave “vampira” privukle pažnju, jer su zabeležene na nepoznatom području do skoro pod turskom vlašću.

“Veliki sukob između Otomanskog carstva i Zapada važna je pozadina ovih slučajeva”, kaže Rutner.

Tomas Bon navodi da “posle drugog neuspelog otomanskog pohoda na Beč, ‘vampiri’ predstavljaju alternativu 'turskoj pretnji' latinskom hrišćanstvu, sa istoka ili jugoistoka”.

Verovanje u duhove ili hodajuće mrtvace je “univerzalni fenomen”, a “senzacionalizam prosvećene javnosti i trijumf novina i časopisa bili su odgovorni za relativno kasno, ali trajno interesovanje”, smatra on.

“Habsburgovci su morali da shvate i da je magija rasprostranjena i na drugim periferijama njihovog carstva. Ako pratite debate, stiče se utisak da su vampiri migrirali iz Srbije u Šleziju”, zaključuje Bon.

(Telegraf.rs/BBC News na srpskom)