Patuljasti morski konjić: Viđa se u dve boje, živi na koralu i na telu ima izraštaje u nijansi domaćina

'Foto> Shutterstock/kaens

Patuljasti morski konjić je toliko mali da o njemu niko dugo ništa ne bi znao da nije slučajno otkriven. To je mali morski stanovnik koji se gotovo ne razlikuju od svoje okoline, jer je majušan i sklon savršenoj kamuflaži: Bargibantov patuljasti morski konjić tako je i otkriven 1969, na koralu koji je istraživan i bio je prva otkrivena vrsta patuljastog morskog konjića.

Ovaj morski patuljak naraste do veličine od 1,4 do 2,7 centimetara i živi na dubini od 16 do 40 metara! Bargibantov morski konjić ima maksimalnu dužinu 2,4 cm, a na telu zaobljene izraštaje koji oblikom i bojom odgovaraju izgledu njegovog domaćina mekanog korala.

'Foto> Shutterstock/Bass Supakit

Ova vrsta obično se viđa u dve boje: ljubičastoj sa ružičastim izraštajima ili žuta sa narandžastim izraslinama, u zavisnosti od boje domaćina korala.

0:24

0:28

Jedan meki koral može biti domaćin koloniji do 28 parova Bargibantovih patuljastih morskih konjića.

U prvoj deceniji 21. veka zvanično je imenovano sedam od opisanih ukupno osam vrsta malog morskog konjića. Ranije je nauci bio poznat samo Bargibantov patuljasti morski konjić koji je opisan 1970. godine. Od tada su dve vrste sinonimizovane – sada se zna da Severnov i Pontohov mali morski konjić predstavljaju jednu vrstu, pa je eliminisan naziv Hippocampus severnsi.

'Foto> Shutterstock/nickeverett1981

Ove sićušne morske životinje verovatno se hrane malim rakovima, ali je potrebno više istraživanja da bi se potvrdile navike u njihovoj ishrani.

Kao i svi drugi morski konjići, i patuljasta vrsta rađa žive mladunce. Parovi su verovatno monogamni, mužjaci čuvaju jaja u sopstvenoj stomačnoj kesi oko dve nedelje i potom rađaju više od 34 mladunaca koji su dugački samo dva milimetra.

Degradacija koralnog grebena, gubitak prirodnog prebivališta, zakiseljavanje okeana i porast temperature vode su neke od pretnji sa kojima se suočavaju patuljasti morski konjići. Kao obalska vrsta, Bargibantovi mali morski konjići pate zbog od uništavanja staništa kroz neselektivnu ribolovnu praksu kao što su eksploatacioni ribolov i mreže, ali i zbog zagađenja i degradacija i izmene obale. Na ovu vrstu utiču i efekti klimatskih promena, uključujući pojačanu kiselost okeana i povećanje temperature koje štete staništima koralnih grebena. Potrebna su dalja istraživanja da bi se razumeo pun obim pretnji patuljastim morskim konjićima i njihovim koralima domaćinima.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.