Protiv nje nema leka: Plavo-zelena alga, bakterija koja u obliku "skrame" pluta po površini vode i kosi pse

Foto: Shutterstock/Jaromir Chalabala

Plavo-zelene alge su velika pretnja našim psima, iako mnogi vlasnici nisu svesni rizika koji donose ovi biljni organizmi. Većina pasa izložena je riziku od izloženosti plavo-zelenim algama kad provode vreme napolju, u parkovima, na poljima i drugim površinama u prirodi, a u baštama nekih vlasnika ovi organizmi nesmetano rastu, a ljudi o njima ništa ne znaju.

Posledice izlaganja pasa plavo-zelenim algama su razorne. Izveštaji o uginućima zbog trovanja algama se objavljuju svake godine. Pošto su mogućnosti lečenja ograničene, rizik od trovanja se može svesti na najmanju meru jednostavnim izbegavanjem izloženosti, ali je neophodno da vlasnici pasa saznaju sve o plavo-zelenim algama i postanu svesni štete koju ovaj naizgled bezopasan organizam može da nanese kućnim ljubimcima, piše Dogzone.

Šta su plavo-zelene alge

Iako se pretpostavlja da je plavo-zelena alga zaista vrsta alge, to je zapravo cijanobakterija, mikroskopski organizam koji raste na površini stajaće vode i oponaša izgled alge. Ove cijanobakterije su veoma toksične i predstavljaju pretnju mnogim životinjama, uključujući stoku, divlje životinje i naše kućne ljubimce mačke i pse. Čak i ljudi mogu imati zdravstvene probleme kad plivaju ili gutaju kontaminiranu vodu.

0:24

0:51

Plavo-zelene alge proizvode toksine koji su pogubni po crevnu floru naših ljubimaca, a najvažnije je znati kako supstanca izgleda da bi mogla da se izbegne. Voda koja sadrži cijanobakterije ima sloj sluzi na površini, svetlozelene odnosno boje graška.

Gde se obično nalaze plavo-zelene alge i u koje doba godine bujaju

Mnoga vodena tela sadrže plavo-zelene alge i obično se viđaju na površini reka, jezera i potoka. Zabrinjava tendencija ovih algi da se zadržavaju na ivicama obala, što ih čini pristupačnijim životinjama koje dolaze da piju vodu. Plavo-zelene alge su stanari naših vrtova i bašti: viđamo ih u ukrasnim fontanama, pa čak i u pojilicama za ptice. Najveća koncentracija ovih algi viđa se u vodi bogatoj hranljivim materijama, posebno na plodnim poljima, gde ima dosta đubriva koje pospešuje bujanje ovih toksina. Stoga ne treba dopuštati životinjama da piju vodu iz bilo koje stajaće vodene površine ili da se kupaju u vodi sa "filmom" ili nečistoćom na površini.

Alge napreduju kad je toplo vreme, a najveći njihov rast je u letnjim i ranim jesenjim mesecima.

Koliko su plavo-zelene alge štetne za pse

Plavo-zelene alge veoma su štetne za pse, posebno one koji više vremena provode na otvorenom i plivaju, kao što su lovački psi koji su pod povećanim rizikom od izlaganja algama. Psi koji imaju sreću da dobiju hitan tretman mogu preživeti izloženost ovim algama, ali će mnogi uginuti u roku od nekoliko sati.

Foto: Shutterstock/LAAAD

Uobičajeni znaci i simptomi trovanja plavo-zelenim algama

Simptomi koje izaziva trovanje plavo-zelenim algama zavise od toga koju vrstu toksina su proizvele, a najopasniji su mikrocistin i anatoksin. Od mikrocistina strada jetra, organ neophodan za život koji filtrira toksine i igra glavnu ulogu u metabolizmu. Simptomi trovanja počinju letargijom, povraćanjem, smanjenim apetitom i dijarejom. U roku od nekoliko sati, životinje dobijaju žuticu (njihova koža poprima žutu boju). Testovi krvi će otkriti povišene enzime jetre i smanjenu proizvodnju proteina. Ovo će uticati na sposobnost zgrušavanja krvi i može doći do spontanog krvarenja. Tokom narednih 24 do 48 sati, obolelim životinjama stanje se pogoršava i mogu pasti u komu i na kraju uginuti.

