Mrtvi živima oči otvaraju: Pronašli smo potresni sastav osmakinje iz '78. o Jasenovcu, dokaz da se nije ćutalo

U Malim novinama, koje su izlazile u Sarajevu, u godini 1968. bilo je zanimljivo zapažanje učenice o Jasenovcu

Ili je u različitim državama bivše Jugoslavije bila drugačija "politika", a da jedni nisu znali za razmišljanja onih drugih ili ljudi imaju kratko pamćenje - pre će biti da je ovo potonje. Počesto smo svedoci kako se  na društvenim mrežama i u javnosti kao mantra ponavlja da u bivšoj Jugoslaviji nije smeo da se spominje Jasenovac, kako mnogi nisu donedavno čuli za velika stradanja u tom stravičnom logoru.

Ipak, novine do kojih smo nedavno došli, a koje se zovu Male novine - Jugoslovenski nedeljni infformativni list za mlade - u sebi su "sakrile" baš takav jedan prikaz učenice o Jasenovcu.

Preporučujemo

Njen rad je objavljen pod naslovom "Vidjela sam Jasenovac", a prva rečenica je snažna i potresna. Kaže - Mrtvi živima oči otvaraju.

Reč je o radu koji je napisala učenica tada 8. razreda, a kada iz ove perspektive čitate rad osmaka na tako tešku temu, iz 1978. godine, nije vam svejedno - koža se ježi.

MRTVI ŽIVIMA oči otvaraju.

To je taj naš Jasenovac. Strah, strah, užas i smrt.

To je Jasenovac. Groblje.

Krv.

Kosti i smrt.

I to je Jasenovac.

Nož.

Krik.

Glava koja se kotrlja.

Opet Jasenovac...

I danas, posle toliko godina i samo ime nagoni na ćutanje, mučninu i uzdah koji se kida iz dubine, iz najmračnijeg dela duše. Ivan Goran Kovačić je ispevao svoju Jamu kao da je pre toga posetio i video stravični Jasenovac.

Svugde nas u Jasenovcu dočekuju "jame". "Jama" leti nad glavama svih onih koji posete Jasenovac - zašto?

Zašto ubijati? Zašto činiti onakav masakr? Kao da ona ruka što je ubijala nije imala života! Kao da je nije pokretao ljudski razum nego zver!

Mnogi od nas nikad neće shvatiti te zveri sa zvučnim ljudskim titulama. Mnogi nikad neće shvatiti te ludake u ljudskim obličjima. Slike koje su ostale samo su deo zločina koji su počinile te zveri. Ono što niko ne zna pokrila je zemlja i zid ćutanja.

Ako i danas postoji neko od onih zlikovaca, ako imaju i mali deo ljudske duše, osim ljudskog oblika, moraju se kajati i biti mučenici - veći od svojih žrtava.

Biće osuđenici svoje savesti i neće znati za šta žive i za šta postoje"

Sanja Radlović, 8. razred, OŠ Silvije Strahimir Kranjčević, Sarajevo, 20. februar 1978.

Pogledajte slike:

(Telegraf.rs)