Evo šta je Tito izgovorio neposredno pred smrt: Njegov lekar opisao kako su izgledali Brozovi poslednji dani

Doživotni predsednik SFRJ, Josip Broz Tito, preminuo je pre 45 godina, a kada je objavljena vest o njegovoj smrti, cela zemlja bila je u suzama. U poslednjim danima Titovog života, u bolnici u Ljubljani, sve vreme uz maršala bio je njegov lični lekar, dr Milomir Stanković, koji je otkrio kako su izgledali Titovi poslednji dani.

Josip Broz Tito preminuo je 4. maja 1980. godine, a njegov lični lekar otkrio je detalje o tajnom lečenju.

Preporučujemo

- Sve je bilo u tajnosti oko lečenja Josipa Broza Tita. Došla je moja supruga da me poseti na Brdu kod Kranja, a nisam smeo da joj kažem da će sutra Titu biti amputirana noga. Nikad niste znali ko možda sluša - počeo je svoju priču dr Stanković.

On je, gostujući u jednoj emisiji, otkrio da su im u samom kliničkom centru govorili da ne žure pojedinim hodnicima, jer su novinari gledali kroz prozor.

- Upozoreni smo da će, ako budemo žurili, novinari shvatiti da je nešto hitno. Maksimalna tajnost. Injekcije smo nosili u nekim torbicama da se ne bi videlo. Niko iz njegove pratnje nije znao šta mi to njemu dajemo. Sve je bila tajna - kazao je još.

Opisao prvi susret sa Titom

- To je bilo ujutru 15. maja na Brionima, u njegovoj rezidenciji. On izlazi iz kupatila, istuširan, obrijan i čeka da mu se da injekcija. Pratio je svaki moj pokret pogledom. Posle toga je uvek imao poverenje u mene. U to vreme sam bio lekar na VMA (Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu). Kada sam prvi put došao kod njega, pozdravio me je kao da me je video juče:

- Dobar dan, doktore, kako ste?

- Dobro sam, druže predsedniče, kako ste vi?

- Mene, doktore, steže ova vražija reuma. Znate, ja lečim reumu.

- Druže predsedniče, mi kad vas vidimo na televiziji kako koračate, svi kažu da ste vi zdrav čovek.

- Eh, doktore... Ja dobro stegnem zube dok koračam pred kamerama.

Dr Stanković kaže da je jednom, dok je Tito imao fizikalnu terapiju, primetio njegovo levo stopalo koje nije izgledalo dobro.

- Bilo je bledo i imalo neku neobičnu modricu. Kao da je neko mastilo prosuto na njega, potpuno ograničeno... Nije bilo razliveno. Pošto je on tada malo dremao dok su ga masirali, mislio sam da to ne primećuje. Opipao sam puls - nije ga bilo. Izašao sam i sačekao da završe sa terapijom. Posle nekog vremena Tito izlazi i prolazi pored mene. Njegova mi maserka kaže: „Pa on je video da ste vi nešto radili. Čim ste izašli, pitao nas je šta ste to videli. Morate mu nešto reći...“ Prišao sam mu i rekao:

- Druže predsedniče, imate na stopalu jednu promenu koja mora brzo da se pregleda.

- Doktore, Nova je godina, nemam vremena za konzilijume.

Kako otkriva dr Stanković, radilo se o okluzivnoj angiopatiji.

- Nije to bila dijabetična, kakvu je imao na potkolenici. Ta okluzivna angiopatija je značila da mu je bila začepljena krvna žila koja „hrani“ nogu. To je bilo na bedrenoj arteriji i njemu je noga bila ugrožena. Ja sam bio odgovoran i morao sam nešto da preduzmem. Pokušao sam da ga nagovorim ponovo da pristane na konzilijum, ali sada uz pomoć njegovog ađutanta - dodao je on.

– Ja sam rekao da se s tim sačeka, proći će to – rekao mi je Tito.

Tito, prema njegovim rečima, uopšte nije mogao da prihvati celu tu situaciju.

- Malo je bilo u njemu straha. Videlo mu se na licu. Ja sam jedini sumnjao da to može glave da mu dođe... Ali i mene je moglo stajati glave, jer nisam na vreme prijavio ili nisam bio dovoljno uporan da ga nagovorim. Jedan lekar to posle par dana nije primetio, pa su skoro mene optužili da dižem nepotrebnu paniku. Ali Tito je ubrzo zatim doživeo strašan bol u nozi, kakav nikada ranije nije imao... I ja sam to iskoristio da objasnim njegovom ađutantu da je situacija veoma ozbiljna. Pozvali smo još lekara - priseća se.

Tito opet nije hteo da sluša upozorenja i stalno je govorio da "nema vremena" i da će "to proći".

– E onda je njegov ađutant rekao da mu konzilijum neće oduzeti mnogo vremena. I tada Tito pristaje da ga konzilijum pregleda narednog dana - priča dalje.

Došla su i dva vrhunska stručnjaka iz inostranstva – jedan iz SAD-a i jedan iz Sovjetskog Saveza. Sovjetski lekar je pregledao nogu i cirkulaciju, dok ga je Amerikanac pregledao celog. Na kraju su rekli da je Tito u dobrom opštem stanju, ali da mu je noga ugrožena.

Tito je, kako je dr Stanković ispričao, prihvatao sve lekove, ali nije hteo da ostane bez noge.

- Rekao nam je: "Ako moja noga ode, ja ću sebi presuditi". Kad je trebalo da ide u bolnicu, mi smo mu sklonili pištolj koji je tajno čuvao u jednoj torbici. Niko nije smeo da mu kaže da noga mora biti amputirana, već su samo produžavali terapiju u nedogled – terapiju koja nije pomagala. I sve je tako bilo dok se noga nije osušila, a kada se osušila, otrovala je ceo organizam... Bila je to kobna greška koja je maršala stajala života - priča još.

Šta je Tita odnelo "na onaj svet"?

Josip Broz je posle amputacije, kako ističe dr Stanković, bio zadovoljan jer je operacija uspela.

- Govorio je da će sa jednom protezom i jednim štapom ponovo ići na skup Nesvrstanih. Lekari su odahnuli, on je odahnuo... Međutim, to što se odugovlačilo sa amputacijom počelo je da uzima svoj danak. Bilo je nekoliko puta kada je došlo skoro do kraja, ali su tada rađene infuzije, transfuzije, intubacije, veštački bubreg... I jedno vreme se budio iz te kome - govori doktor.

Dr Stanković otkriva šta je, kako kaže, Tita "odnelo na onaj svet".

- Velika greška je bila što mu se izlazilo u susret da se leči lekovima, a ne hirurški. Njega je na onaj svet odnela jedna sklerotična pločica u butnoj arteriji koja je zatvarala arteriju 50% i u kojoj je došlo do krvarenja... Ta arterija je mogla lako da se očepi. Ja bih to mogao da uradim, ali nisam imao ovlašćenja, a i Tito to ne bi dozvolio – rekao je dr Stanković i otkrio poslednje Titove reči:

– Kada je shvatio da je sve propalo, njegove poslednje reči su bile: "Šta sve ovo treba da znači!" E sad, da li se to odnosilo na neke njegove odluke ili na lekare koji su mu obećavali da će terapija uspeti – to ne znam... Sredinom februara 1980. više nije mogao da govori, i do kraja života bio je u induciranoj komi. Ravna linija pojavila se 4. maja u 15:05 – ispričao je dr Miomir Stanković.

(Telegraf.rs/Glas javnosti)