Ovaj virus je ubio 50 miliona ljudi, više nego Prvi svetski rat: Najsmrtonosnija bolest u istoriji

Stručnjaci smatraju da novi koronavirus može da ima istu stopu smrtnosti kao zloglasna "španska groznica", koja je zahvatila sve kontinente sem Antarktika

Novi, mutirani, koronavirus preti celoj planeti, a do sada je odneo 25 života, dok je više od 600 osoba zaraženo. Takođe, zbog straha da ne dođe do širenja bolesti, blokirana su dva grada u Kini, odnosno Vuhan i Huanggang, a Peking je saopštio da je otkazao proslavu kineske Nove godine.

Medicinski radnici smatraju da je ova infekcija jako opasna, a neki stručnjaci čak veruju da po broju mrtvih može da stigne i zloglasnu "špansku groznicu", koja je 1918. godine odnela čak 50 miliona života. Donosimo vam nekoliko činjenica o najsmrtonosnijem virusu i zarazi u istoriji čovečanstva.

Preporučujemo

1. Koliko je ljudi poginulo?

Nema tačnih podataka, ali pretpostavlja se da je stradalo oko 50 miliona ljudi, premda neki istoričari tvrde da je prema nekim izvorima život izgubilo čak 100 miliona osoba. Koliko je to velika cifra, govori podatak da je u Prvom svetskom ratu poginulo 17 miliona ljudi. Španska groznica zahvatila je sve kontinente (osim Antarktika), a najteže pogođena zemlja bila je Indija, gde je stradalo ljudi koliko u Velikom ratu.

2. Kako se groznica proširila širom sveta?

Groznica je napala čovečanstvo u tri talasa. Prvi je počeo u martu 1918. godine među američkim vojnicima u Kanzasu. Smrtnost u tom talasu nije bila tako visoka, vojnici su je opisivali kao "trodnevnu groznicu", a do kraja proleća odnela je 56 života. Drugi talas bio je najsmrtonosniji, a počeo je u avgustu 1918. godine. Prema nekim procenama, drugi talas je u 25 sedmica odneo živote 25 miliona ljudi. Treći talas krenuo je početkom 1919. i trajao do marta 1920.godine.

3. Među žrtvama je bio i deda Donalda Trampa

Za razliku od sezonskog gripa s kojim se srećemo svake godine, a koji je najopasniji za malu decu, stare ljude i osobe narušenog imuniteta, "španjolka" je najviše napadala mlade i zdrave osobe između 20 i 40 godina. Zaražene osobe umirale bi vrlo brzo, nekada samo nekoliko sati nakon što bi shvatile da su bolesne.

Prvi simptomi bili su umor, visoka temperatura i glavobolja, a zatim bi se javili bolovi u mišićima i zglobovima. Oboleli su umirali u strašnim mukama: koža bi im postala ljubičasta, a pluća bi im bila ispunjena crvenkastom želatinastom masom koja bi ih polako gušila.

Jedna od žrtava bio je i Frederik Tramp, deda aktuelnog američkog predsednika Donalda Trampa.

4. Od njega je sve počelo....

Prvi oboleli bio je Albert Gičel, vojni kuvar u američkoj bazi Fort Rajli u Kanzasu. On se ujutru 11. marta 1918. godine požalio vojnom lekaru na kašalj, glavobolju i visoku temperaturu. Do ručka je u bolnici već bilo stotinak vojnika s istim simptomima, dok je do kraja nedelje taj broj porastao na 500. U knjizi "Pale Rider", britanska novinarka Lora Spini spekuliše da su nulti pacijenti mogli da budu i jedan seljak u pokrajini Šanksi na severoistoku Kine i vojnik primljen u francusku vojnu bolnicu u Etaplesu.

5. Zašto baš španska groznica?

Ime je nastalo zahvaljujući političkim okolnostima. Zbog ratnih prilika, vlade zaraćenih zemalja ograničile su objavu vesti o bolesti strahujući da bi to moglo porazno da utiče na moral stanovništva. Kako je Španija ostala neutralna u ratu, nije bilo cenzure i to je omogućilo novinarima da slobodno izveštavaju o posledicama bolesti. Pošast je nosila različita imena koja svedoče o tom teškom vremenu neprijateljstva među narodima. Tako su je u Senegalu nazvali brazilskom, u Brazilu nemačkom, u Poljskoj boljševičkom, a u tadašnjoj Persiji (današnjem Iranu) britanskim gripom.

(Telegraf.rs)