NEPRIJATELJI DIJETE: Od ove hrane bićete još gladniji!

Glad je rezultat složene interakcije koja se odvija između želuca, creva, mozga, pankreasa i krvotoka. Kada je nivo šećera u krvi stabilan, tada ne dolazi do napada gladi.

Pogledajte zašto bi bilo dobro da izbegavate ovih osam jela, posebno ako ste na dijeti.

PICA

Teško je pojesti samo jedan komad pice. Ako je reč o kupovnoj, smrznutoj pici, ona je kombinacija belog brašna, hidrogenzovanih biljnih ulja, prerađenih sireva i konzervansa. Takva kombinacija naglo povećava nivo šećera u krvi, nakon čega pak dolazi do brzog pada šećera, a rezultat je ponovna želja za hranom.

Pice se ne treba odreći, ali ako brinete za svoje zdravlje i izgled, onda je napravite sami. Testo zamesite od integralnog pšeničnog brašna, a odozgo stavite posno meso, puno povrća i samo je pospite sirom. Tako ćete dobiti uravnotežen obrok koji sadrži poželjne ugljene hidrate, proteine i masti.

BELA TESTENINA

S belom testeninom je isto kao i s belim hlebom, naime i beli hleb i testenina teraju vas da pojedete mnogo više nego što je potrebno. Pastu bi trebalo servirati samo onoliko koliko stane u pola šoljice, a u restoranima jedno serviranje podrazumeva i do četiri šoljice kuvane testenine.

Kad se telo preoptereti jednostavnim ugljenim hidratima pankreas podstiče preterano lučenje insulina pa se nivo šećera u krvi naglo diže i zatim spušta te se vrlo brzo javlja glad. Sve se dodatno pogoršava s umakom koji ako je kupovni onda osim masnoća sadrži i veće količine šećera. Alternativa je integralna testenina i domaći sos.

ALKOHOL

Osim što smanjuje želju za jedenjem zdrave hrane, povećava i osećaj gladi. Prema istraživanju objavljenom u časopisu 'Alcohol & Alcoholism' već tri čaše pića mogu poremetiti funkcionisanje nivoa leptina, hormona odgovornog za osećaj sitosti. Leptin reguliše energetski unos i potrošnju pa se često naziva i hormonom sitosti.Nivo leptina u krvi direktno zavisi od količine masnog tkiva. Naše telo stvara leptin kao odgovor na povećanje naslaga masti. On tada deluje na hipotalamus i daje 'instrukcije' telu da poveća potrošnju energije i smanji unos hrane. Time pomaže u očuvanju zdrave telesne mase.

Kod gojaznih osoba taj efekat leptina izostaje, odnosno razvija se rezistencija na leptin. Alkohol može iscrpeti zalihe ugljenih hidrata iz tela i dovesti do želje za unosom nove količine ugljenih hidrata. Ako na poslu nakon što ste prošlu noć pili alkohol žudite za slanim grickalicama, uzrok može biti dehidracija i gubitak elektrolita.

SLANE GRICKALICE

Čips, perece i druge slane mešavine naglo povećavaju i zatim smanjuju nivo insulina u krvi, što brzo dovodi do novog osećaja gladi. Postoji razlog zbog kojeg žudite za slatkišima nakon što ste pojeli kesicu čipsa. Budući da su nepce i mozak dobro povezani, nepce "javlja" mozgu da ima potrebu za slatkom hranom.

Postoji i fenomen koji se zove "osetilno specifična sitost". Nakon jedenja čipsa želudac šalje poruku mozgu da je njegova potreba za slanom hranom zadovoljena i da traži slatku hranu, a to je kao da imate dva odvojena stomaka koja treba napuniti.

VOĆNI SOKOVI

Iako ceđeni voćni sokovi imaju status zdravih pića, oni sadrže sav šećer iz voća, ali ne i vlakna koja se uglavnom nalaze u pulpi i koži voća. Čaša sveže ceđenog soka može brzo podići nivo šećera u krvi i potom ga spustiti, uzrokujući osećaj gladi.

Zato je bolje da napravite voćni šejk jer će se tako zadržati vlakna iz kore i pulpe voća ili dodajte kašiku proteinskog praha kako bi se uravnotežio šećer u krvi i tako ćete imati duži osećaj sitosti.

VEŠTAČKI ZASLAĐIVAČI

Bez obzira da li su u vašem dijetalnom soku ili u kafi, veštački zaslađivači poput aspartama, sukraloze, saharina i ostalih, deluju na mozak kao da je dobio porciju slatkiša što dovodi do naglog povećanja energije, a vrlo brzo potom do naglog pada.

Taj ciklus naglog dizanja i padanja šećera u krvi podstiče veću želju za slatkišima. Tokom vremena, taj proces može negativno uticati na centre za kontrolu gladi u mozgu.

BRZA HRANA

Gotovo svi sastojci u obrocima brze hrane, podstiču organizam da traži što veće porcije. Brza hrana je puna zasićenih masnih kiselina, šećera, belog brašna, kukuruznog sirupa.

Osim toga sadrži i velike količine soli što može izazvati dehidraciju, a nije neobično da mnogi ljudi osećaj žeđi zamene osećajem gladi, i brzo se vrate po još jedan hamburger.

ŽITARICE

Belo brašno s velikim količinama šećera kojima obiluju žitarice za decu predstavljaju udar na organizam. Tokom noći i jutra telo proizvodi veće količine kortizola, s ciljem da tokom predstojećeg dana štiti telo od stresa. Kortizol je hormon koji proizvodi nadbubrežna žlezda.Odlikuju ga brojne vitalne funkcije, uključujući regulisanje krvnog pritiska, regulisanje nivoa šećera u krvi, kao i umanjenje intenziteta upala, a olakšava i borbu sa stresnim okolnostima.

Kad se u telu nalazi veća količina kortizola telo sporije metaboliše uneseni šećer. Taj proces dovodi do toga da se u krvi nalazi visok nivo šećera, ali on ne dolazi u potrebna tkiva što brzo dovodi do umora i osećaja gladi. To ne znači da žitarice nisu dobar odabir za doručak, ali trebalo bi da budu od celog zrna, sadrže bar pet grama vlakana, i manje od pet grama šećera u jednoj porciji.

(Telegraf.rs / ZdravaKrava)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.