Crnogorska princeza i italijanska kraljica Jelena Savojska: Život vladarke predložene za sveticu

Foto: Fototeca Gilardi / akg-images / Profimedia

Ona je bila crnogorska princeza i kraljica Italije, udata za italijanskog kralja Vitorija Emanuela III. U jednom trenutku svog života bila je čak i carica - Etiopije.

Preporučujemo

Jelena Petrović Njegoš, odnosno Jelena Savojska, važila je za brižnu majku, suprugu i baku, ali iznad svega velikog dobrotvora, svestranu umetnicu koja se bavila muzikom, slikarstvom, fotografijom, arheologijoma, pisala je pesme i ostala je upamćena kao pokrovitelj umetnosti.

Buduća kraljica Italije rođena je na Cetinju 8. januara 1873. godine, u tadašnjoj prestonici Kneževine Crne Gore. Otac Nikola Petrović Njegoš i majka Milena Vukotić imali su petoro dece pre nje, a ukupno njih 12 (devet kćeri i tri sina).

Foto: Fototeca Gilardi / akg-images / Profimedia

Princeza Jelena bila je od sve ženske dece najpoželjnija, jer se u to vreme već bio rodio sin - prestolonaslednik Danilo. Od malih nogu je upoznala značaj dobrotvornog rada, gledajući majku koja se angažovala da prikuplja pomoć za žrtve rata Crne Gore sa Turcima 1876. godine, dok je njen otac knjaz Nikola bio u boju. Kneginja Milena aktivno je uključila i svoje ćerke, čak i najmlađu Jelenu, koja je sledila majčin primer i velikodušno učestvovala u pomaganju onima kojima je bilo neophodno.

Humanista od malih nogu

Noću je ostajala da uz ranjenike satima, uz običaj da klati nogama i udara petama u sanduk da slučajno ne bi zaspala. Njeno udaranje, kako prenosi "Cdm.me" primetio je jedan ranjenik i pozvao je da dođe kod njega. Kada joj je kazao da je žedan, bila je sva ponosna i zadovoljna što je konačno dobila neko zaduženje, pa je hrabro otrčala do centra male bolnice da bi prenela poruku i donela vode bolesniku.

Knjaz je zapazio njenu emotivnost, sposobnost i želju da stiče znanja, zbog čega je budno bdeo nad njenim obrazovanjem. Jelena je do 12 godine imala za tutora, švajcarsku guvernantu Luisu, uz koju je učila francuski jezik, a i otac je znao satima da priča sa princezom o svojim precima i da zajedno čitaju stihove vladike Rada.

Kako je oduvek imala sklonost ka umetnosti i pisanju, rado je čitala i očeve pesme posvećene pesnicima i junacima, kao i druge, mnoge knjige iz očeve biblioteke, zahvaljujući čemu je imala veoma široko obrazovanje. Sa 12 godina su je poslali u Rusiju da nastavi svoje školovanje. Ranu mladost provela je na institutu Smoljni u Sankt Peterburgu i ruskom carskom dvoru.

Njen otac, knjaz, odlučio je da je krsti ruski car Aleksandar II Romanov. Car je prihvatio kumstvo i povlastio ruskog konzula iz Dubrovnika Aleksandra Jorina da dođe na Cetinje i u njegovo ime obavi kršćenje i da joj ime - Jelena. Obred krštenja obavljen je u Vlaškoj crkvi za koju predanje kaže da je najstarija zgrada na Cetinju.

Ljubav sa italijanskim kraljem

U aprilu 1895. godine u Veneciji, na svetskoj izložbi slikarstva, Jelena je upoznala napuljskog princa - Vitorija Emanuela III. Ponovo su se sreli na balu u Rusiji koji je bio organizovan povodom krunisanja cara Nikolaja II. Tad, na dvoru, za vreme svečanosti, odvažna princeza rekla je sudbonosno “da” princu od Savoja, budućem kralju Italije.

Već naredne godine Emanuel je došao na Cetinje u goste kralju Petroviću i zatražio ruku njegove ćerke. Od Jelene se očekivalo da promeni veru, što je knjazu Nikoli teško palo. I ruski car je oštro reagovao zbog primanja katoličke vere.

Kraljevska jahta “Savoja” 19. oktobra 1896. godine krenula je iz barske luke prema Italiji i uplovila u luku Bari sa slavnim mladencima. Po knjaževoj želji prelaz njegove kćeri u katoličku veru, putem odricanja, obavljen je na brodu u brodskom salonu na najednostavniji način zbog dubokih religioznih osećanja njegovog naroda.

Foto: Fototeca Gilardi / akg-images / Profimedia

Dostojanstvena, ali napeta, Jelena je pročitala tekst svečanog odricanja i jedva uspela da zadrži suze, ali je uskoro stigla u Rim, gde ju je narod oduševljeno dočekao. Civilno venčanje odigralo se  24. oktobra 1896. godine u velelepnom dvorcu Kvirinale, a crkveno u crkvi Santa Marija od Anđela, gde su prisustvovali mnogobrojni gosti iz cele Evrope, ali njen otac i njena majka koja je bila duboko razočara Jeleninim primanjem katoličanstva.

Nakon što se udala, Jelena je uzela prezime Savojska i sa kraljem Emanuelom izrodila petoro dece. Dana 29. jula 1900. godine, nakon ubistva Emanuelovog oca, on stupa na italijanski presto. Tada i Jelena zvanično preuzima titule svog muža i postaje kraljica Italije, a posle Musolinijeve okupacije Albanije i Etiopije, preuzela je i titule kraljice Albanije i carice Etiopije.

