DIREKTOR RTB BOR: Borska topionica vredi milijardu dolara! (FOTO)
Direktor RTB Bor Blagoje Spasovski za Telegraf otvoreno i bez dlake na jeziku govori o svim problemima s kojima se ovaj srpski privredni gigant susreće, kako je 2014. godina za njih bila jedna od najtežih, ali i o planovima, zacrtanoj proizvodnji i mnogim drugim stvarima
Direktor RTB Bor Blagoje Spasovski u intervjuu za Telegraf.rs kaže da je poslovna 2014. bila godina intenzivnog ulaganja u metalurgiju i godina poplava i ledenih kiša zbog kojih je RTB Bor proizveo četiri hiljade tona bakra manje i ostao bez 15 miliona dolara dobiti, kao i da borska topionica danas vredi milijardu dolara!
Preporučujemo
Vučić odgovorio onlajn na pitanja svetskih bankara i biznismena!
DOKTOR IZ AMERIKE OTKRIVA ISTINU O PARAMA OGNJANOVIĆA: Policija saslušava ključnog svedoka u srpskoj aferi veka
- Nova topionica i fabrika sumporne kiseline koštaju 251 milion evra, 50 miliona manje od procene stručnjaka iz 2006. Američki „Friport“ u Indoneziji gradi topionicu koja će koštati milijardu i po dolara i prerađivati godišnje 600 hiljada tona koncentrata, pa ako prevedemo ove brojke na domaći teren, borska topionica danas vredi milijardu dolara - kaže generalni direktor RTB-a Bor.
Razvoj rudarstva mu je, tvrdi, prevashodni zadatak u 2015. godini, a ulaganje u „Cerovo 2“, „Cerovo primarno“, „Čoka Marin“ i „Borsku reku“ sledeći izazov.
– Ako će 2014. godina u Boru ostati upamćena po novoj topionici, po najlepšoj stvari koja se desila u tom gradu i RTB-u, ali i celoj Srbiji, u Srbiji bi je trebalo zaboraviti zbog svih onih prirodnih nepogoda u vidu poplava u maju i avgustu, ali i ledene kiše u decembru - ističe generalni direktor borske kompanije.
- Nova topionica nam donosi čisto nebo, ekologiju, ali nam je nevreme umanjilo „ekonomiju“ jer smo poslovnu godinu završili s četiri hiljade tona bakra manje zbog zastoja na kopovima u Boru, a posebno u Majdanpeku. Obustavljena proizvodnja na najnižoj tački majdanpečkog površinskog kopa, gde je sadržaj bakra 0,5 odsto i prelazak na rudu sa 0,22 procenta bakra je odluka koju smo krajem prošle godine morali da donesemo. Klizište je proradilo i takvih je razmera bilo da nije moglo brzo da se sanira, pa smo preselili bagere i sada se tamo kopa siromašnija ruda.
- Nismo se žalili ni u vreme poplava koje su i RTB-u uzele danak, ni u decembru kada je Majdanpek bio pet dana bez struje. Ne opterećujemo time ni Vladu Srbije, ni resorna ministarstva, borimo se sami s problemima i rešavamo ih. Poslovnu 2014. godinu završili smo s graničnom pozitivom, ali smo za razliku od drugih koji su stajali, mi sve vreme radili. Nismo čekali, niti molili za pomoć iz budžeta. Izvući će se i Majdanpek, znam da hoće. Četiri hiljade tona bakra manje je izgubljen 21 milion dolara prihoda, a ako govorimo o izgubljenoj dobiti - možda i celih 15 miliona dolara. Izgradili smo zato novo postrojenje pored onog koje je sve vreme radilo, zarađivalo nam plate i obezbedilo mali ostatak para – kaže Spaskovski.
Rudarsko-topioničarski basen Bor u novu 2015. godinu ulazi s novom topionicom i novom fabrikom sumporne kiseline i po tome će, kako kaže naš sagovornik, 2014. ostati upamćena narednih 50 godina, ako ne i ceo vek.
S novim pirometalurškim postrojenjima počinje nova era kompanije.
- Nova topionica i nova fabrika sumporne kiseline su, slobodan sam da kažem, najveći industrijski objekti izgrađeni u poslednjih 30 godina, a možda i celih 50. Od zvaničnog početka izgradnje, 28. juna 2011, protekle su tri i po godine i, u odnosu na svetska iskustva u izgradnji kapitalnih projekata od nacionalnog značaja, to je izuzetan uspeh.
Tim pre što je reč o braunfild investiciji i činjenici da je bakar, tik uz nju, tekao sve vreme iz postojećih postrojenja. Instalirana je moderna BAT fleš-smelting tehnolgija, ne najskuplja, ali svakako najzastupljenija u svetu. Za izgradnju nove topionice i fabrike sumporne kiseline u Boru utrošen je 251 milion evra, iako je studija nezavisnih inostranih stručnjaka iz 2006. godine pokazivala da će njena gornja vrednost, u to doba, pre osam godina kada je dolar bio mnogo jači, biti 300 miliona evra.
