Neverovatno otkriće u galaksiji odmah pored naše: Pronađena jedna od najstarijih zvezda

Foto: Tanjug/AP

Naučnici su identifikovali jednu od najstarijih poznatih zvezda van Mlečnog puta. Otkriće, koje je objavljeno u martu u časopisu Nature Astronomy, otkrilo je ostatak iz ranih dana univerzuma u Velikom Magelanovom oblaku (VMO), satelitskoj galaksiji Mlečnog puta - i otkriva uslove iz vremena pre nego što je Sunce čak i postojalo, piše Live Science.

Prve zvezde rođene nakon Velikog praska živele su --i umirale pre više milijardi godina, tako da nijedna nije ostala da ispriča priču o ranom svemiru. Ali tragovi ovih stelarnih predaka sačuvani su u drugoj generaciji zvezda koje su se formirale i još uvek opstaju i danas. Spoljni slojevi ovih drevnih zvezda "čuvaju hemijski sastav svog rodnog gasnog oblaka" i stoga otkrivaju sastav prve generacije zvezda koje su te oblake oplemenile novim hemijskim jedinjenjima, rekao je vodeći autor studije Anirud Čiti, astrofizičar sa Univerziteta u Čikagu, za Live Science. Sastav ovih zvezda pruža uvid u rani nastanak elemenata kada su zvezde formirane pre više milijardi godina, rekao je Čiti.

Preporučujemo

Najstarije zvezde zapalile su se ubrzo nakon Velikog praska. Bile su to divovi napravljeni od jedinih elemenata koji su tada postojali u izobilju: oko tri četvrtine vodonika i četvrtina helijuma. Ovi divovi brzo su potrošili svoje nuklearno gorivo, odbacujući svoje spoljne slojeve, a zatim eksplodirajući kao supernove i zagađujući svoje stelarno okruženje novim, težim elementima koji su se formirali u njihovim jezgrima.

Ovaj stelarni pepeo ušao je u sastav drugae generacije zvezda rođene iz, sad obogaćenih težim elementima, gasnih oblaka. Ovaj ciklus je nastavljen, gradeći sve teže elemente i čak zasejavajući kosmos gradivnim blokovima života. Ovo je izvor kiseonika koji udišemo, kalcijuma u našim kostima i gvožđa u našim krvnim ćelijama. Merenjem količine ovih elemenata u zvezdi, astronomi mogu proceniti njen uzrast. Manje "pepela" koji su se nakupili, zvezda mora biti starija, dok su mlađe zvezde akumulirale mnogo elemenata iz mnogih ranijih generacija.

Nijedna zvezda prve generacije nikada nije posmatrana, ali astronomi su primetili neke drevne zvezde druge generacije u našoj galaksiji. Ovi fosili su vrlo retki. Manje od 1 na 100.000 zvezda u našoj galaksiji je iz te druge generacije.

- Zaista, kao da tražite iglu u plastu sena - rekao je Čiti u saopštenju.

Od ovih ostataka, astronomi su mnogo naučili o ranim uslovima u našoj galaksiji. Sada žele da shvate da li je Mlečni put tipičan ili su ti uslovi bili drugačiji u drugim galaksijama.

Da bi odgovorili na ovo pitanje, autori studije obratili su pažnju na jednog od naših najbližih galaktičkih suseda, VMO. Vidljiv golim okom sa južne hemisfere, VMO je manji od Mlečnog puta i sudbinski je suđeno da se spoji sa njim za otprilike 2,4 milijarde godina.

- VMO je značajan jer je u svakom smislu velika galaksija i tek je nedavno uhvaćen u gravitaciono privlačenje Mlečnog puta - rekao je Čiti.

Tim je tražio stare zvezde u VMO-u u podacima prikupljenim teleskopom Gaia Evropske svemirske agencije. Nastavili su koristeći teleskop Magelan od 6,5 metara u Čileu i identifikovali 10 zvezda sa oko 100 puta manje gvožđa od drugih zvezda u VMO-u, što znači da su bile vrlo drevne. Jedna je bila posebno istaknuta. Poznata kao LMC-119, imala je manje ove kosmičke zagađenosti od bilo koje poznate zvezde van naše galaksije. To je sugerisalo da je formirana iz gasa obogaćenog samo jednom supernovom i bila je siguran znak da je LMC-119 zvezda druge generacije i vrlo drevna.

Rekao bih da je LMC-119 vrlo verovatno star bar oko 13 milijardi godina -rekao je Čiti za Live Science.

(Poređenja radi, sam univerzum se procenjuje na 13,8 milijarda godina.)

Danas je VMO udaljen oko 160.000 svetlosnih godina, ali autori studije procenili su da je bio udaljen oko 6 miliona svetlosnih godina kada su se formirale njegove najranije zvezde.

- Ovo izoluje rani VMO od izbacivanja prve zvezde koje su se formirale u ranom Mlečnom putu - rekli su u radu.

To znači da drevne zvezde VMO-a mogu astronomima reći o uslovima u drugoj galaksiji u njenoj ranoj fazi.

Interesantno je da LMC-119 ima mnogo manje ugljenika nego drevne zvezde u našoj galaksiji. To ukazuje na prethodno nepoznatu razliku u tome kako su teži elementi gradili ove dve galaksije i sugeriše da je okolina u našoj mladoj galaksiji verovatno bila drugačija od okoline u VMO-u.

- Zaista je uzbudljivo otvoriti stelarnu arheologiju Velikog Magelanovog oblaka i moći mapirati u takvim detaljima kako su prve zvezde hemijski obogatile univerzum u različitim regionima - rekao je Čiti, koji veruje da ima još mnogo ovih drevnih zvezda koje čekaju da budu pronađene u VMO-u.

Čiti sada vodi novi program fotografisanja jedne četvrtine južnog neba koristeći teleskop Blanco od 4 metra u Čileu i opremu dizajniranu za identifikaciju najdrevnijih fosilnih zvezda u Mlečnom putu i našem galaktičkom susedu. Otkrivajući ove ostatke, astronomi se nadaju da će bolje prikazati kako su zvezde obogatile kosmos elementima koji čine sve što vidimo oko sebe.

(Telegraf Nauka / Live Science)