BORBA OKO SRPSKE RELIKVIJE: Nacisti, četnici i srpski kraljevi se otimali oko Miroslavljevog jevanđelja?
Telegraf vam otkriva uzbudljivu priču o sudbini Miroslavljevog jevanđelja, najvrednije srpske relikvije koju su hteli svi da prisvoje - Obrenovići, Karađorđevići, četnici, nacisti i Rusi
Najstariji srpski ćirilični rukopis i najvrednija srpska relikvija, napisana između 1180. i 1187. godine u crkvi Svetog Petra i Pavla kod Bijelog Polja, je Miroslavljevo jevanđelje.
Preporučujemo
Vučić za novog premijera ima tri opcije: Dačića, nekog iz SNS-a ili jednu nestranačku ličnost
Aleksandar Vučić se poslednji put obratio kao premijer, slušajte šta je poručio građanima (VIDEO)
EKSKLUZIVNO: Ovo je svetinja na kojoj će Aleksandar Vučić položiti zakletvu (FOTO)
Naša svetinja vekovima se nalazila na meti, kako osvajača koji su harali Balkanom, tako i domaćih, uglavnom ideološki suprotstavljenih strana.
Jedni su hteli da je otmu kako bi preko noći "izbrisali" identitet svojih "neprijatelja", drugi su smatrali da će prisvajajući je sačuvati istoriju od zaborava i da će kod njih biti sigurnija...
Sve je rezultiralo više nego uzbudljivom storijom o sudbini jednog od najvažnijih spomenika srpskog književnog jezika.
A, svega ne bi bilo da krajem 12. veka, po zapovesti kneza Miroslava rođenog brata Stefana Nemanje koji je vladao Zahumljem do 1190. (kada je ovu oblast na upravu dobio princ Rastko nakon zamonašenja Sveti Sava) Miroslavljevo jevanđelje nije na staroslovenskom ispisao i iluminirao pisar dijak Grigorije sa nekoliko svojih pomoćnika.
Iako nema pouzdanih podataka o tome, veruje se da je knez Miroslav naručio izradu jevanđelja ne bi li sa sebe "sprao ljagu" koju je na njega bacio najstariji sin Stefana Nemanje Vukan optužujući ga da je kao suprug sestre bosanskog bana Kulina i sam bio - bogumil.
Dakle, kako bi dokazao da je pravoslavac, Miroslav je dao da se izradi jevanđelje na tankom belom pergamentu, pisano ćirilicom u dva stupca na 362 strane i ukrašeno sa 296 inicijala i minijatura.
Sve do sredine XIX veka, jevanđelje se nalazilo u Hilandaru, a ono što se sa njim potom dogodilo nije baš najjasnije.
Naime, 1845. godine manastir Hilandar posetili su ruski duhovnici na čelu sa arhimandritom Kijevskim, Porfirijem Uspenskim. Fasciniran izgledom relikvije Porfirije je isekao 166. list sa čtenijima za praznik Svetog Jovana (ukrašenim jedinim nagim ženskim likom u knjizi - vavilonskom bludnicom Irodijadom) i odneo ga sa sobom.
- Ti podaci su pomalo kontradiktorni. Naime, nikada nije utvrđeno da li je Porfirije iščupao taj list ili je dobio dozvolu da ga iseče - objašnjava za Telegraf kustos Narodnog muzeja Aleksandra Nitić, dodajući da je list nešto kasnije prenesen u Imperatorsku javnu biblioteku (Rusku nacionalnu biblioteku) u Sankt Peterburgu gde se i danas nalazi zaveden kao "List iz Miroslavova evangelia F.p.I.No.83", u zbirci Porfirija Uspenskog.
Miroslavljevo jevanđelje najverovatnije je potom stiglo u ruke Aleksandra Obrenovića, koji ga je (pored Osnivačke povelje manastira Hilandara) dobio u znak zahvalnosti od hilandarskih monaha, jer je hteo da otplati dugove manastira i tako ga vrati pod srpski suverenitet.
Ne potvrđujući nam legendu o tome kako je dva dana nakon što je kralj napustio Hilandar, u manastir stigao tajanstveni čovek iz Sankt Peterburga spreman da da ogromne pare kako bi otkupio Miroslavljevo jevandjelje, Nitićeva kaže da je izvesno šta se sa jevanđeljem dešavalo nakon majskog prevrata 1903. godine.
- Pošto je grupa oficira zaverenika u noći između 28. i 29. maja 1903. ubila kralja Aleksandra i njegovu suprugu Dragu Mašin, političar Ljubomir Stojanović doneo je odluku da se jevanđelje preda Narodnoj biblioteci. Kasnije je utvrđeno da se pre majskog prevrata jevanđelje ipak nalazilo u dvoru - objašnjava Aleksandra.
