Veliki Magelanov oblak, galaksija niske metaličnosti

Foto: Tanjug/AP

Veliki Magelanov oblak (VMO) je najveća satelitska galaksija Mlečnom putu. Izuzetno se lako osmatra i zato je dobro proučena. Astronomi je danas posebno posmatraju jer ih zanima kako se to formiranje zvezda u VMO razlikuje od onog u Mlečnom putu.

Tim istraživača se usredsredio na zvezde siromašne u metalima kako bi utvrdili te razlike. U astronomiji se svi elementi teži od vodonika i helijuma nazivaju metalima, i nastaju sagorevanjem i kolapsom zvezdanih jezgara, piše Universe today.

Preporučujemo

VMO se nalazi nekih 163 hiljada svetlosnih godima daleko od nas i ima približno 32 hiljade svetlosnih godina u prečniku. Iako je to prilično velika galaksija, ima masu jednog stotog dela naše galaksije sa kojom će se spojiti za nekih 2,4 milijarde godina. Ona je verovatno pripadala grupi patuljastih spiralnih galaksija, ali se izobličila zahvaljujući gravitacionom uticaju Mlečnog puta i Malog Magelanovog oblaka.

Međutim, VMO nije uvek bio ovako blizu nama. Zapravo, on je nastao u drugom delu svemira iz potpuno drugog izvora gasa nego Mlečni put, što znači da on čuva uslove sredine u kojoj se formirao.

Prve zvezde koje su se formirale u svemiru, nisu imale mnogo materijala na izboru, već samo vodonik i helijum zaostale iz Velikog praska. To znači da su prve zvezde bile bez metala, i da su formirale neke teže elemente tokom svog života i kolapsa, te su ga oslobodile u svemir u vidu eksplozija supernova, jer su te zvezde bile velike, masivne, veoma luminozne, odnosno imale su sve predispozicije da formiraju supernove. Danas ove zvezde znamo kao populaciju 3, i one su danas samo teoretski modeli, jer još uvek nismo otkrili ni jednu ovakvu zvezdu, a verovatno i nećemo, jer su one odavno nestale. Oslobođeni materijal zvezda populacije 3 je pružio više hemijskih elemenata za formiranje naredne generacije zvezda.

Iako verovatno nikada nećemo ugledati zvezdu populacije 3, astronomi danas u fokusu drže 10 zvezda izuzetno siromašnih metalima u VMO. Jedna od njih iz populacije 2 ima toliko malo težih elemenata da skoro da podseća na zvezdu populacije 3.

Rad pod nazivom "Obogaćivanje Magelanovog oblaka prvim vangalaktičkim zvezdama". Objavljeno je u časopisu Nature Astronomy. Glavni autor je Anirud Čiti sa Odeljenja za astronomiju i astrofiziku i Kavli instituta za kosmološku fiziku, oboje na Univerzitetu u Čikagu.

"Ova zvezda pruža jedinstveni uvid u veoma rani proces formiranja elemenata u galaksijama osim naše vlastite", rekao je glavni autor Čiti. "Izgradili smo ideju o tome kako ove zvezde koje su hemijski obogaćene prvim zvezdama izgledaju u Mlečnom putu, ali još uvek ne znamo da li su neki od ovih potpisa jedinstveni ili se stvari dešavaju slično u drugim galaksijama?"

Najranije zvezde populacije 3 su izmenile kosmos. Proizvodeći metale one su omogućile budućim zvezdama da imaju veću metaličnost. Ali koje su metale one stvarale i u kojoj količini?

Na to nije lako dati odgovor jer niko nije njikada video zvezdu populacije 3. Međutim, identifikovanje metalima jako siromašne zvezde koja je skoro kao populacija 3, je najbolje što možemo za sada, a dodatnih devet metalima siromašnih zvezda nam je samo od dalje pomoći.

Upoređivanjem ovih zvezda sa sličnim u Mlečnom putu smo došli do rezultata koji nam pokazuje kako različiti procesi i različite sredine u obe galaksije utiču na formiranje zvezda i obogaćivanje metalima.

Ove zvezde sa malom količinom metala su teške za pronalaženje, jer je većina zvezda već generacija unuka ili praunuka prvih zvezda, i njihovo obilje metalnih supstanci nam to jasno pokazuje. Naše Sunce je zvezda populacije 1 bogata metalima.

Međutim populacija 2 je prisutna u svemiru, i pošto izvesno nikada nećemo videti populaciju 3, populacija 2 sa niskom metaličnošću je najbolje čemu se možemo nadati.

Čiti kaže da je to kao da tražite iglu u plastu sena, jer je možda 1 u 100000 zvezda populacija 2.

Međutim, kada ih pronađu, spoljašnji omotači ovih retkih zvezda čuvaju dokaze o uslovima u kojima su se formirale. "U njihovim spoljnim slojevima čuvaju se tragovi materijala iz kojih su se formirale, omogućavajući nam uvid u rane faze evolucije galaksija", objasnio je Čiti. "Iako se te zvezde teško nalaze, kada ih pronađemo, omogućavaju nam dublje razumevanje naše kosmičke prošlosti i procesa koji su oblikovali naš Univerzum."

(Telegraf Nauka / Universe today)