Velika srpska kneginja Persida: Srpkinja koja je rodila 10 Karađorđevića

Foto: Wikimedia/Урош Кнежевић

Ona je kneginja koja je ostavila neizbrisiv trag u političkom i kulturnom životu Srbije.

Preporučujemo

Persida Karađorđević, supruga Karađorđevog sina, kneza Aleksandra Karađorđevića, i majka legendarnog srpskog kralja Petra I Karađorđevića, ostala je upamćena kao izuzetno snažna i sposobna žena. Zapravo, lično njoj se pripisuju mnoge zasluge za progresivan i reformski period vladavine njenog muža.

Prema pisanju Vikipedije, Rođena 15. februara 1813. godine u Brankovini kod Valjeva Persida je bila potomak čuvene srpske porodice Nenadović. Sa strane oca Jevrema bila je unuka slavnog vojvode i prvog srpskog ministra policije Jakova Nenadovića, ali i sinovica legendarnog vojvode i prote Mateje Nenadovića. Sa strane majke Jovanke bila je unuka slavnog vojvode Mladena Milovanovića, koji je bio Karađorđeva desna ruka.

Foto: Wikimedia

Sa takvim poreklom, Pesida je odrasla u čestitoj i obrazovanoj porodici, gde je vaspitana u tradicionalnom srpskom duhu i usmerena ka učenju i obrazovanju. Još kao beba napustila je Valjevo i sa porodicom se otisnula u izgnanstvo u Rusiji.

Markantna devojka, bistrog pogleda i nemirnog duha se sa svega 17 godina udala za Karađorđevog sina Aleksandra u Hotinu, 01. juna 1830. godine. Kao par, bili su veoma skladni, ne samo emotvino već i po pitanju važnih životnih i društvenih pitanja, a njihov odnos se najbolje ogledao kroz činjenicu da mu je Persida podarila čak desetoro naslednika loze Karađorđevića koja traje do danas.

Posle prvorođene Poleksije, usledili su Kleopatra, Aleksije, Svetozar, Petar, Jelena, Andreja, Jelisaveta, Đorđe i Arsen. 

Bili su u braku 14 godina kada su stupili na vlast. Naime, Aleksandar i Persida su se iz iznanstva u Rusiji vratili u Srbiju 1839. godine, na poziv njenog oca Jevrema. Već je postalo jasno da su Obrenovići na samom kraju i da je pitanje vremena kada će doći do smene vlasti. Aleksandar je prvo postao član suda, a potom i ađutant kneza Mihaila, što Persida nije odobravala, jer je doživela kao vrstu poniženja, pa je nagovorila supruga da odstupi sa tog položaja.

Bune gospodara Tome Vučića Perišića, nezadovoljstvo Ustavobranitelja i progonstvo kneza Mihaila i Obrenovića, kojima je kumovala i sama kneginja Ljubica, novi položaj na presto ponuđen je Aleksandru, što je on oberučke prihvatio 1842. godine. On je za tadašnje političke igre u Srbiji bio idealan izbor, jer iako je bio organizovan i vojničkog obrazovanja, politički nije bio mnogo vešt, niti je imao neopohdnu odlučnost, ni harizmu.

Međutim, ono na šta Ustavobranitelji nisu računali, bila je - Persida Karađorđević.

Dragocena žena od prvog dana vladavine u stopu je pratila supruga i bila njegov mudar savetnik, odani saradnik i trezveni kritičar. Uloga koju je preuzela na sebe pokazala se presudna kada je u pitanju njegova vladavina. Naročito po pitanju stabilizacije vlasti u turbulentnoj Srbiji u kojoj su Obrenovići pokušavali da naprave prevrat.

Kao i kneginja Ljubica pre nje, nije se ustručavala da ravnopravno učestvuje u državničkim poslovima. Ali je i grešila, u početku, pa čak i na štetu svog muža. Zato je podršku ubrzo pronašla u svojoj porodici čije je članove, mic po mic, postavljala na sve važnije pozicije u kneževini. Do kraja vladavine Karađorđevića, 1858. godine, na gotovo svim državnim funkcijama je bio po jedan Nenadović.

