SVI VI ŠTO MAŠTATE O SREĆI: Ovo je priča o čoveku koji je otpevao čuvenu pesmu u Maratoncima! (VIDEO)

Svi koji su barem jednom pogledali film "Maratonci trče počasni kurg" zapamtio je pesmu "Svi vi što maštate o sreći" koja se čuje kada Đenka u bioskopu pušta prvi put ton film. Mi vam donosimo priču o Milanu Timotiću Bati koji je i otpevao ovu numeru.

Preporučujemo

Milan Timotić Bata je od malena voleo da peva, ali se kao dete razboleo od šarlaha. Dugo nije mogao da govori i u kući su se već pomirli da će ostati nem. Ali Milan je progovorio i počeo da peva. Kako je odrastao sve više je ispoljavao ljubav prema pesmi i muzici. U selu je okupio grupu mladića i napravio pevačko društvo. Svirao je gitaru i harmoniku a pevali su i svirali čak i po seoskim sahranama.

Milan završava gimnaziju u Šapcu, a potom odlazi u Beograd gde završava Pravni fakultet. Pevao je na raznim koncertima, vežbao svoj glas i sticao sve veću popularnost kao pevač operskih arija i narodnih pesama. Postao je vrstan pevač. Zaposlila ga je muzička kuća "Odeon" za koju je u toku 1927/28. godine snimio nekoliko gramofonskih ploča na kojima je pevao sevdalinke.

Pred Drugi svetski rat živeo je i radio u Beogradu. Bio je član Opere, a pevao je i na Radio Beogradu. Iz njegovog pisma majci, pisanog 18.10.1937. godine sa puno osećajnosti i brige prema njoj i ostalim članovima porodice, vidi se kakav je bio kao čovek.

- Mi smo za zdravljem dobro (bio je sa suprugom). U subotu sam morao ići u Petrovgrad gde sam pevao na koncertu. Teško mi je bilo pevati (bio mu je umro otac), ali sam morao jer nismo bili platili kiriju. Zaradio sam 800 dinara, taman toliko koliko da platimo kiriju. Nemam sada ništa da Vam pošaljem, ali ću iduće nedelje da Vam pošaljem bar 200 dinara jer ću opet nešto zaraditi - piše u Milan u pismu.

Timotić je bio pevač u crno-belom ton filmu koji je Đenka prikazivao u bioskopu u filmu "Maratonci trče počasni krug". Naziv tog eksperimentalnog filma je "Priča jednog grada" snimljenog 1941. godine u Beogradu. Milan je pevao plejbek, a pesma je bila snimljena na gramofonskoj ploči.

Njegova supruga Seka nije želela da imaju dece. Jedno vreme tokom rata boravili su u Užicu i Valjevu, gde je Seka radila kao tumač kod Nemaca. Milan se razvodi od nje, napušta zemlju kao pristalica Draže Mihailovića i tek se 1946. godine javlja porodici iz Salzburga, a 1950. iz Amerike. Posle rata, Milan je u domovini bio osuđen na smrt.

U Americi je bio lepo prihvaćen od srpskih emigranata. Oženio se skoro 20 godina mlađom pijanistkinjom Džoan Kornel. "Glas Srba" iz Indijanopolisa 13. novembra 1988. objavio je tužnu vest da je Milan Timotić preminuo posle duge i teške bolesti.

Tek nakon pola godine Džoan je smogla snage da u Jugoslaviju javi o Milanovoj smrti. U pismu navodi da su se venčali 19. novembra 1961. godine i imali divan brak, kao i da joj je žao što ga nije srela ranije. Timotić je bio pevačka zvezda i u tuđini iz koje se nikada nije vratio.

(Telegraf.rs / Izvor: Glas podrinja)