Naime, te noći iz dvorskog sefa jevanđelje je navodno nestalo. Narednih 11 godina niko nije znao gde se nalazi. Misterijom se bavila srpska štampa, a relikvija se ponovo pojavila pred izbijanje Prvog svetskog rata 1914. godine.
Pošto je glavni deo Trezora Narodne banke Srbije sa državnim novcem i zlatnim rezervama evakuisan iz Beograda u Kruševac, tamošnjem načelniku Državne blagajne Avramu Leviću narodni poslanici Ljubomir Davidović i Vojislav Marinković predaju na čuvanje Miroslavljevo jevanđelje.
Ne zna se kako je relikvija dospela u posed kralja Petra Karađorđevića, tek pri pakovanju knjiga i dokumentacije za njegovu evakuaciju, jevanđelje je pronađeno u jednom od njegovih sanduka.
Između dva svetska rata Miroslavljevo jevanđelje ostalo je u posedu porodice Karađorđević, iako je Ljubomir Stojanović ranije doneo odluku da se preda Narodnoj biblioteci Srbije.
Prema rečima kustosa Aleksandre Nitić, knez Pavle koji se u to vreme starao o ovom spisu, poklonio ga je '35. sopstvenom muzeju.
Tako je sasvim slučajno u bombardovanju, 6. aprila, 1941. rukopis izbegao sudbinu oko 350.000 knjiga (uz još najmanje 50.000 kompleta časopisa i novina), koje su izgorele u sravnjenoj Narodnoj biblioteci na Kosančićevom vencu.
Poznato je da su Nemci odmah po ulasku u Beograd počeli da tragaju za Miroslavljevim jevanđeljem baš kao i za drugim vrednim relikvijama. Verovatno anticipirajući takve poteze, Dvor je 1940. predao jevanđelje Narodnoj banci Srbije na čuvanje, a početkom rata ono je sklonjeno u filijalu u Užicu odakle je iz predostrožnosti od nacista predato igumanu manastira Rača Platonu Milojeviću, koji ga je zakopao u oltaru.
Prema nekim istorijskim navodima, u manastir su dolazili i partizani, misleći da je u njemu sakriveno zlato, ali je iguman uspeo da ih ubedi da zlata nema. Četnicima, pak koji su se takođe raspitivali, otkrio je šta je u manastiru sakriveno, ali ih je i posle njihove pismene naredbe da im preda relikviju, odbio!
S obzirom da su se svi previše interesovali za jevanđelje, iguman ga je vratio u užičku filijalu Narodne banke, čiji je upravnik Vojin Kešeljević, u tajnosti, kroz okupiranu Srbiju '43. preneo Miroslavljevo jevanđelje do Beograda.
Tamo je sklonjeno u zgradi Narodne banke Srbije i to u trezor koji su Nemci već opljačkali.
Posle oslobođenja Beograda, oktobra '44. Vojin Kešeljević je otkrio tadašnjem ministru prosvete Vladislavu Ribnikaru gde je relikvija sakrivena.
Svega godinu dana kasnije osnovana je komisija koja je utvrdila stanje rukopisa i predala ga na čuvanje Umetničkom muzeju - današnjem Narodnom muzeju u Beogradu.
Od prošle godine, Miroslavljevo jevanđelje dostupno je javnosti i to izloženo u posebnoj vitrini, u zamračenoj prostoriji u kojoj su kontrolisani temperatura, vlažnost vazduha i jačina svetlosti.
(Katarina Vuković)
Povezane vesti
Neofašisti u Italiji odali poštu Musoliniju: Demonstranti ih dočekali sa čuvenom partizanskom pesmom
Stravična prošlost meštana iz sela Zlot o kojoj danas niko ne govori: U selo je ušlo 50 vezanih muškaraca
Od čega žive Nemci? Nova statistika otkriva kako finansiraju životne troškove
Skoro četvrtina Nemaca ne može sebi da priušti da otputuje na nedelju dana: Najugroženije ove kategorije
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
ALMA NIJE SKOČILA SA DECOM SA MOSTA Veliki obrt u istrazi tragedije: "Valentina je ključna osoba za rešenje misterije"
VOZILO S PETORO MLADIH SLETELO U KANAL Teška nesreća kod Kuzmina: Automobil prevrnut, ima povređenih
"TUKLI SU JE, ŠUTIRALI, STAVLJALI RUKU NA USTA" Petaci zlostavljali devojčicu (11) u školi, oglasio se očajni otac: Ima 28 POVREDA!
Юлия
Hvala za tekstove poput ovih. Znanje niko ne moze da nam otme.
Podelite komentar
Prof.Biologije
Čuvajmo to jevanđelje kao oči svoje
Podelite komentar
mvm
konacno nesto poucno
Podelite komentar