Nadežda je bila Lenjinova žena i ostala je uz njega do smrti: Kao plemkinja završila je u sibirskom zatvoru i borila se protiv Staljina (FOTO)

Nadežda Konstantinovna “Nađa” Krupska bila je ruski boljševički revolucionar i političar

Oktobarska revolucija 1917. godine bila je prelomni događaj u ruskoj istoriji, koji je takođe dosta uticao i na dešavanja u svetu. Značajnu ulogu je tu odigrao Vladimir Lenjin, ruski revolucionar koji je osnovao prvu Komunističku partiju i utemeljio SSSR. Njegovo bavljenje politikom se odvijalo pod lupom javnosti, ali je zato njegov privatan život bio nešto što je čuvao samo za sebe. To se posebno odnosi na njegov brak sa Nadeždom Krupskom, koja mu je bila veran drug sve do njegove smrti 1924. godine.

OVO JE LENJINOVA PRAVA LJUBAV: Pronađena fotografija ruske revolucionarke, njegove "Liročke" (FOTO)

Preporučujemo

Nadežda Konstantinovna “Nađa” Krupska bila je ruski boljševički revolucionar i političar. Takođe je radila i kao zamenik ministra prosvete u sovjetskoj vladi u periodu 1929-1939. Ova dama je bila udata za Vladimira Lenjina od 1898. do njegove smrti 1924. godine.

O roditeljima

Rođena je u siromašnoj porodici više klase. Njen otac, Konstantin Ignatjevič krupski, bio je ruski vojni oficir, plemić Ruske Imperije. Ostao je siroče sa devet godina, pa je postao pešadijski oficir u ruskoj vojsci. Neposredno pred odlazak u Poljsku na zadatak, oženio se Nađinom majkom.

Nakon šest godina radnog staža, Krupski je izgubio naklonost svojih nadređenih i bio je optužen za “neruske aktivnosti”. Možda je bio osumnjičen i za umešanost sa revolucionarima.

Nakon toga, radio je u fabrikama ili bilo gde drugde gde je mogao da nađe posao sve do pred kraj života, kada mu je kazna bila poništena. Njena majka, Elizaveta Vasiljevna Tistrova, bila je ćerka ruskih plemića bez zemlje. Elizavetini roditelji umrli su kad je bila mala i ona je bila upisana na Bestuževski kurs, najviše formalno obrazovanje koje su žene mogle da steknu u Rusiji tokom ovog vremena.

Nakon što je stekla diplomu počela je da radi kao guvernanta plemićkih porodica dok se nije udala za Krupskog.

Obrazovanje

Imajući dobro obrazovane roditelje i aristokratskog porekla, a ujedno i iskustva sa nižeklasnim uslovima rada, sve je to dovelo do formiranja mnogih ideoloških uverenja kod Nađe. Od samog detinjstva Krupska je bila inspirisana duhom protesta protiv ružnog života oko sebe.

Jedna od Nađinih prijateljica iz gimnazije, Arianda Tirkova, opisala je Nađu kao „visoku, tihu devojku, koja ne flertuje sa momcima, promišljenu, sa već formiranim jakim uverenjima”...

Nađa je na kratko pohađala dve različite srednje škole, pre nego što je pronašla školu koja joj savršeno odgovara, Obolenski žensku gimnaziju — „Istaknutu privatnu srednju školu za devojke u Petrogradu”. Ovo obrazovanje je verovatno bilo liberalnije od većine drugih gimnazija otkad je primećeno da su neki od osoblja bili bivši revolucionari. Nakon smrti njenog oca, Krupska i njena majka su davale časove kao izvor prihoda. Krupska je još od malih nogu pokazala interesovanje za obrazovanje.

Posebno se zanimala za Tolstojeve teorije o obrazovanju, koje su bile fluidne umesto struktuirane. One su bile fokusirane na ličnom razvoju svakog pojedinačnog studenta i usmerene na važnost odnosa između učenika i nastavnika.

To je navelo Krupsku da proučava mnoge Tolstojeve radove, uključujući i njegove teorije reforme. To su bile mirne ideje koje su poštovale zakon i podržavale su ljude koji se uzdržavaju od nepotrebnog luksuza i koji su samostalni, umesto da se drugi staraju o njima...

Tolstoj je ostavio trajan utisak na Krupsku. Kaže se da je ona imala „poseban prezir prema modernoj odeći komforu”. Uvek je bila u skromnoj haljini, kakav je bio i nameštaj u njenoj kući i kancelariji.

Kao predan, doživotan student, Krupska je počela da učestvuje u nekoliko krugova diskusija. Ove grupe okupile su se da uče i razgovaraju o posebnim temama, koje su za dobrobit svih uključenih.

