Zašto se svekrve mešaju u odnos sina i snaje: "Roditelji nisu spremni da se prilagode promenama deteta"

Foto: Shutterstock

Svaka emotivna veza, kao što i inače treba da bude, tiče se dvoje ljudi, onih koji je i čine. Međutim, u zavisnosti od toga kakvog su karaktera i naravi te dve osobe, desi se da neko i popusti, pa "uplete" i treću osobu.

Preporučujemo

Jedan od partnera možda i smatra da je to normalno, a s druge strane neko se neprimetno umeša u odnos i počne da pametuje svojim savetima kao da se to nje tiče. Uglavnom, ne uvek, to budu svekrve kojima je očigledno teško da puste svog mezimca i ne prihvataju da je pronašao ženu sa kojom će dalje kroz život. Ponekad to bude i veći deo porodice.

Pitali smo psihoterapeuta pod supervizijom Ivonu Tripković postoji li odgovor zašto se to događa i zašto se porodice mešaju u odnos najčešće dece.

- Odgovor na ovo pitanje svakako nije jednostavan i zapravo bismo mogli da ponudimo više objašnjenja. Jedno od njih jeste da su roditelji koji se mešaju u brak/veze svoje dece često roditelji koji veruju da znaju šta je dobro/najbolje za njihovu decu, bolje od same te dece. Ovo su roditelji koji svoju ulogu roditelja nisu menjali i prilagođavali promenama koje su se dešavale. Kroz godine koje prolaze ne treba da raste samo dete, već i roditelj tog deteta. Zahtevi koji stoje pred roditeljem trogodišnjaka su mnogo drugačiji od zahteva koji stoje pred roditeljem tridesetogodišnjaka, a ljudi koji nisu spremni da se prilagode promenama u potrebama deteta često čitav život provedu kao roditelji trogodišnjaka - kaže za Ona.rs Ivona Tripković.

Foto: Shutterstock

Kao što nam je sagovornica rekla, to su roditelji koji smatraju šta je za dete najbolje. Jedno od objašnjenja bi mogao biti i poriv za komandovanjem i željom roditelja da i dalje bude glavni u životu deteta, ali psihoterapeut pod supervizijom ne misli da je to univerzalno pravilo. Ona odgovara i na pitanje da li možemo na vreme prepoznati gde to roditelji prelaze granicu i možemo li to prepoznati?

- Negde davno sam pročitala rečenicu koja kaže da naša sloboda prestaje tamo gde počinje tuđa. Ovo je primenjljivo i u odnosu odraslog deteta i roditelja. Odrasla osoba ima pravo da voli koga god želi, onako kako ona to želi. Roditelj ima pravo na svoje mišljenje o tom odnosu, ima pravo i da se povuče ukoliko mu se ne dopada partner, ali u svakom slučaju nema pravo da ide protiv odluka svog deteta - kaže nam sagovornica i dodaje:

- Granica nije univerzalna, kao što nisu ni odnosi roditelja i dece. Neki pojedinci mnogo više dele sa svojim roditeljima od drugih i to je u redu, dok god su sve uključene strane u miru. Alarm za uzbunu bi trebao da se pali onda kada primetimo da svoje životne odluke upravljamo prema željama roditelja, a ne prema sebi, onda kada postoji onaj grč u stomaku kada nešto nama važno i poželjno treba da im saopštimo, onda kada smišljamo opravdanja za svoju sreću.

Ko tu onda treba da postavi granicu, roditelj ili dete? Postoje razni primeri i situacije u kojima treba delati, a naša sagovornica otkriva i šta je to u pitanju.

- Najvažnije je prepoznati da postoji određena problematika. Često roditelji koji prelaze granicu u partnerskim odnosima svoje dece to rade i u drugim aspektima njihovog života. Ovo može dovesti do veoma zamršenih odnosa, gde odraslo dete uopšte neće biti (dovoljno) svesno problema. Gde će se sama granica postaviti zavisi od prijemčivosti roditelja, od njihove sposobnosti da čuju i prihvate promene, kao i od želja i očekivanja deteta - kaže psihoterapeut pod supervizijom i dodaje:

- Takođe, ono čega moramo biti svesni jeste da ovo potencijalno neće biti lak i bezbolan proces (kao ni jedna druga promena). Vrlo je verovatno da će pratioci ove odluke biti i krivica i strah i tuga. Naravno, ovo ne znači da odluka koju donosimo nije ispravna - rekla nam je sagovornica.

Foto: Pixabay/StockSnap

Kako smo rekli na početku teksta, u najvećem broju slučajeva treća osoba koja se meša u odnos dvoje ljudi je partnerova majka odnosno buduća svekrva. Kako onda ženska strana treba da kaže partneru da joj skrene pažnju na ponašanje? I kako se treba postaviti ako muškarac ništa ne preduzima.

- Ovo zaista ume da bude nezavidna pozicija, međutim ukoliko je partnerski odnos stabilan, otvorena i iskrena komunikacija je gotovo uvek najbolja opcija. Ukoliko je situacija nepromenjena posle svih naših pokušaja, možda bi najbolje bilo da postavimo sebi pitanje da li možemo da prihvatimo situaciju takvu kakva jeste, te da li je to život koji želimo da živimo. U zavisnosti od odgovora, slede dalji koraci - kaže nam sagovornica.

Da li ovo mešanje u odnos nužno može značiti i prekid odnosa?

- Ne nužno. Ishodi i scenariji mogu biti razni. Ponekad se granica ipak postavi, ponekad partner ostaje godinama nadajući se nekoj promeni. Ukoliko je u nuklearnim porodicama mešanje drugih u partnerski odnos bilo prisutno, moguće i da se na to gleda kao na neprijatnu normu - rekla je za Ona.rs Ivona Tripković.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.