Narodna banka Srbije za Telegraf Biznis: Evo koliko tačno zlata čuvamo u trezorima i koja je njihova vrednost

Foto: Shutterstock

Guverner Jorgovanka Tabaković nedavno je istakla da je inflacija u Srbiji smanjena, te sada iznosi 5 odsto, dok je pre tri meseca iznosila 5,6. Kako se sama priča nastavila u smeru ulaganja i očuvanja novca, guverner je otkrila da se u trezorima Narodne banke Srbije trenutno nalazi 41 tona zlata, što je istorijski maksimum.

Kako nas je ova informacija zaintrigirala, kontaktirali smo Narodnu banku Srbije, u potrazi za dodatnim informacijama.

Teme za vas

- U trezorima Narodne banke Srbije nalazi se do sada rekordna količina zlata od 41 tone, ukupne vrednosti 2,9 mlrd. evra, što čini 11% ukupnih deviznih rezervi, koje su takođe na istorijski najvišem nivou i na kraju aprila 2024. godine iznosile su 25,1 mlrd. evra - istakli su iz Narodne banke Srbije.

Kako se navodi, količinski je zlato u odnosu na kraj 2012. godine povećano preko dva i po puta – sa 15,3 tone na 41 tonu, dok je njegova vrednost u ovom periodu gotovo upetostručena (sa 0,6 mlrd. evra na 2,9 mlrd. evra). Pri tome, u ovom periodu iz domaćih izvora kupljeno je 13,7 tona zlata, dok je u inostranstvu kupljeno 12 tona zlata, što čini ukupno 25,7 tona.

U poslednjih više od deset godina, Narodna banka Srbije redovnom dinamikom kupuje zlato najveće finoće (99,99% zlata) iz domaće proizvodnje – najpre od kompanije RTB Bor, a zatim od kraja 2018. godine od kompanije Serbia Zijin Copper DOO Bor, i to će se nastaviti i u narednom periodu.

- Posebno raduje činjenica da je nakon rekonstrukcije postrojenja za proizvodnju zlatnih poluga, koja je iziskivala zastoj u proizvodnji tokom nekoliko meseci u 2022. i 2023. godini, sada proces proizvodnje značajno efikasniji i količina zlatnih poluga koje Narodna banka Srbije na mesečnom nivou otkupljuje iz domaće proizvodnje višestruko je veća od količina iz prethodnog perioda. Prosečan mesečan otkup u periodu nakon rekonstrukcije (od septembra 2023. do aprila 2024.) iznosi 25 poluga (oko 315 kilograma), dok je u periodu od godinu dana pre rekonstrukcije (od septembra 2021. do avgusta 2022.) iznosio više nego duplo manje – 11 poluga (oko 140 kilograma) - otkrili su nam iz Narodne banke.

Najveća količina zlata kupljena je 2020. godine:

- Ističemo da je do sada najveća godišnja količina zlata iz domaće proizvodnje kupljena 2020. godine i to 164 poluge ukupne težine 2 tone, dok je u prva četiri meseca ove godine kupljeno 79 poluga, ukupne težine 1 tonu, na osnovu čega možemo očekivati da bi ove godine iz domaće proizvodnje mogla biti kupljena rekordna količina zlatnih poluga najvišeg kvaliteta.

Godine 2019. Narodna banka Srbije je prvi put kupovala zlato u inostranstvu.

- Narodna banka Srbije je prvi put kupovala zlato u inostranstvu u oktobru 2019. (9 tona), a zatim i u novembru 2020. (3 tone). Sve navedene kupovine zlata (ukupno 12 tona i sve sa međunarodnim LGDS standardom, koje garantuje visoku finoću zlata od najmanje 99,5% zlata) obavljane su na međunarodnom tržištu u Londonu, preko jedne od najkredibilnijih međunarodnih institucija – Banke za međunarodna poravnanja (BIS) iz Bazela, nakon čega su do sredine 2021. godine sve poluge bile čuvane na posebnim računima u trezorima u Bernu (tzv. alocirano zlato – identifikacija konkretnih poluga na ime NBS). Dodatno, u okviru rezervi zlata u inostranstvu je stajala i još jedna tona koja je preostala iz postupka sukcesije koja je čuvana u trezorima u Londonu, kod Banke Engleske - poručili su iz Narodne banke.

Trenutno stanje

- Trenutno, celokupne rezerve zlata Narodne banke Srbije čuvaju se u Srbiji. Sredinom 2021. godine (maj, jun), zaključno sa julom 2021. godine kada je uvezena poslednja tona iz Londona, Narodna banka Srbije je, u ambijentu pojačane globalne neizvesnosti, a u skladu sa praksom repatrijacije zlata i drugih centralnih banaka u matične zemlje – poput nemačke, holandske, austrijske, poljske, mađarske i rumunske centralne banke – uvezla i vratila u zemlju, odnosno u svoje trezore svih 13 tona zlata iz inostranstva (1 tonu koja je ostala iz sukcesije i 12 tona kupljenih krajem 2019, odnosno 2020. godine). Vraćanjem zlata u matičnu zemlju Narodna banka Srbije je nastojala da poveća raspoloživost i sigurnost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti, kao i da umanji troškove skladištenja zlata u fizičkom obliku - poručili su oni.

Za kraj, iz Narodne banke Srbije dodaju da:

- Narodna banka Srbije pažljivo prati sva relevantna kretanja u domaćem i međunarodnom okruženju i u skladu sa principima pre svega sigurnosti i likvidnosti nastaviće i ubuduće da odgovorno upravlja deviznim rezervama.

Jorgovanka Tabaković je u toku nedavnog izveštaja o inflaciji istakla da se pitanje "Zašto je 40 tona zlata vraćeno u Srbiju?" često provlači.

- Ja sam na konferencijama za štampu iznela kada smo 2019. i 2020. godine kupili 9+3 tona zlata, prvi put u istoriji Srbije u inostranstvu. Mi smo ih neko vreme čuvali u Švajcarskoj, ali kada smo videli šta se dešava u svetu, bez obzira što su one bile numerisane, obeležene, dakle nisu bile anonimne, mi smo odlučili da ih vratimo u Srbiju jer ne traže nikakve troškove održavanja, a tamo mi na njima ne zarađujemo, a trošimo. Uneli smo u zemlju tih 12 tona zlata, jedna tona je zaostala iz sukcesije i nalazila se u Švajcarskoj - otkrila je Jorgovanka Tabaković.

(Telegraf Biznis)