Tesla je predvideo budućnost: Nije bio usamljeni vizionar, mnogi su im se u prošlosti smejali

Izumi naučnika koji su opisani puno ranije nego što su se pojavili

Foto: Historic Collection / Alamy / Alamy / Profimedia; JACQUES BOYER / Roger Viollet / Profimedia; AKG / Profimedia
Foto: Historic Collection / Alamy / Alamy / Profimedia; JACQUES BOYER / Roger Viollet / Profimedia; AKG / Profimedia

Naučnici i autori naučne fantastike oduvek su bili ispred svog vremena, a njihove ideje ponekad se čine sulude.

Ali, te "sulude" ideje često znaju da se pretvore u stvarnost ili barem da motivišu druge da tuđe reči pretvore u dela.

Ovo su neki od izuma koji su opisani puno pre nego što su se pojavili:

1. Pametni telefon

U intervjuu za Njujork Tajms Nikola Tesla još je 1926. predvideo da ćemo u budućnosti svi komunicirati putem mobilnih telefona i video-pozivima. Gotovo 40 godina kasnije, Isak Asimov takođe je tačno predvideo da ćemo s bilo kime na Zemlji komunicirati putem satelitske komunikacije i da nam neće biti potrebne žice, prenosi Index.hr.

FFoto: JACQUES BOYER / Roger Viollet / Profimedia

2. Visoka tehnologija u školama

Francuska serija ilustracija "En L'An 2000" s kraja 19. i početka 20. veka predvidela je škole koje u obrazovanju koriste modernu tehnologiju nalik računarima. Naravno, nismo svi povezani žicama i ne moramo nositi posebne kacige, ali bitna je namera. Činjenica jeste da se računari koriste i da nije potreban odlazak u biblioteke jer je više-manje sve dostupno onlajn.

3. Slušalice i moderni televizori

Još 1953. Rej Bredberi u svom kultnom romanu Farenhajt 451 predvideo je bežične slušalice (ili "školjke"), a opisao je i ogromne televizore ravnih ekrana kakve danas koristimo.

4. Popularizacija računara

Isak Asimov, američki pisac i profesor biohemije, predvideo je niz stvari, a njegova su predviđanja često bila izuzetno precizna. Uglavnom, bio je uveren da će računari zavladati svetom i da će u ranim osamdesetima društvo doći do tog nivoa da više neće moći da funkcioniše bez računara te da će svaki dom biti opremljen s tom tehnologijom.

Foto: Pictorial Press Ltd / Alamy / Alamy / Profimedia

5. Kreditne kartice

Osoba zaslužna za ideju kreditne kartice bio je utopijski pisac naučne fantastike Edvard Belami koji je ovaj izum opisao u svojoj knjizi "Looking Backward" iz 1888.

Foto: Historic Collection / Alamy / Alamy / Profimedia

6. Tablet

Nije tajna da su tvorci moderne tehnologije inspiraciju tražili u delima naučne fantastike, a jedan od poznatijih autora u ovom žanru je Artur Klark. On je još 1968. napisao "2001: Odiseju u svemiru" u kojoj se bavi vanzemaljskom civilizacijom koja stvara život na Zemlji. Između ostalog, u knjizi je opisao i elektronske novine koje su najsličnije današnjim tabletima.

Foto: Wikimedia/Mamyjomarash

7. Pametni satovi

Pametni telefoni i fitnes narukvice danas su popularni, ali kasnih sedamdesetih malo je ko o njima pričao. Tačnije, o njima je pisao ruski pisac Kir Buličov u svom romanu "Za sto godina" iz 1978., u kojem je opisao narukvice s brojevima.

8. Let na Mesec

Jedno od svakako najpoznatijih predviđanja je ono Žila Verna koji je 1865. predvideo let na Mesec i prilično ga detaljno opisao u svom romanu "Od Zemlje do Meseca". Njegova su predviđanja zanimljiva jer uprkos tome što nije imao podatke, neke njegove brojke iznenađujuće su tačne.

Foto: Wikimedia/Quibik

9. Društvene mreže

Edvard Morgan Forster 1909. napisao je priču "The Machine Stops" u kojoj opisuje svet u kojem ljudi uglavnom komuniciraju putem ekrana, a to je, pogledamo li oko sebe, itekako precizno predviđanje.

Foto: Personalities / Rainbird / Profi

10. Atomska bomba

Herbert Džordž Vels je 1914. objavio roman "The World Set Free" u kojem ne samo da je predvideo nuklearno naoružanje, već je i naveo dr Lea Silarda, čoveka koji je patentirao ideju nuklearnog reaktora, da opravdano strahuje od korišćenja atomske bombe.

Foto: AKG / Profimedia

Iako se u knjizi radi o ručnoj bombi sa uranijumom, nauka iza ideje o ovom oružju bila je 30 godina ispred svog vremena.

Video: Ovo su osobe zbog kojih Nobelova nagrada više nije najveća počast

(Telegraf.rs)