Na jednom od ovih predavanja prvi put se je srela sa Marksovim teorijama. Ovo je izazvalo njeno interesovanje za potencijalno bolji život za ceo narod.

Krupska je započela detaljnu studiju o ovoj temi. To je bilo veoma teško, jer su u to vreme ovakve knjige bile zabranjene od strane ruske vlade. Shodno tome, revolucionari su prikupljali takve knjige i držali ih u podzemnim bibliotekama.

Život sa Lenjinom

Nadežda je prvi put upoznala Vladimira Lenjina 1894. godine na jednoj od grupnih diskusija. Bila je impresionirana njegovim govorima, ali ne i njegovim osobinama. Teško je znati nešto više o njihovom međusobnom udvaranju, jer su oni jako malo govorili o privatnom životu.

U oktobru 1896. godine, nekoliko meseci nakon što je Lenjin uhapšen, Nadežda takođe završava u zatvoru. Nakon nekog vremena Lenjin je proteran u Sibir. Vrlo malo su komunicirali dok su bili u zatvoru, a pre nego što je otišao u Sibir, Lenijn je Nadeždi napisao poruku koju joj je dostavila majka.

Predložio joj je da mu se pridruži u zatvoru, ako ljudima kažu da mu je verenica. Godine 1898. godine, njoj je dopušteno da bude uz Lenjina, samo ako bude udata kada stigne tamo. Njen odnos sa Lenjinom je bio više poslovne prirode, ali ona mu je ostala verna i nikada nije pomišljala da se razvede od njega.

Veruje se da je Nadežda imala probleme sa štitnom žlezdom. Imala je preblema i sa menstruacijom, što može da objasni i zašto ona i Lenjin nikada nisu imali decu.

Nakon što je pušten na slobodu Lenjin je otputovao u Nemačku i smestio se u Minhenu. Nadežda mu se pridružila 1901. godine. Nako nšto je ona stigla, par je otišao u London.

Angažovanje u politici

Ona je bila izuzetno politički aktivna. Bila je član Ruske socijaldemokratske radničke partije od 1903. godine. Leon Trocki je blisko sarađivao sa njom i Lenjinom. U svojoj autobiografiji je napisao koliko je ona imala veliki značaj u svakodnevnom radu partije.

"Bila je sekretar uradničkog odbora. Uvek je bila u samom centru svih radova u organizaciji, primala je drugove, davala im upustva, pronalazila je tajne adrese, pisala je pisma, kodirala je i dekodirala prepiske. U njenoj sobi bi se uvek osećao miris spaljenog papira tajnih pisama, koje bi palila, jer se pored vatre grejala dok je čitala"...

Postala je sekretar Centralnog komiteta 1905. godine. Iz Rusije je otišla nakon neuspele revolucije 1905. godine i radila je kao nastavnica u Francuskoj nekoliko godina. Posle Oktobarske revolucije 1917. godine, ona je postala zamenica narodnog komesara za obrazovanje. Godine 1920. ona je predsedavala odborom za obrazovanje i bila je zamenik ministra za obrazovanje od 1929. do 1939. godine.

Član Centralnog komiteta Komunističke partije SSSR je postala 1924. godine, član njegove kontrolne komisije 1927. godine, a 1931. godine je postala počasni građanin.

Posle Lenjina

Nakon Lenjinove smrti 1924. godine Nadežda se približila političkim stavovima Grigorija Zinovjeva i Leva Kameneva u velikim debatama između Leve Opozicije koju je vodio Trocki i Centra koji je vodio Staljin. Za vreme partijske konferencije i kongresa stranke 1925. godine podržala je Grigorija Zinovjeva i Leva Kameneva protiv Staljina.

Godine 1926. je izjavila da je Lenjina od zatvora spasila samo njegova smrt. Odbranila je ograničenja abortusa koje je sovjetska vlada uvela 1936. godine.

Nadežda je napisala memoare o svom životu sa Lenjinom. Oni su prevedeni 1930. godine kao "Sećanja na Lenjina". Knjiga daje najsveobuhvatniji prikaz Lenjinovog života pre nego što je došao na vlast i završava se 1919. godine.

Tekst je dospeo u mnoge ruke nakon što je napisan, pa ne može da bude u punoj meri pouzdan.

Zaostavština

Nadežda je umrla 1939. kada je imala 70 godina. Nakon njene smrti fabrika čokolade u tadašnjem Lenjingradu je nazvana po njoj, a jedna čokolada i dan danas nosi naziv po njoj.

Asteroid koji je otkriven 1971. godine je takođe dobio naziv po njoj, a film o njenom životu je snimljen 1974. godine.

(Telegraf.rs)