Satovi u Evropi kasne zbog spora Srbije i Kosova oko struje - evo na šta se ona tačno koristi

Dr Goran Kunjadić, specijalista za IT bezbednost i kriptozaštitu, u kolumni ove nedelje nam objašnjava kako će bitcoin uticati na dalji razvoj bankarskog sistema.

Evropa ima izgovor zašto njeni satovi kasne - za sve je kriv spor Srbije i Kosova?!

Preporučujemo

Evropski standardi propisuju da električna energija koja se koristi u Evropi mora zadovoljiti napon od 220-240V kao i frekvenciju od 50Hz. U SAD je standard drugačiji i tamošnji propisi definišu napon od 100-127V i frekvenciju od 60Hz. Električni uređaji koji su priključeni na izvor električne energije za svoj ispravan rad očekuju opisane parametre.

Ukoliko parametri odstupaju od propisanih, javljaju se neregularnosti u radu električnih uređaja. Pri tome mislimo i na električne časovnike, koji su naročito osetljivi na promenu frekvencije električne energije. Nedavno je uočeno da električni časovnici u Evropi kasne, i to ne u delićima sekunde već u minutima, nakon čega je European Network of Transmission System Operators for Electricity (ENTSO-E). obavila merenja i objavila da je frekvencija električne energije u Evropi, umesto propisanih 50Hz u stvari 49,976Hz.

Foto: Coindesk

Na prvi pogled neznatna razlika, ali dovoljna da milioni časovnika kasne i to 345 sekundi, gotovo 6 minuta. Nakon istrage identifikovana je lokacija poremećaja - Srbija i naša južna pokrajina - Kosovo. Razlog nije bio odmah vidljiv. U srpskom EMS-u kažu da je tačno da je frekvencija u kontinentalnoj Evropi bila umanjena zbog nedostatka od 113 GWh električne energije. Ova količina energije odgovara količini električne energije koju potroši Grenland za 6 meseci. Postavlja se pitanje gde je nestalo toliko električne energije?

Daljim istraživanjem došlo se do informacije da se gotovo sva nedostajuća energija troši na rudarenje i to pre svega Bitcoin-a ali i drugih kripto valuta. Nezvanično saznajemo da je dobar deo kripto rudara iz centralne Srbije preselio svoj „biznis“ u južnu srpsku pokrajinu. Takođe postoje naznake da su „kriptorudari“ i iz drugih zemalja Evrope potražili utočište na Kosovu. Razlog je veoma jednostavan a to je cena električne energije na Kosovu. Prema zvaničnim podacima Eurostat-a, prosečna cena električne energije na Kosovu je 5,55 Eurocenti/KWh, što je gotovo najniža cena struje u Evropi dok je električna energija jeftinija samo u Moldaviji.

Ko sve „rudari“ kriptovalute na Kosovu, velika je nepoznanica. U svakom slučaju generisanje Bitcoin-a je daleko isplativije ukoliko je cena struje niža. Prema nekim procenama cena „izrudarenog“ Bitcoin-a u našoj regiji i sa opisanim mehanizmima je 3.133 USD, što je gotovo u istom rangu sa cenom „rudarenja“ u Kini. U drugim delovima Evrope cene su 2 do 3 puta više, tako da se dovodi u pitanje isplativost „rudarenja“. Koliko god cena Bitcoin-a varirala, očigledno je da je cena utrošene električne energije ispod ostvarene vrednosti, barem kada je reč o našoj regiji.

Ipak, na kraju se postavlja pitanje ko zapravo plaća električnu energiju koja „nedostaje“ u evropskom energetskom sistemu? Poznata je izreka da „Nema besplatnog ručka“ pa bismo mogli reći i da „Nema besplatnog bitcoina“.

(Telegraf.rs)