Fotografija nasilno sterilisane žene sa Grenlanda osvojila prvo mesto na "Soni" nagradi za fotografiju 2024.

Foto: Juliette Pavy/Sony World Photography Awards

Titulu fotografkinje godine na prestižnoj godišnjoj dodeli Soni nagrada, ponela je Žulijet Pavi, za seriju radova o nasilnoj sterilizaciji inuitskih žena sa Grenlanda.

Preporučujemo

Pavi je zahvaljujući seriji fotografija koje prikazuju "Kampanju spirale" (spiralkampagnen) dokumentovala svojim aparatom trajne posledice kontrole rađanja koje su danski lekari sprovodili na Inuitima sa Grenlanlanda tokom 1960-ih i 1970-ih godina, kada je nekoliko hiljada inuitskih žena i devojčica, od kojih su neke imale samo 12 godina, prisilno dobilo intrauterini uložak.

Na nagrađenim fotografijama prikazan je glavni grad Grenlanda Nuk, unutrašnjost njegovih bolnica, ali i rendgenski snimci i arhivske fotografije mladih žena - koje su bile žrtve.

Naja Libert, psihološkinja iz Nuka, bila je jedna od prvih svedoka prinudne sterilizacije, nakon čega je napravila grupu na društvenoj mreži Fejsbuk, kako bi omogućila ženama da podele svoja iskustva i pomognu jedna drugoj da se izbore sa traumom, o čemu je već izveštavao BBC na srpskom.

Predsednica žirija Monika Alende, pohvalila je "saosećajan prikaz junakinja, snimljenih na dostojanstven i duboko intiman način", koji naglašava izuzetan talenat fotografkinje čiji su radovi trijumfovali u kategoriji dokumentarne profesionalne fotografije.

Hiljade Grenlanđanki je šezdesetih i sedamdesetih ugrađena kontraceptivna spirala u matericu,  a skoro 150 žena sa Grenlanda, kako su izvestili mediji, među njima i Gardijan, tužilo je Dansku državu, navodeći da im je postavljena kontracepcijska spirala bez njihovog pristanka ili znanja.

Grupa od tačno 143 žene pokrenula je sudski postupak, zahtevajući kolektivnu isplatu od blizu 43 miliona danskih kruna (5,7 miliona evra) za ono što opisuju kao kršenje njihovih ljudskih prava.

Neke od žena imale su samo 12 godina kada su rekli da su im danski lekari ugradili intrauterinu ulošku (IUD) u pokušaju da smanje populaciju Grenlanda. Veruje se da je u periodu od 1966. do 1970. godine pogođeno 4.500 žena i devojčica.

Prošlog oktobra, 67 žena se javilo da zahtevaju da im država nadoknadi štetu, ili da se suoče sa tužbom, ali vlada nije reagovala. Od tada se broj žena više nego udvostručio.

Naja Libert, koja je bila prva žena koja je izjavila da joj je tokom državnog medicinskog pregleda bez njenog pristanka stavljen kalem tokom državnog medicinskog pregleda, optužila je državu za dogovorenu sterilizaciju. Optužujući vladu da "odugovlači", Libert je rekla da žene, od kojih najstarija sada ima više od 80 godina, ne mogu više da čekaju.

- Sve dok smo živi, želimo da povratimo samopoštovanje i poštovanje naših materica. Ne postoji vlada koja odlučuje da li treba da imamo decu ili ne - izjavila je za grenlandsku radiodifuznu korporaciju Kalaallit Nunaata Radio (KNR).

Uprkos tome što je Libert javno podelila svoju priču pre nekoliko godina, trebalo je dosta vremena da skandal privuče široku pažnju u Danskoj.

Njoj je spirala ugrađena 1975. godine. Pa iako je uspela da rodi dete sa 35 godina nakon mnogo poteškoća da ostane u drugom stanju, druge žene nisu bile te sreće. Neke su jednostavno prekasno saznale da im je stavljena spirala, dok su druge trpele jake bolove, unutrašnja krvarenja i abdominalne infekcije.

- Imala sam oko 13 godina. Imala sam osećaj da me probadaju noževima - priseća se Libert kojoj je ugrađena rana verzija spirale po imenu Lipes Lup, pravljena isključivo za odrasle žene koje su se već porađale.

Kako ističe ginekološkinja Aviaja Zigstad, nije moguće ni zamisliti bol koji biste osećali da vam ugrade ovu stvar u mali otvor, a komplikacije koje su proistekle od ugrađivanja Lipes Lupa u devojčice i devojke varirale su od obilnog krvarenja, do infekcije, hroničnog bola i neplodnosti.

Naja, koja sada radi kao terapeutkinja za traume, kaže da su mnoge žene poput nje potisnule ovo iskustvo iz sećanja, zbog činjenice da su se osećale poniženo i nisu baratale sa osnovnim informacijama šta im se desilo.

- Ja sam samo jedna iz traumatizovane generacije žena. Posledice su bile suviše teške da bi se s njima izašlo na kraj. Kao da smo kolektivno zaboravila sve to - opisuje Naja, koja se nalazi na ovogodišnjoj BBC-jevoj listi 100 inspirativnih i uticajnih žena iz čitavog sveta, i otkriva da se i sama suočila sa sećanjem na to tek kad je počela da radi na ličnim traumama u sklopu vlastite obuke.

Oko 2017. godine je počela da se obraća drugim ženama preko Fejsbuka kako bi otkrila da li je još neko imalo slično iskustvo. Narednih godina, na njen upit se javilo oko 200 žena iz čitavog Grenlanda i ona od tada vodi kampanju za zaštitu prava žena pogođenih ovim skandalom.

Ali razmere ovog skandala, koji je zgrozio čitavu naciju, otkrivene su tek posle emitovanja danskog podkasta "Spiralkampagnen" („Kampanja spirale"), početkom ove godine, u kojem je objavljeno da je između 1966. i 1970. godine Lipes Lupa ugrađeno u oko 4.500 Grenlanđanki. To je oko polovina od 9.000 žena sposobnih za rađanje koje su živele u zemlji u to vreme.

Cilj kampanje bio je da se kontroliše rast stanovništva na Grenlandu, koji je skočio od pedesetih - zahvaljujući modernizaciji i boljem zdravstvu.

Ovaj rast, pored sve veće stope tinejdžerskih trudnoća, zabrinuo je danske vlasti. Godine 1970, kampanja se smatrala "uspešnom" zato što je stopa plodnosti drastično opala, mada je nastavila da pada još neko vreme posle toga. Osam godina od početka kampanje, od 1966. sve do 1974. godine kada je smanjena, natalitet na Grenlandu strmoglavio se sa sedmoro dece po ženi na 2,3.

Magnus Honik, aktuelni danski ministar zdravlja, kaže da ne postoji evidencija o tome kad je kampanja tačno obustavljena, tako da je otkrivanje toga jedan od zadataka aktuelne istrage.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.