Potrošili smo 50 miliona evra manje zahvaljujući odluci da mnoga postrojenja revitalizujemo, da ih ne gradimo otpočetka – objašnjava Spaskovski.
- Tako nas je, recimo, fabrika za prečišćavanje otpadnih voda, umesto 45 miliona evra, koštala milion i po. U susednom Pirodopu je, recimo, „Aurubis“ za revitalizaciju tamošnje topionice radi poboljšanja bezbednosnih, ekoloških i ekonomskih uslova, potrošio 400 miliona evra. U isto vreme, Indonezija je zabranila izvoz koncentrata i traži od američkog „Friporta“ da instalira novu topionicu koja će godišnje prerađivati 600 hiljada tona koncetrata, a koštaće milijardu i po dolara. Ako ove podatke prevedemo na kapacitet naše nove topionice (400 hiljada tona kocentrata godišnje), računica je vrlo prosta: dve i po hiljade dolara po toni koncentrata pomnožene s kapacitetom daju borskoj topionici vrednost od milijardu dolara. Ta vrednost ući će i u papire koje priprema konsultantska kuća BDO, angažovana za izradu UPPR-a (unapred pripremljenog plana reorganizacije preduzeća). Svakako, ne treba zanemariti ni činjenicu da smo novu topionicu dogovarali u vreme ekonomske krize, u trenutku kad su firme u celom svetu gledale i vrebale priliku da dobiju ma kakav posao ne bi li preživele. Završili smo, dakle, veliko delo i stvorili uslove da s proleća ne budemo više zagađivači – tvrdi Spaskovski.
Izgradnja nove topionice i fabrike sumporne kiseline u Boru je završena, a ono što se već nepun mesec radi jeste njihovo funkcionalno ispitivanje koje, po ugovoru, traje tri meseca.
Posle toga predstoji paljenje peći i njeno postepeno zagrevanje koje traje 21 dan. Spaskovski to precizira ovako:
– Po ugovoru, mi ćemo tri meseca imati „prazan hod“. To je period funkcionalnog uhodavanja nove opreme kada se instalacije ispituju, kalibrišu, baždare, doteruju. Onda će se potpaliti peć i zagrevati tri nedelje. Nakon toga, pet do šest dana fleš-peć se puni jer treba da se odjednom „nahrani“ sa tri hiljade tona koncentrata.
Potom očekujemo odvajanje šljake na jednoj, a bakrenac koji prati liniju konvertori - anodna peć - livna mašina – anoda – elektroliza - na drugoj strani. Dvadesetak dana kasnije dobićemo prvu katodu. Tada, kada peć bude počela da se puni i izađe prva anoda, ako sve bude u redu, zaustavićemo staru topionicu i početi njeno rušenje. Tada ćemo obelodaniti svetu da je Srbija napravila državni projekat koji je budno motrila
Vlada sa premijerom na čelu i u stalnoj vezi. Jer, osim što je bila garant za robni kredit kod kanadske EDC banke, država Srbija, odnosno aktuelna Vlada, za završetak izgradnje uplatila je Basenu Bor dodatnih 30 miliona evra i time na najbolji mogući način stavila do znanja koliko je ovaj projekat važan Srbiji – podvlači generalni direktor RTB-a.
U početku, kada se u Boru budu prerađivali i uvozni koncentrati, finansijski rezultati kompanije biće bolji za 12 miliona dolara godišnje. Posle dve godine, kada bude bilo dovoljno koncentrata bakra iz sopstvenih rudnika, efekti će biti veći za čak 24 miliona dolara godišnje. Nova tehnologija zahteva visok kapacitet zbog smanjenja troškova i većeg iskorišćenja bakra i sumpor-dioksida, a projektovani je sasvim prihvatljiv jer će rudnici u Boru i Majdanpeku faznom modernizacijom i povećanjem proizvodnje obezbediti planiranu količinu za preradu.
U poslednje četiri i po godine u rudarstvo i metalurgiju investirano je 150 miliona dolara iz sopstvenih sredstava. Za sve to vreme – naglašava prvi čovek Basena - RTB je radio pozitivno i iz tekućeg poslovanja ostvarivao dobit. Kupili smo novu opremu i sa njom počeli intenzivnije da raskrivamo ležišta. Proizvodnju smo iz godine u godinu povećavali, pa smo se sa 10 hiljada tona bakra godišnje popeli na skoro 40 hiljada tona, proizvodnju zlata smo sa 280 kilograma godišnje povećali na 1.300 kilograma, a srebra sa tone na sedam i po tona. Posebna briga su nam bili preglomazni troškovi (pre pet godina RTB je imao 738 snabdevača!), njihova seča i kvalitetno upravljanje ubuduće – navodi Spaskovski.
