(VIDEO) ZNATE LI REČI PESME O SVETOM SAVI? Pitali smo ovo Beograđane, šta mislite - jesu li se obrukali?

Sveti Sava (Rastko Nemanjić) rođen je 1169. godine. I pored toga što mu je otac, veliki župan Stefan Nemanja namenio titulu naslednika na srpskom prestolu, on je odlučio da pobegne na Svetu Goru i da se zamonaši. Ekipa internet televizije T NOW je odlučila da izađe na ulice Beograda, na dan kada se slavi slava u njegovu čast, i proveri da li se građani i dalje sećaju pesme Vojislava Ilića "Sveti Sava", koju znaju svi đaci u Srbiji.

1198. godine je zajedno s ocem podigao manastir Hilandar na Svetoj Gori, a kasnije je obnovio i izgradio mnoge druge srpske manastire.

Smatra se prvim srpskim prosvetiteljem koji je kroz stvaranje srpske države insistirao i na stvaranju jezika, kulture i poštovanja istorije i tradicije, pa se na današnji dan u Srbiji slavi školska slava Sveti Sava.

Umro je 1236. godine u Trnovu, ali tačan datum, i pored pojedinih nagađanja, nije potvrđen. Njegovo telo je kasnije preneseo kralj Vladislav u Mileševo. O njemu su napisane i mnoge pesme, a svakako da je jedna od najpoznatijih "Sveti Sava", koju je napisao Vojislav Ilić.

Foto-montaža: Wikimedia Zeljkokiss/MOSSOT

Podsetite se reči:

Ko udara tako pozno, u dubini noćnog mira

na kapiji zatvorenog, svetogorskog manastira?

"Već je prošlo davno veče i nema se ponoć hvata,

sedi oci, kaluđeri, otvor'te mi teška vrata.

Svetlosti mi duša hoće, a odmora slabe noge,

klonulo je moje telo, umorne su moje noge -

al' je krepka volja moja, što me noćas vama vodi,

da posvetim život rodu, otadžbini i slobodi.

Prezreo sam carske dvore, carsku krunu i porfiru,

i sad, evo, svetlost ražim u skromnome manastiru.

Otvor'te mi, časni oci, manastirska teška vrata

i primite carskog sina k'o najmlađeg svoga brata".

Foto: Telegraf

Zaškripaše teška vrata, a nad njima sova prnu

i s kreštanjem razvi krila i skloni se u noć crnu.

A na pragu hrama svetog, gde se Božje ime slavi,

sa buktinjom upaljenom, nastojnik se otac javi.

On buktinjuu gore diže, iznad svoje glave svete,

i ugleda, čudeći se, bezazleno boso dete.

Visoko mu bledo čelo, pomršene guste vlasi,

ali čelo uzvišeno božanstvena mudrost krasi.

Za ruku ga starac uze, poljubi mu čelo bledo,

a kroz suze prošaputa: "Primamo te, milo čedo".

Sveti Sava blagosilja Srpčad, slika Uroša Predića iz 1921. godine. Čuva se u Narodnom muzeju u Beogradu. Foto: Wikipedia/public domain

Vekovi su prohujali od čudesne one noći,

vekovi su prohujali i mnogi će jošte proći.

Al' to dete jošte živi, jer njegova živi slava,

jer to dete beše Rastko, sin Nemanjin - Sveti Sava.

Pogledajte još neke zanimljive Telegraf Now priloge:

(VIDEO) Prosvetari spremni za proslavu Svetog Save

(VIDEO) KAO SVEMIRSKI BROD: Pogledajte kako sada izgleda PROKOP STANICA!

(VIDEO) Pitali smo vas ŠTA SU TO BOTOVI, umrećete od smeha kad čujete odgovore!

Ovaj snimak će vas naterati da više NIKADA u životu NE BACITE ni komadić HRANE! (VIDEO)

(Telegraf.rs)