Otac i sin kupili kuću koja je krila vekovnu tajnu: Sada će dobiti milion evra kao nagradu

Španac će dobiti više od milion evra nakon što je slučajno otkrio renesansni spomenik, skriven iza zidova kuće koju je kupio radi renoviranja.

Otkriće, do kojeg je došlo pre 10 godina, u gradu Ubeda, pokrenulo je dug sudski postupak, pošto su regionalne vlasti u početku odbile da isplate propisanu nagradu.

Preporučujemo

Svetinja potiče iz 1347. godine

Reč je o Huanu Fransisku Leonu Kateni, stanovniku Ubeda u pokrajini Haen, gde se nesvakidašnje otkriće zabeleženo u novembru 2016. godine.

Ubeda je, zajedno sa susednim Baezom, od 2003. godine na Uneskovoj listi svetske baštine, a slučaj koji je počeo kao obično renoviranje prerastao je u jednu od neobičnijih priča o skrivenom kulturnom nasleđu.

Sada, deset godina kasnije, pošto je Vrhovni sud okončao pravni spor, vlasnik kuće trebalo bi da dobije novčanu nagradu predviđenu Zakonom o istorijskom nasleđu. Komisija za procenu pri regionalnoj vladi Andaluzije utvrdila je da mu za slučajno otkrivanje spomenika pripada više od milion evra.

Kada su Huan i njegov otac počeli da uklanjaju delove zidova, naišli su na fasadu crkve nekadašnje bolnice Svetog Horhea, prenosi El Pais.

Svetinja potiče iz 1347. godine, ali je otkrivena fasada nastala kasnije, krajem 15. veka. Široka je 15, a visoka 11 metara, a pripisuje se Andresu de Vandelviri, jednom od najznačajnijih arhitekata španske renesanse, koji je ostavio veliki trag u izgradnji najvažnijih spomenika Ube­de i Baeza.

"Prošlo je previše vremena"

Stručnjaci koji su nakon otkrića analizirali spomenik istakli su njegove izuzetne umetničke i istorijske vrednosti, ali i dobro stanje očuvanosti. Posebno su naglasili estetsku vrednost, kao i činjenicu da predstavlja primer kasne renesanse na ulazu u pogrebnu kapelu.

Reč je o izuzetno retkom arhitektonskom rešenju, kakvo do tada nije bilo poznato u Ubedi.

Zbog značaja otkrivenog spomenika, Ministarstvo kulture Andaluzije utvrdilo je da svi radovi u objektima u kojima se fasada nalazi moraju biti usklađeni sa ograničenjima iz člana 33. Zakona o istorijskom nasleđu. To praktično znači da na ovom zaštićenom kulturnom dobru nije dozvoljeno izvođenje bilo kakvih zahvata koji bi mogli da ga ugroze.

“Prošlo je previše vremena, a sada mi je najvažnije da se ovaj spomenik, koji je skoro šest vekova bio skriven, što pre predstavi javnosti“, kaže Huan, koji pregovara sa gradskim vlastima o najboljem načinu da se otkriveno nasleđe učini dostupnim posetiocima.

Vlasnik je predložio da se fasada ostavi otkrivena i vidljiva sa ulice, čak i ako bi to značilo smanjenje korisne površine kuće. Zauzvrat, očekivao je da gradska uprava preuzme troškove obnove četvorospratnog objekta.

“Ako gradska uprava ne može ili ne želi da sprovede te radove, trebalo bi bar da dozvoli onima koji su spremni da ih izvedu da nastave sa projektom, uz sve potrebne pravne garancije“, poručio je.

Promenjeni planovi porodice

Pored dugog čekanja na rešenje, vlasnika brine i stanje objekata u kojima se nalazi otkriveni spomenik. Izveštaj o očuvanju i restauraciji, koji je naručila vlada Andaluzije tokom postupka procene novčane nagrade, upozorio je na ozbiljne probleme sa građevinama koje ga okružuju, a koje su u vlasništvu grada.

U dokumentu se navodi da je loše stanje krovova kuća sa brojevima 10 i 12 uzrok značajnog prodiranja kišnice. Voda ugrožava građevinske materijale, ali i samu renesansnu fasadu. Takođe, zbog vlage dolazi do truljenja drvene konstrukcije i greda, što narušava stabilnost objekata i stvara opasnost od njihovog urušavanja.

U izveštaju su zabeleženi i tragovi truljenja i buđi na drvenim delovima plafona, kao i kolonije gljivica na podovima susednih prostorija, čemu pogoduju vlaga i nedostatak svetlosti.

“Svakog meseca bez intervencije zabrinutost je sve veća. U izveštaju je već upozoreno na ono što može da se dogodi, a mi i dalje nemamo rešenje“, požalio se Huan.

Ovo otkriće potpuno je promenilo planove porodice. Umesto da kupe staru kuću, postepeno je renoviraju i u njoj žive, našli su se u situaciji da postanu čuvari izuzetnog renesansnog spomenika za koji se verovalo da je zauvek izgubljen.

Porodica sada živi u drugoj kući koju je kupila u istoj ulici, dok čeka da se odluči šta će biti sa istorijskim nasleđem.

Huan kaže da već postoje različiti predlozi privatnih inicijativa za predstavljanje fasade javnosti, ali da će konačna odluka zavisiti od rezultata arheološkog projekta koji tek treba da bude sproveden.

Za sada je ostala na mestu na kojem je otkrivena, ograđena i zaštićena, u istim uslovima u kojima se nalazila još od novembra 2016. godine.

Stavljena tačka na pravni spor

Iako španski Zakon o istorijskom nasleđu iz 1985. godine predviđa novčanu nagradu za slučajna arheološka otkrića, Huan je morao da se obrati sudu kako bi ostvario ovo pravo.

Zakonom je propisano da se slučajnim otkrićima smatraju ona do kojih se dođe sticajem okolnosti ili tokom različitih radova, poput kopanja zemlje, rušenja i drugih građevinskih zahvata.

Međutim, regionalne vlasti Andaluzije u početku su odbile da isplate nagradu, pozivajući se na izuzetak predviđen propisima o zaštiti i unapređenju istorijskog nasleđa te pokrajine. Tvrdile su da se na otkrivenoj fasadi navodno nalazi grb porodice Mesija, koji se smatra heraldičkim simbolom i ima status dobra od kulturnog značaja.

Andaluzijski visoki sud pravde odbacio je takvo obrazloženje, jer vlasti nisu uspele da dokažu svoje tvrdnje. Nakon dugotrajnog postupka, Vrhovni sud je konačno stavio tačku na spor, čime je otvoren put da vlasnik dobije nagradu veću od milion evra.

Tako je Huan koji je želeo samo da renovira staru kuću, umesto uobičajenog građevinskog posla, slučajno otkrio deo istorije za koji se verovalo da je nestao - a do novca koji mu po zakonu pripada morao je da dođe tek posle 10 godina i dugog sudskog procesa.

(Telegraf.rs)