Informacije o nama skuplja čak 300.000 institucija!

Većina ljudi u Srbiji ne zna gde ostavlja svoje lične podatke i šta im se sve može desiti ukoliko im ih neko ukrade. Zloupotreba JMBG i drugih podataka može da se desi svakom čak i ako ne izgubi ličnu kartu ili pasoš.

Preporučujemo

Krađa identiteta kod nas još uvek nije krivično delo, dok je u Americi Federalna komisija za trgovinu godinama tretira kao "naj-prevaru", prenose "Novosti".

Mnogobrojne šanse za zloupotebu omogućuju umreženi računarski sistemi koji podatke građana čuvaju u nekoliko, pa i u nekoliko desetina baza. Najopasnija šifra za upad u različite baze je jedinstveni matični broj, koji svi u principu olako dajemo na šalteru ili ulazu u neku instituciju ili kompaniju. Na osnovu njega bilo ko može da uđe u bazu podataka građanina u poreskoj upravi ili u birački spisak, i zloupotrebi ih.

Poverenik za informacije od javnog značaja zbog toga se u poslednje četiri godine zalaže da se taj broj promeni i ne vezuje više za nepromenljiva svojstva ličnosti poput datuma, mesta rođenja ili pola.

Više od 300.000 institucija rukuje ličnim podacima građana, a procenjuje se da oni imaju bar milion baza podataka. Najviše ih ima MUP, Vojska, bezbednosne službe, RZZO (posebno osetljivi podaci iz zdravstvenog kartona, podaci o lekarskim intervencijama i fakture o izdatim lekovima), Carina, poreznici, PIO fond (registar penzionih osiguranika i primanja), pravosuđe (evidencija o osudama), banke ( posebno osetljive zdravstvene podatke koje prikupljaju prilikom većine kreditnih zahteva), firme, socijalne ustanove, opštine, izborne komisije, ali tu su i škole, biblioteke, bolnice...

Mnogi prikupljaju podatke i bez zakonskih ovlašćenja, kao, recimo, sportski klubovi, ali i sam zakon nekada dozvoljava bespotrebno uzimanje ključnih informacija o ličnosti. Pitanje koje se postavlja je i kako se te baze štite? Nadzori poverenika za zaštitu podataka o ličnosti pokazali su - nikako!

Oni koji rukuju ličnim podacima građana trebalo bi da prijave svoje baze u Centralni registar, kako bi poverenik mogao da kontroliše ko i kako obrađuje nečiji jedinstven matični broj, ime i prezime, adresu. Ipak, u centralni registar nije upisano ni 0,5 odsto onoga što se očekuje.

Ljudi ne znaju da pravo da ih legitimišu imaju samo ovlašćena lica: policajci, komunalni policajci, carina, bezbednosne službe, vojska, ali ne i trgovci i kontrolori bez prisustva policije.

(Telegraf.rs)