- Razvoj rudarstva nam je prevashodni zadatak u 2015. Ulaganje u rudarstvo, pre svega u „Cerovo 2“ i „Cerovo primarno“, „Čoka Marin“ i „Borsku reku“, sledeći je zadatak i izazov. Uvođenjem većinskog strateškog partnera za ova tri rudna ležišta ili pronalaženjem finansijera, RTB nakon izlaska iz restrukturiranja započinje proces privatizacije u oblasti rudarstva. Rokove je postavio premijer Vučić, on ih je odredio uvažavajući naše dogovore i razgovore i ja ću ih ispoštovati. Dakle, uradićemo „Krivelj“ za šest meseci i povećati godišnju preradu na 10,6 miliona tona rude. U „Cerovu“ ćemo za devet meseci podići kapacitet na 5,5 do šest miliona tona rude, a u Majdanpeku, pored svih poteškoća koje su ga snašle (i dan-danas ga prate), povećati preradu na 8,5 miliona tona rude godišnje. Otvaranjem „Cerova primarnog“, za godinu i po dana efektivnog rada, obezbedićemo dodatnih 11,5 miliona tona rude. Rekao sam tako i ne mogu da poreknem, moram ispuniti zadatak – obećava je Spaskovski.
CENA BAKRA I ZLATA ĆE RASTI
- Siguran sam da su oscilacije na svetskoj berzi metala trenutne i da će cena bakra i u ovoj, ali i u naredne dve godine, rasti. Očekujem rast jer će, recimo, 2017. godine na svetskom tržištu biti tri miliona tona bakra manje. Srednji sadržaj bakra u rudi je u opadanju, nadole ide i produkcija, veliki rudnici se ne mogu otvoriti brzo, a traže velika ulaganja. S druge strane, vreme u kojem živimo, vreme kibernetike, guta bakar sve više jer on nema zamenu. Dakle, potrošnja raste. Kada se suoče svi ovi podaci, jasno je da cena bakra mora da raste. A, rašće i cena zlata, siguran sam – tvrdi Spaskovski.
BOR JE GRAD CVEĆA
- Želja mi je da krajem aprila, početkom maja 2015. u Boru organizujemo državni festival cveća i da ovde dođu svi proizvođači iz zemlje i inostranstva, a da borske terase dobiju 20 hiljada cvetnih žardinjera. Video sam to u Velenju i mislim da ima šanse da se ta moja, nazovimo to ludost – ostvari. U svakom slučaju, ta ludost je manja od one kada sam pre četiri godine rekao da moramo da izgradimo novu topionicu – kaže Blagoje Spaskovski.
ŠTA RADE PAUNOVI I SRNE U TOPIONICI?
Govoreći o tome šta će biti na mestu gde je stara topionica, Spaskovski je kazao:
- Nova topionica je braunfild investicija koja će u prvoj polovini 2015., najdalje u julu, biti prevedena u grinfild (zelenu investiciju). Do tada ćemo srušiti sve ono što je staro i danas neofarbano, a tu posaditi travu, breze, poneku voćku. Možda ćete tada na tom mestu, nije isključeno, videti i nekog pauna ili srnu kako slobodno šetaju.
(D. V.)
Povezane vesti
Evakuacija u Boru! Stanari dupleksa iseljeni zbog curenja gasa: Osetili gušenje
Poruka Vučića najboljim diplomcima: Trend u svetu je da se skraćuje radno vreme, to neće biti trend u Srbiji
Vučić uručio ugovore o radu najboljim diplomcima medicinskih fakulteta i srednjih škola
Karleuša otkrila kako se osećala u Ćirilici: "Bila sam neraspoložena, pokušala sam da se trgnem..."
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
UŽAS U BEOGRADU Muškarac preminuo nakon svađe zbog lopte u parku: Udario glavom o beton!
"JUČE JE U BEOGRADU UBIJEN MOJ MLAĐI BRAT" Oglasio se potpredsednik Vlade Federacije BiH i objavio fotografiju Đorđa koji je umro posle sukoba u parkiću: "Ovo što se desilo NEMA SMISLA"
ZARAZA IZ BEOGRADA PROŠIRILA PO SRBIJI, A SADA I PREKO GRANICE! Oglasio se "Batut": Konstanti rast broja obolelih od opasnog virusa
Energopojekt
Još jedan dan na gradilištu se bliži kraju. Još dva meseca tri i završavamo topionicu koja je pre mesec dana navodno puštena u rad. Puno pozdrava sa gradilišta Nove Topionice i fabrike sumporne kiseline..
Podelite komentar
Srbin
Ovaj je bio u vise stranaka nego Maja Gojkovic
Podelite komentar
Raša
Pogled ga odaje.
Podelite komentar