Anatoksini su jači i opasniji: za nekoliko minuta napadaju nervni sistem psa. Znaci trovanja su veoma dramatični: isprva psi obilno luče slinu i tresu se, potom im otkazuju noge, teško dišu i doživljavaju paralizu i napade. Konačno, poslednji znak opakog trovanja je padanje u komu, praćeno brzim uginućem. Tragično je to što životinja umire brzo nakon izlaganja anatoksinu, ponekad u roku od samo 30 minuta.

Kako se sprovodi lečenje trovanja plavo-zelenim algama

Tužna istina je da je tretman trovanja plavo-zelenim algama ograničen i ne postoji lek ili protivotrov. Ključno je da vlasnici brzo prepoznaju gde je došlo do izloženosti ovim mikroorganizmima i da što pre dovedu ljubimca u veterinarsku kliniku. Ako životinja stigne kod veterinara pre nego što se razviju simptomi (što se retko postiže zbog prirode toksina koji brzo deluju), možda će imati šansu da prežive. Veterinar u tom slučaju nastoji da izazove povraćanje, uz davanje aktivnog uglja. Lečenje ima za cilj kontrolu simptoma koje životinja doživljava i sastoji se od agresivne terapije tečnostima, tretman brige o jetri, davanje lekova protiv mučnine, medikamenata protiv napada i davanje kiseonika.

Kakva je prognoza za pse koji se otruju plavo-zelenim algama

Nažalost, psi koji su bili izloženi plavo-zelenim algama imaju lošu prognozu i stopa smrtnosti ostaje visoka, čak i kod pasa koji gotovo odmah dobiju terapiju. Čak i mlade, jake životinje koje nisu bile izložene velikoj količini ovih otrova su u visokom riziku od smrti.

Foto: Shutterstock/Laddawan punna

Da li je trovanje plavo-zelenim algama često u veterinarskoj praksi

Određene regije u svetu više su pogođene slučajevima trovanja plavo-zelenim algama od drugih, a najteže su pogođena područja sa umerenom klimom. Ruralna područja u kojima se đubrivo često koristi takođe su izložena rastu plavo-zelenih algi i trovanju životinja.

Sreča u nesreći je da toksičnost plavo-zelenih algi nije toliko česta u poređenju sa toksičnostima drugih vrsta. Što je šira javnost više upoznata sa rizicima od trovanja, manje će biti konkretnih slučajeva trovanja, pa je edukacija vlasnika pasa i životinja najvažnija.

Da li su mačke u opasnosti od trovanja plavo-zelenim algama

Mačke su retko izložene toksinima plavo-zelenih algi, pa trovanje ovih životinja nije česta praksa u veterini. Smatra se da je razlog za to kombinacija prirodne nevoljnosti mačaka da pije bilo šta osim najčistije vode, kao i odbojnost mačaka prema vodi i plivanju.

Postoje li preventivne metode za smanjenje izloženosti plavo-zelenim algama

S obzirom na lošu prognozu otrovanih životinja, prevencija je najbolji način za borbu protiv ove pošasti. Vlasnici treba da spreče svaki pristup oblastima u kojima cvetaju alge, što znači ograđivanje vodenih površina, uklanjanje ili okretanje činija ili fontana naopačke kako bi se izbeglo da se kiša zadrži u njima. Vlasnici treba da nose flašicu sa vodom iz koje će pojiti ljubimca, kako bi ih sprečili da piju vodu iz bara i drugih neodgovarajućih izvora. Psima treba dozvoliti da plivaju samo u vodi koja nema alge, aposle plivanja ih treba istuširati, jer čak i gutanje malih količina toksina može biti fatalno.

Kako da znate da li je voda bezbedna i da u njoj nema plavo-zelenih algi

Vlasnici uvek treba da provere vodu pre nego što dopuste psu da bude blizu nje ili da pliva. Ovo je posebno važno u najtoplijem delu godine. Izbegavajte svaku vodu na kojoj se vidi plivajući "film". Iako neće svako cvetanje algi proizvoditi toksine, bez laboratorijskih ispitivanja nemoguće je znati gde ima rizika. Osim vizuelnog pregleda vode, vlasnici treba da paze na znakeu pozorenja lokalnih vlasnti, u vidu plakata ili tabli. Ako ste u nedoumici, u potpunosti izbegavajte sumnjive vode i ljubimcu dajte da pije isključivo vodu iz flašice.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.