Duboko poštovanje italijanskog naroda

Kraljicu je krasio vedar duh, skromnost i urođeni osećaj za dobročinstvo. Ostala je zapamćena kao nenametljiva, stidljiva i uzdržana osoba, a iznad svega humana osoba. Predanje kaže da je svu apanažu koji joj je kralj davao za njene lične potrebe trošila na bolesne, stare, samohrane a najviše na nejaku i nezbrinutu decu.

Kada je grad Mesinu 28. decembra 1908, zadesio stravičan i razoran zemljotres, u kojem je poginulo oko 80.000 ljudi, kralj i kraljica su, rizikujući svoje živote, proveli više od dvadeset dana na trusnom području sa narodom. Već na brodu kraljica je obukla bolnički radni ogrtač i pomagala hirurgu i grupi lekara u zbrinjavanju ranjenih. Zajedno sa običnim ženama šila je odeću za unesrećene i inicirala je rešenje za evakuaciju ranjenika i preživelih.

Njen unuka Hajnrih od Hesena ispričao je detalj iz njenog života, kada je otiša u Nemačku da pomogne svojoj kćeri Mafaldi koja je bila bolesna od upale pluća. Jednog dana, u gradu Kaselu, dok je bila u šetnji, slučajno se srela čovekom koji je bolovao od Parkinsonove bolesti. Kraljica mu se približila i pitala ga da li zna za “bugarsku terapiju”, ali je on bio neprijatan i oterao ju je. To kraljicu nije sprečilo da ga pronađe i ubedi da se podvrgne tretmanu. U Kaselu i danas postoji klinika “Kraljica Jelena” koja je osnovana tih godina njenim dobrovoljinim prilogom.

Prvi i Drugi svetski rat - pad kraljevstva

Tokom Prvog svetskog rata radila je kao medicinska sestra i uz pomoć kraljice majke pretvorila je Kvirinalsku palatu i vilu Margerita u bolnice koje su funkcionisale od 1915. do 1919. godine. Da bi prikupila sredstva za finansiranje bolnica, osmislila je i dala da se izradi njena fotografija sa njenim potpisom koja je prodavana na dobrotvornim okupljanjima.

Godine 1920. osnovala je fondaciju ’’Elena Savojska’’ za stipendiranje dece siročadi, vojnika koji su poginuli tokom rata. Predložila je i da svaka žena u Italiji pokloni deo svog nakita za decu čiji su očevi žrtvovani za naciju, a ona je bila prva koja je donirala deo svog nakita. Za njene zasluge papa Pije XII joj 15. aprila 1937. godine dao Zlatnu ružu, najvažniju počast u to vreme koja je mogla da se dobije od strane katoličke crkve. I sve velike evropske nacije su joj dodelile ordenje i odale priznanje.

Foto: Fototeca Gilardi / akg-images / Profimedia

Početkom Drugog svetskog rata, nakon invazije Nemačke na Poljsku Jelena je napisala pismo i poslala ga kraljicama (u to vreme još neutralnih) šest država kako bi predupredila tragediju rata, sa molbom da se zauzmu da zaustave rat i prestanu zverska mučenja i ubijanja. Pismo je poslala kraljici Danske Aleksandrin, kraljici Vilhelmini od Holandije, Šarloti, velikoj vojvotkinji od Luksemburga, kraljici Belgije Elizabeti Bavarskoj, njenoj ćerki Đovani Savojskoj, kraljici Bugarske i Mariji Karađorđević, majci jugoslovenskog kralja. Kasnije je i uticala na svog muža da lobira kod Musolinija, premijera Italije za stvaranje nezavisne Kraljevine Crne Gore.

Musolini je bio upoznat sa sadržinom pisma i iz osvete naložio Nemcima da uhapse njenu ćerku Mafaldi, koja je odvedena u logor gde je provela godinu dana i nakon iscrpljenost, izmučenost - preminula.

Godine bez titule

Nakon pada fašizma u Italiji Jelena je sa mužem i decom napustila Rim 9. septembra i prešli su u Brindizi, a kasnije uz pomoć saveznika u egzil u Aleksandriju, gde ih je uz velike počasti dočekao kralj Faruk. Referendum je 2. juna 1946. doveo do toga da je 52 odsto birača dalo prednost novoj italijanskoj republici u odnosu na monarhiju. Republika je formalno proglašena četiri dana kasnije, a vladavina Savojske kuće nad Italijom formalno je okončana 12. juna 1946. godine.

Godinu dana kasnije Emanuel je umro od edema pluća. U julu 1949. godine zajedno sa rođacima, unučadima i vernom sluškinjom Rozom Galoti napustila je Egipat i skrasila se na Azurnoj obali. Ostatak života provela je baveći se dobrotovrnim radom, a u slobodno vreme je volela da ide da peca.

Umrla je u osamdesetoj godini života i sahranjena je u Monpeljeu 1952. godine, gde su joj Francuzi odali zasluženo poštovanje. Italijani su je do smrti nazivali "kraljica majka".  Zasluge Jelene Savojske za italijanski narod bile su tolike da je katolički biskup Rišar iz Monpeljea inicirao da se proglasi za sveticu.

Šest i po decenija nakon njene smrti, 15. decembra 2017. godine njeni posmrtni ostaci su vraćeni iz Monpeljea u baziliku Vikoforte, a posmrtni ostaci Emanuela su dva dana kasnije iz Egipta preneti i sahranjeni zajedno sa njenim.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.