KINA & TAJVAN: Nećete verovati, ali obe zemlje polažu pravo jedna na drugu (FOTO)

Velika sila je velika zato što ne pristaje da se odrekne ni pedlja svoje (ili tuđe) teritorije, ni pod kakvim uslovima. Pre svega, velika je zato što je u stanju da natera druge, ovim ili onim putem, da prihvate njen ugao gledišta na problem.

Preporučujemo

Kina je velika, Tajvan je mali. Međutim, i jedna i druga država su "Kina", i jedna i druga polažu pravo na samo na ime države već i na celokupnu teritoriju obe. Ipak, samo jedna "Kina" kontroliše Tajvan, i to međunarodno nepriznata Republika Kina; jedna od njenih administrativnih jedinica se zove Provincija Tajvan, i to je jedina regija koja se nalazi pod njenom kontrolom. Narodna Republika Kina kontroliše ostatak Kine, ali takođe tvrdi da je Tajvan njena provincija koja treba da se vrati pod njeno okrilje.

Kako je to moguće? Da bismo odgovorili na ovo pitanje moramo vratiti malo u prošlost. Od 1911. godine pa sve do 1949, postojala je Republika Kina koja je bila međunarodno priznata država i imala je nominalnu vlast nad celom kineskom teritorijom; kažemo nominalno jer je istovremeno bila u ratu sa Japanom koji je veliki deo njene teritorije držao pod okupacijom, između ostalog i ostrvo Formozu, odnosno Tajvan.

Paralelno sa ratom protiv Japana, Republika je Kina - efektivno pod kontrolom nacionalističke partije Kuomintang - vodila i građanski rat protiv Komunističke partije Kine koja je stremila osvajanju vlasti u celoj zemlji i socijalističkoj revoluciji. 1949. godine na kontinentalnom delu Kine dolazi do konačne pobede komunista pod vođstvom Mao Cedunga, a vlada Republike Kine se sklanja na Tajvan koji je u međuvremenu oslobođen od strane Amerikanaca. U tom trenutku, RK je međunarodno priznata, dok komunistička NRK nije.

Vlada Republike Kine ostaje na Tajvanu i legalno nastavlja sa radom, sve do 1971. godine kada Ujedinjene nacije priznaju da je Narodna Republika Kina jedina koja sme u međunarodnim okvirima da koristi ime "Kina". Zbog toga postoji pravni vakuum, i nejasnoća oko toga kako treba zvati Tajvan. Sami Tajvanci nemaju dileme; njihova zemlja se i dalje ustavno naziva Republika Kina i predstavlja jedinog zakonitog nastavljača države koja je osnovana 1911. godine kada je zbačen sa vlasti mandžurski car u Pekingu. NRK ima dijametralno suprotno mišljenje.

Koristi se termin "Tajvan, Kina", ali je on dvosmislen zato što sugeriše da je Tajvan deo NRK kao jedine države koja sme da koristi ime "Kina", što ovo ostrvo sasvim sigurno nije; Peking insistira na ovoj terminologiji. Zbog toga Tajpej koristi pojam "Provincija Tajvan, Republika Kina". U međunarodnim institucijama i na forumima kojih je deo, Tajvan - pod pritiskom NRK - koristi i termin "Kineski Tajpej".

Dakle, u realnosti je provincija Tajvan jedina kineska provincija koju Republika Kina kontroliše; sve ostale njene provincije postoje samo na papiru. Sa druge strane, provincija Tajvan Narodne Republike Kine postoji samo na papiru jer Peking nema nikakvu kontrolu na njom.

Ova konfuzija je dovela do toga da se danas mnogi Tajvanci zalažu za punu nezavisnost svog ostrva, u pravnom smislu, pošto je de fakto nezavisno. Naime, neki od njih traže da se država preimenuje u Republiku Tajvan te da ima puno pravo na svoju suverenost jer je prenos nadležnosti nad ostrvom na RK nakon oslobođanja 1945. godine bilo protivpravno.

Izvesno je da se Kina nikada neće odreći Tajvana, koji planira da inkorporira u svoj politički sistem na isti način na koji je to uradila sa Hong Kongom i Makaoom devedesetih godina, pod parolom "jedna zemlja - dva sistema". Da li će Tajpej na to pristati, ostaje da se vidi. Vidljivo je otopljavanje odnosa; partija Kuomintang danas smatra da su komunisti zapravo uradili dosta dobrog i da nema ništa protiv ujedinjenja.

Na koncu, NR Kina je sila, a Tajvan jedino štiti Amerika. Ako Amerika odluči da ih povuče niz vodu, a Tajpej ne bude pristao na mirnu integraciju, možemo se naći u poziciji da na CNN gledamo prvu kinesku invaziju posle one koju su izvršili na Tibet pre 64 godine.

(V. V.)