Božidar živi sa kaktusima, sadi ih pincetom, i čeka 7 godina da ugleda samo jedan cvet: Neki od njih leče najteže bolesti (FOTO)

Više od četvrt veka metalostrugar Božidar Ristić živi sa kaktusima, njihovo seme sadi pincetom, a pojedine od 1.000 vrsta mezimaca strpljivo čeka i po sedam godina da prvi put procvetaju. Nekim kaktusima je lečio obolele od karcinoma, druge ljubio na rastanku, a neke nikada neće prodati ni za kakve pare jer "znaju se" jedno 15 godina.

Poslednji dani pripreme zimnice: Napraviti ili kupiti? (FOTO)

Preporučujemo

Ako se malo detaljnije pogledaju oglasi o prodaji kaktusa vidi se da je u većini njih uzgajivač muškarac.

- Ja ne znam u Šumadiji ni jednu ženu koja uzgaja samo kaktuse, sve su muškarci, svi su nežna bića i mnogo vole žene, to valjda ide sa kaktusima, naše strpljenje je možda glavna caka. Kad bolje razmislim, i kupci su mi češće muškarci - smeška se Božidar, penzionisani metalostrugar iz Zastavine Kovačnice.

I zaista, Boško kaže da je neke kaktuse čekao tri godine da procvetaju, neke sedam, a nekima treba i 13 godina. Mnoge je rasađivao, kalemio, a neke sadio iz semena i tu tek pokazao nivo svog strpljenja.

Foto: Telegraf

- Kad kaktus procveta, taj cvet se osuši i u bobici ostane seme. Ono je toliko sitno da se skoro ne vidi golim okom, pa uzmem beli papir i izručim ga na njega. Jednu semenku ne možete ni izdvojiti, a kamoli posaditi, pa ih samo pospem u zemlju i čekam. Kada niknu, to izgledao kao minijaturna četka, pa izdanak mogu samo pincetom odvajati od drugih i tom pincetom ga i saditi u saksiju. Lakše je bilo pre jedno 10 ili 20 godina, sada mi trebaju i naočari sa dobrom dioptrijom, ali i dalje uživam u tome, još kako - smeška se Boško Ristić.

A pred njim dva kaktusa vršnjaka, obojici je po 15-ak godina. Jedan je teško i podići, drugi je tešine oko 100 grama i visine oko sedam centimetara. Ovaj veliki je Boškov ljubimac, negovan nežnom rukom metalca, i on ga nikada neće prodati.

Foto: Telegraf

Nakon tolikih godina druženja ovaj čovek ne može sebi da dozvoli da ujutru ne vidi bodljikavog drugara. I ovaj mali je iste sudbine, jer ga je Boško pratio deceniju i po dok je kaktus rastao pola centimetra godišnje.

- Nekim vrstama cvet traje po mesec dana, druge imaju predivne cvetove koji neizdrživo smrde. Ipak, nema boje na svetu a da kaktusi nemaju cvet u toj boji,

imaju i zelen i crni cvet. Posedujem kaktuse koji se hrane insektima, neke koji liče na kamenčiće, one koji imaju kukice na vrhu bodlje pa raspore kožu ako se

ubodeš i povučeš trn napolje - kaže Boško.

- Imam i one koji leče, oko 20 vrsta aloje. Njih uglavnom poklanjam, ne mogu lek da naplatim. Moja naplata je kada mušterija dođe i kaže - hvala čika Boško, vi ste mi spasili majku. Naravno da nisam ja, ali je ljudski pomoći kada možeš - dodaje Boško.

Foto: Telegraf

On kaktuse preporučuje i kao dobro poznate "upijače" zračenja - računara, TV aparata, mobilnih telefona. Kupci mahom žele okrugle kaktuse sa velikim

bodljama, a neki koji izgledaju kao kamenje ili su "čupavi" imaju manje poklonika.

Pazari se i poznati "svekrvin jezik", a kupci nisu izbirljivi u pogledu ovih biljaka, samo da je "jezik" veliki, a bodlje oštre.

- I više ne iznosim velike primerke - mezimce. Jedan sam na vašaru izložio samo da bi kupci videli koliko poraste ta vrsta kaktusa, kad dođe žena i kaže - njega ću. Lupim cenu 3.000 dinara, da je oteram, ona kaže - pakuj - priča Božidar.

Sramota me bilo da odbijem, godinama sam u poslu. Uzmem kaktus, poljubim ga k'o brata i dam joj. Nikada više takav primerak nisam izložio, ni za pokazivanje - kaže Božidar Ristić, ljubitelj kaktusa i finih dama, oženjen Snežanom, jedinom strpljivijom osobom od sebe.

(Marija Raca)