SVETI SAVA SRPSKA SLAVA: Njegove savete mora da zna svaki roditelj!

Najmlađi sin Stefana Nemanje, velikog srpskog župana, zvao se Rastko. Rodio se 1169. godine, a kad mu je bilo 15 godina, otac mu je dao jedan deo države, gde bi se učio upravljanju, a već u njegovoj 17. godini pomišljali su da ga žene.

Preporučujemo

Međutim, u to vreme Rastko je upoznao kaluđere iz Svete Gore. Raspitivao se kako se živi u Svetoj Gori, pa kad je saznao da je tamo upravo onako kako je on želeo, odlučio je da ode u Svetu Goru. Rekao je roditeljima da ga puste u lov na jelene, pa dok je bio u lovu u planini, iskrade se od društva, i sa duhovnikom Svetogorcem i nekoliko vernih slugu ode na Svetu Goru.

Sveti Sava je osnivač manastira Hilandar na Svetoj Gori. Stručnjaci kažu da je u Hilandaru rođena ideja o samostalnoj srpskoj crkvi i slobodnoj srpskoj državi. Autokefalnost srpske crkve proglašena je u Nikeji 1219. godine, a iste godine, arhimandrit Sava je hirotonisan za prvog srpskog arhiepiskopa.

Sveti Sava, freska u manastiru Mileševa iz 13. veka. Foto: Wikipedia Commons/Kaster

Centar nove Srpske arhiepiskopije postao je manastir Žiča. Uspostavivši svetački kult svog oca Nemanje, Sava je uspeo da izmiri svoju zavađenu braću i spreči sukobe u Srbiji.

Krmčija Svetog Save prvi je kodeks srpske crkve i jedan od najznačajnijih pravnih spisa tog vremena. Sveti Sava je prevodio je i sakupljao srednjovekovne medicinske spise od kojih je nastao "Hilandarski medicinski kodeks".

Godine 1198. osnovao je u manastiru Hilandar prvu bolnicu, po ugledu na carigradske, što se smatra početkom srpske naučne medicine. Utemeljivač je prosvete kod Srba, pa se zato Sveti Sava pre svega slavi kao školska slava.

Stupanjem u monaški red Rastko je dobio ime Sava, a posle nekoliko godina i Savin otac, Stefan Nemanja, došao je na Svetu Goru, gde je sa Savom i uz pomoć tadašnjeg srpskog župana Stevana Prvovenčanog, podigao manastir Hilandar.

Legenda kaže da kada su jednom doneli otac i mati malo, novorođeno dete u crkvu Svetom Savi i zamolili ga da dete blagoslovi i da mu da sreću, Sveti Sava im je odgovorio:

- Ja ću ga blagosloviti, kao što je i Isus decu blagoslovio, ali mu sreću ne mogu dati samo vi, roditelji njegovi, ako ga zarana naučite: da radi, da štedi, da ne laže, da ne krade, da sluša, da je pobožno, da poštuje starije, da je u svačemu umereno; a naročito ako ga budete upitali da dobro čuva svoje zdravlje.

Foto: Danijel Jovanović

Roditelji su učinili, što im je svetac kazao, pa je od njihovog malog deteta postao je dobar, radan, pošten, i pobožan čovek. To se posle čulo na daleko, pa je sa svih strana dolazio silan svet i dovodio malu decu Svetome Savi, da ih blagoslovi i da im da sreću.

Narodno je verovanje da oko praznika Svetog Save duža dan i sunce greje toplije.

Sveti Sava preminuo je u bugarskoj prestonici Trnovu 25. januara 1236. godine, na povratku iz hodočašća u Jerusalim, posle diplomatske misije za prijateljsku bugarsku arhiepiskopiju, koja je njegovom zaslugom dobila samostalnost. Njegove posmrtne ostatke je u manastir Mileševu prenio njegov nećak, kralj Vladislav.

Prema zapisima tog vremena, glas o smrti svetitelja stigao je u Srbiju 27. januara, pa se SPC na taj dan seća svog prvog arhiepiskopa.

Mošti Svetog Save su bile u Mileševi, sve dok ih Sinan-paša nije preneo u Beograd i spalio za kaznu zbog banatskog ustanka Srba 1594. godine. Posle oslobođenja od Turaka na Vračaru je podignut Hram svetog Save. 30. aprila 1985. godine Hram je posvetio tadašnji srpski Patrijarh German.

(Telegraf.rs / Informer)