Svi su zaboravili kako je izgledao život pre mobilnih uređaja: Ove stvari danas deluju gotovo NEZAMISLIVO

Pre pojave mobilnih ekrana, u domaćinstvu sa jednim televizorom nije bilo moguće da članovi istovremeno gledaju svoj program. Ako su se želje ukućana razlikovale, izbor je podrazumevao dogovor, popuštanje ili nezadovoljstvo. Slično je bilo i sa kućnim telefonom - dok je jedan član familije razgovarao preko jedine linije, ostali su morali da sačekaju.

To nije značilo da su porodice automatski bile složnije. Ipak, uređaji su bili zajednički, pa su i njihove svakodnevne navike bile vidljivije ostalim ukućanima.

Preporučujemo

Nije bio samo izvor zabave

Dolazak televizije promenio je izgled dnevne sobe. Kako objašnjava autor Džastin Mekgir, televizor je postao centralna tačka prostorije, prema kojoj je bio okrenut kauč.

Uređaj nije bio samo izvor zabave već i važan predmet u prostoru. Pojedini modeli imali su kućišta nalik nameštaju, sa drvenim oblogama koje su im omogućavale da se uklope u enterijer. U takvom rasporedu gledanje televizije bilo je zajedničko iskustvo. Isti ekran značio je i isti sadržaj, čak i kada nisu svi pred njim sedeli sa podjednakim interesovanjem.

Kućni telefon bio je vezan za određeno mesto. Meri Miler u tekstu za Design Museum opisuje uređaje povezane kablom, koji su se nalazili u hodnicima i dnevnim sobama. Poziv je povezivao dve adrese, a ne nužno odmah dve određene osobe. Zato pozivanje prijatelja nije značilo da će se upravo on javiti.

Pre njega su na telefon mogli da se jave majka, otac, brat ili sestra. Bilo je potrebno predstaviti se i zamoliti da pozovu osobu sa kojom želite da razgovarate. Autorka Džulija Čo u tekstu za časopis The Atlantic priseća se upravo tog dela odrastanja - razgovora sa roditeljima svojih prijatelja, ali i javljanja poznanicima sopstvenih roditelja.

Nestala potreba za dogovorom

Telefon je tako otkrivao mali deo društvenog života ukućana. Znalo se ko koga traži, kome treba preneti poruku i ko upravo očekuje poziv. Zajednička telefonska linija donosila je i određena ograničenja. Dug razgovor jedne osobe mogao je drugoj da odloži poziv, a uređaj smešten u prostoriji kroz koju su svi prolazili nije pružao mnogo privatnosti.

Bežični telefoni kasnije su omogućili udaljavanje od baze uređaja i diskretnije razgovore. Ipak, prilikom pozivanja zajedničkog kućnog broja i dalje nije bilo sigurno ko će podići slušalicu, navodi Čo.

Mekgir opisuje kako su laptopovi, tableti i mobilni telefoni “raspršili” gledanje sadržaja na više uređaja. Tako televizor više nema istu, neprikosnovenu ulogu centralnog porodičnog ekrana, prenosi Dnevno.hr.

Time je nestao deo potrebe za dogovorom oko izbora televizijskog programa, ali zajedničko vreme i dalje zahteva svesnu odluku. Stari televizor i telefon nisu garantovali bliskost. Njihova posebnost bila je jednostavnija - da biste ih koristili, često ste morali da vodite računa i o nekome drugom.

(Telegraf.rs)