Za to vreme Aleksandar je sprovodio reforme, kako u sferi upravljanja kneževinom, tako i u kulturi, prosveti, obrazovanju, privredi... Na klackalici između Osmanske imperije i predvođenja Srbije ka nekoj boljoj, slobodnijoj budućnosti, Aleksandar je, zahvaljujući supruzi, vešto uvodio sistematičnost u upravaljanju i postepeno uvođenje novih institucija, pripremajući Srbiju da postane moderna država.  

Kneginja Persida se pokazala izuzetno sposobna da vlada bez straha i panike u kriznim situacijama. Ni na trenutak nije bila u senci supruga, već je bila aktivna politička ličnost koja je u stopu pratila i savetovala supruga. Koliki je njen značaj bio za politički i državni život Srbije najviše govori to što joj je sultan dodelio Orden padišahovog portreta, što je bio jedinstven slučaj u turskoj istoriji.

Njen najveći doprinos bio je u sferi kulturnog i prosvetnog uzdizanja Srbije. To je vreme kada se insistiralo na tome da se najsposobniji mladi ljudi šalju na školovanje u prestižne evropske obrazovne centre. U njeno doba Srbija dobija svoj prvi pravi dvor, koji se nalazio u Simićevoj kući na mestu parka između današnjeg Starog i Novog dvora. Dvor je bio okružen lepom, uređenom baštom u čijem formiranju je učestvovala sama kneginja.

Pesida je takođe duboko bila uverena da nacija najbolje i najbrže može da se uzdigne unapređenjem kulture. Njena kulturna posela na kojima su redovni gosti bili srpski i slovenski književnici i umetnici, bili su veliki podsticaj za Srbiju i Beograd. Ostala je upamćena i kao veliki ktitor kojoj se pripisuje osnivanje prvog srpskog pozorišta u prestonom Beogradu 1847. godine.

Ona je inciriala i izgradnju najstarijeg crkvenog objekta u Sokobanji iz 1869. godine, te je crkvi posvećenoj Vaznesenju Gospodnjem u Mionici darivala skupoceni krst, a podigla je i spomen česmu u selu Nemenikuće na Kosmaju, koju je posvetila svojoj prerano umrloj, 20-godišnjoj ćerki Kleopatri.

Foto: Katarina Ivanović

Ipak, sve ovo pada u vodu zbog, ne tako junačkog, ponašanja njenog supruga.

Zbog sukoba oko vlasti kneza i Saveta, unutrašnjopolitičke trzavice postale su svakodnevica. Kako je tokom 1857. godine donesen Zakon o narodnoj skupštini, ne bi li se oživeo aspekt demokratije u Srbiji, pristalice Obrenovića su na sve moguće načine rovarili protiv Karađorđevića, i spremale zamku u koju su ovi uleteli.

Svetoandrejska skupština na kojoj je knez Miloš pozvan da se vrati u zemlju, stavila je tačku na ambicije svih prisutnih Karađorđevića i njihovih pristalica. Kada je delegacija skupštine pristigla u dvor sa aktom u kome se knez poziva na ostavku, Aleksandar Karađorđević je, vest dočekao nespreman. Persida ga je nagovarala da podigne vojsku i obračuna se sa poslanicima, ali je on umesto toga, pobegao turskom paši u Beogradsku tvrđavu, pa preko Zemuna u Temišvar. Kao i njegov otac 30 godina ranije.

Nedugo potom, za njim je pošla i Persida, podjednako razočarana i u muža i Obrenoviće.

Put je Karađorđeviće odveo potom u  Pariz i Beč, odakle je Aleksandar smišljao plano čak i da izmiri Obrenoviće i Karađorđeviće, ali bi sve slično padalo u vodu onog momenta kada bi Persida saznala za to. Njen prezir prema Obrenovićima je išao dotle da je finansirala i pamfleta i novine koje su iz emigracije pisali protiv Obrenovića, čiji kraj nije doživela.

Persida takođe nije videla ni uspon svog sina Petra na srpski presto. Preminula je 1873. godine u Beču u 60. godini, gde je i sahranjena. Skoro četiri decenije kasnije, 1912. godine, zemni ostaci kneza i kneginje preneti su u porodičnu grobnicu na Oplencu.

Iza nje je ostalo i jedno remek delo srpskog klasicizma - prelep "Portret kneginje Perside Karađorđević“, koju je napravila naše prve akademska slikarka Katarina Ivanović, koja je preminula na današnji dan (22.septembra) 1882.godine.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.