Nova studija raspršila zablude: Pećinski ljudi su izgleda ipak većinski jeli biljnu hranu

Rekonstrukcija neadertalke. Foto: Wikimedia Commons/Public domain/Bacon Cph/Morten Jacobsen/2004 Public Library of Science. This is an open-access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License, which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original author and source are credited/पाटलिपुत्र

Verovanje da je većinu ishrane u praistoriji činilo meso, potiče od toga što su na nalazištima ostataka ljudi iz ovog doba pronalažene u velikom broju kosti životinja. Sa druge strane, pošto se biljke vrlo teško fosilizuju, bilo je mnogo teže pronaći dokaze o korišćenju biljaka u ishrani. Ipak, novi naučni dokazi neumoljivo upućuju na to da ljudi u kameno doba po svoj prilici nisu bili lovci- sakupljači, već mnogo verovatnije sakupljači-lovci.

Zubi i kosti su poslužili kao ključ za otkrivanje načina ishrane ljudi u paleolitu

Autori nove studije objavljene u naučnom časopisu Nature Ecology & Evolution, tvrde da su došli do dokaza da meso nije bilo primarni izvor proteina naših dalekih predaka. Oni su na ostacima ljudi iz kamenog doba pronađenim u Maroku, obavili detaljne preglede kostiju i zuba. Upotrebili su analizu stabilnih izotopa u zubima i kolagenu i to im je omogućilo da procene koliko su pra-stanovnici Maroka jeli mesa.

Na zubima iz ljudskih ostataka istraživači su pronašli dosta dokaza o karijesu, što kažu da ukazuje na ishranu sa velikim procentom biljne skrobaste hrane sa biljkama poput: korenastog povrća (repa, cvekla), kukuruza, raži i kasave.

Foto: Shutterstock/Svet foto

Vodeći autor studije je rekao da su im ova otkrića bacila novo svetlo na razumevanje ishrane ljudi iz doba pre pojave poljoprivrede. Sada su po prvi put pronašli dokaze da su ljudi i u kameno doba uključivali veliki broj razlitih divljih biljnih vrsta u svoju ishranu. Koautorka studije je takođe izrazila svoje iznenađenje otkrićem da je ishrana ljudi u pred-poljoprivredno doba imala tako veliki udeo biljne hrane.

Novi naučni dokazi dovode u pitanje ono što propagira „Paleo dijeta“

Paleo dijeta je kreirana na osnovu toga šta su navodno jeli ljudi u doba paleolita (starijeg kamenog doba). Njeni kreatori tvrde da se ljudska genetika, anatomija i fiziologija nisu značajno promenile od kamenog doba i da je zbog toga najbolja i najprirodnija ishrana za ljude upravo ona koju su koristili naši najstariji preci.

Prilično je simpatično, da ne kažem komično, kako su kreatori ovog dijetalnog trenda rešili da imitiraju ljude iz kamenog doba u načinu ishrane, a nije im palo na pamet da kopiraju njihov stil života i u drugim aspektima, pa da recimo probaju da obitavaju u pećinama umesto u luksuznim stanovima ili da trčkaraju okolo umesto da se voze brzim automobilima.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Naturally Savvy (@naturallysavvy)

Pomenuta „paleo dijeta“ podrazumeva ishranu baziranu na namirnicama koje su navodno jeli ljudi iz kamenog doba – mesu, ribi, voću, povrću, semenkama i orašastim plodovima. Voće i povrće uključeno u ovaj vid ishrane je isključivo neskrobasto i sa malim glikemijskim indeksom, a većinu ishrane čine proteini. Kakav genijalan izum! Kao da su pećinski ljudi mnogo brinuli o tome da izgrade mišiće ili drže pod kontrolom šećer u krvi!

Pronađeni su i dokazi da su Neandertalci bili pravi kulinari

Ako zamišljate da su Neandertalci preživljavali glođući živo meso i skupljajući bobice, varate se. Naime, nedavno su i u pećinama na severu Iraka pronađeni spaljeni ostaci, stari oko 70.000 godina, nečega, za šta je ispitivanjem u laboratoriji ustanovljeno da su ostaci možda najstarijeg kuvanog obroka na svetu.

Ovo interesantno otkriće pokrenulo je među naučnicima spekulacije o tome da su Neandertalci izgleda bili pravi kulinari. Po rečima profesora paleološke kulture Krisa Hanta sa Univerziteta Liverpul, ovi nalazi pružaju indicije o korišćenju kompleksnih metoda pripreme hrane, odnosno kuvanja, među Neandertalcima.

Profesor Hant i njegove kolege su (sve u ime nauke) probali čak i da rekonstruišu recepte i pripreme obrok Neandertalaca koristeći razne semenke koje su prikupili u okolini pomenutih pećina. „Napravili smo nešto poput palačinke ili pljosnatog hleba koji je bio dosta dobar – pomalo orašastog ukusa“, rekao je Hant.

Rekonstruisani model neadertalca u Galo-rimskom muzeju u Tongerenu, Nemačka, koji je 2011. osvojio nagradu Evropski muzej godine. Foto: Wikimedia Commons/Public domain/Paul Hermans

Isti tim naučnika je skeniranjem elektronskim mikroskopom uspela da analizira i fragmente spaljenih ostataka hrane nađenih u pećinama na jugu Grčke, koje su ljudi naseljavali pre oko 12.000 godina. I ovi ostaci su ukazali na kompleksne tehnike pripreme hrane u praistoriji. Prvi put su, naime, otkriveni dokazi o korišćenju tehnike potapanja u vodi i gnječenja mahunarki udaranjem kamenom kod naših predaka.

Naučnici spekulišu i da su ljudi u praistoriji izgleda imali vrlo istančan ukus i preferencije prema određenim mešavinama semenki, kao i da su koristili divlje orašaste plodove i zelene lisnate biljke u pripremi hrane u kombinaciji sa mahunarkama, kao što je na pr. sočivo.