VESELIN JEVROSIMOVIĆ: Podatke ćemo u budućnosti čuvati u atomima

Veselin Jevrosimović je ove nedelje u svojoj kolumni u Informeru pisao o problemima čuvanja ogromnih količina podataka, kao i stručnjacima iz IBM-a koji su binarni podatak po prvi put uspeli da sačuvaju u atomu. Evo šta predsednik kompanije Comtrade kaže o pomenutoj temi.

Preporučujemo

VESELIN JEVROSIMOVIĆ: Društvene mreže su postale paralelna realnost!

"Svake godine čovečanstvo proizvede duplo više informacija nego prethodne. To konkretno znači da je količina novih podataka u 2016. bila jednaka zbiru svega nastalog od početka ljudske istorije pa zaključno sa 2014. godinom. Već sada postoji realan problem čuvanja tolike količine informacija, a za očekivati je i da će ubrzani razvoj tehnologije uticati na još veći rast u budućnosti.

Iz IBM-a je ovih dana stigla vest da su njihovi stručnjaci uspeli da pohrane binarni podatak (nula ili jedinica) direktno u jedan atom. Ako znamo da prosečnom hard disku u vašem računaru za to danas treba čak 100.000 atoma, onda je jasno da smo na pragu vremena kada ćemo kompletne biblioteke digitalnih knjiga, sve pesme ikada snimljene i stotine filmova u visokoj rezoluciji moći da nosimo sa sobom na pametnom ručnom časovniku ili narukvici. Primene u poslovne svrhe jednako su zanimljive i ograničene samo maštom.

Foto: Promo

U praksi, još uvek smo relativno daleko od komercijalne primene, ali je samo pitanje vremena kada će i druge kompanije, instituti i nezavisni inovatori ući u trku u ovoj oblasti. Iskustvo nas uči da se tada stvari ubrzaju do neverovatnih razmera. Spuštanje čuvanja digitalnih podataka na pojedinačni atom deo je šire priče o kvantnim kompjuterima, računarima koji koriste teško pojmljive osobine atoma na kvantnom nivou i omogućuju mnogo moćniju procesorsku snagu. IBM na tome radi već nekoliko decenija, a nedavno su omogućili i prvu praktičnu primenu. Nažalost, da bi funkcionisao, kvantni računar mora biti ohlađen na temperaturu tik iznad apsolutne nule (-273 stepena celzijusa), što je ozbiljno tehničko ograničenje, ali je realno za očekivati da će eksperti, kao i uvek do sada, uspeti da ga prevaziđu.

Nove vrste računara sigurno će dodatno ubrzati produkciju informacija, a to nas vraća na početak današnje priče. Po svemu sudeći, imaćemo način da informacije čuvamo, ali je poseban problem kako obraditi toliku količinu podataka i izvući upotrebljivu suštinu. To je već tema za sebe kojoj planiram da posvetim neki od narednih članaka."

(Telegraf.rs / Izvor: Informer)