SRBIJI PRETI EKOLOŠKA KATASTROFA: U fabrikama se krije 300.000 tona opasnog otpada!

Iza ograda preduzeća u restrukturiranju i u stečaju nalazi se, prema procenama, oko 300.000 tona opasnog otpada, kaže za "Danas" Siniša Mitrović, savetnik u Odboru za životnu sredinu i održivi razvoj Privredne komore Srbije.

Preporučujemo

Prema njegovim rečima, ovaj istorijski otpad je evidentiran, utvrđeno je u kakvom je stanju i sada treba naći sredstva za njegovo uklanjanje, delom u zemlji, delom u inostranstvu.

- Čišćenje kompanija poput kruševačke Župe, EI Niš, Zorke iz Šapca i Prve iskre iz Bariča od zaliha opasnog otpada, osnovni je preduslov da se za njih zainteresuju strani investitori. I, naravno, da konačno počne rešavanje ovog problema, koji se gomila godinama i koga se setimo samo u slučaju havarija - rekao je Mitrović.

- Svemu ovome treba dodati i opasni otpad uskladišten po kućama - od elektronskih i električnih uređaja, preko baterija do lekova kojima je istekao rok upotrebe. Računa se da se na srpskom tržištu godišnje plasira i do 80.000 tona električnih i elektronskih uređaja. Znači, otprilike ista količina više nije u upotrebi i predstavlja otpad - dodaje se u tekstu.

Mitrović ističe da je pitanje opasnog otpada - pitanje nacionalne bezbednosti i da država mora da pronađe najbolji model za njegovo zbrinjavanje. Srbija, dodao je on, još nema centar za fizičko-hemijski tretman, iako je to obaveza pred ulazak u EU, a posle 2019. opasni otpad više nećemo moći da izvozimo.

- Za sada u Srbiji postoji samo jedna deponija opasnog otpada, u smederevskoj Železari, dok recimo Mađarska ima čak 46 spalionica koje su u privatnom vlasništvu - navodi Mitrović i dodaje da bi uređenje centra smanjilo troškove našim fabrikama, jer je izvoz skup.

On procenjuje da Srbija godišnje "sahrani" 50 miliona evra u deponije time što neadekvatno skladišti otpad koji može da se reciklira ili iskoristi kao energent.

(Telegraf.rs / Tanjug)