Da li je ovo najveći poraz Vladimira Putina?

Zapadni lideri su se baš potrudili da demonstriraju svoj kritički stav i prezir prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu na samitu G20 koji je održan proteklog vikenda u Brizbejnu. Svojim stavom su naterali lidera devete ekonomije u svetu da u nedelju preskoči doručak i ranije otputuje kući.

Preporučujemo

Australijski premijer Toni Abot je još pre samita najavio da Putin neće moći da izbegne razgovor o obaranju aviona "Malejžan erlajnsa" na letu MH17, a kanadski premijer se preko volje rukovao sa Putinom i rekao mu da se "gubi iz Ukrajine", prenosi portal Slate.com.

U govoru pred studentima na Univerzitetu Kinslenda, američki predsednik Barak Obama u istoj rečenici je spomenuo ebolu i "rusku agresiju” kao globanu pretnju.

"Napad na Putina na samitu G20" bio je udarna tema moskovskog tabloida "Moskovski Komsomolec". List izveštava o "psihološkom napadu" na Putina koji je počeo njegovim smeštajem u vremešnom hotelu "Hilton Brizbejn", koji, prema ruskim diplomatskim izvorima, teško da zaslužuje svoje četiri zvezdice.

Kada je Putin stigao, uz podršku četiri ratna broda iz ruske flote u Pacifiku, ostali učesnici izbegavali su da razgovaraju s njim na javnim događajima i uglavnom su ga prepustili sebi samom. Na zajedničkoj fotografiji učesnika samita, Putina su smestili na kraj, pored južnoafričkog predsednika Džejkoba Zume, navodi "Moskovski Komsomolec".

Fijasko u Brizbejnu možda podseća na dramu u kantini srednje škole, ali ima duboke korene, a posledice su ozbiljne.

Putin je osetio da ga "kul klinci” ignorišu naročito posle 2001, kada je posle napada 11. septembra pružio ruku Džordžu Bušu i kada su njegovi napori nagrađeni ratom u Iraku i obećanjem da će postaviti raketni odbrambeni sistem u Istočnoj Evropi.

Putinov naslednik posle dva mandata Dmitrij Medvedev uživao je u pompi međunarodnih samita - a naročito u pažnji kojom ga je obasipao Obama u okviru "ponovnog uspostavljanja" odnosa između Amerike i Rusije. Kada se Putin 2012. ponovo vratio na funkciju, pošto je iskoristio Medvedeva za zaobilaženje ustavnih ograničenja na dva uzastopna predsednička mandata, magija je definitivno nestala.

Pošto je preživeo zimske anti-vladine proteste, za čije je izazivanje optužio tadašnju američku državnu sekretarku Hilari Klinton, Putin nije bio raspoložen da glumi finoću.

Neposredno nakon inauguracije obznanio je da je prezauzet da bi prisustvovao samitu G8 u Sjedinjenim Državama. Umesto toga, demonstrativno je otputovao u Belorusiju - njegovo prvo službeno putovanje u inostranstvo za novog mandata - i produžio za Nemačku. Obama je kasnije otkazao učešće na samitu APEC-a i Vladivostoku.

Na sledećem samitu G8 u Severnoj Irskoj, ruski predsednik je bio jedini koji je beskompromisno podržao sirijskog lidera Bašara al Asada. Ove godine Putin je trebalo da bude domaćin samita G8 u Sočiju, ali je tada Rusija već bila izbačena iz grupe zbog anektiranja Krima.

Obama se potrudio da ignoriše Putina na otvaranju samita lidera APEC-a u Pekingu koji je prethodio skupu u Brizbejnu.

Neizbežni sastanci, kao što je komemoracija poginulima prilikom iskrcavanja u Normandiji u junu, ili samit G20, uglavnom su upotrebljeni da bi se Putinu uputila poruka da treba da uskrati podršku proruskim pobunjenicima u istočnoj Ukrajini i prihvati vladu u Kijevu.

(Telegraf.rs)