(EKSKLUZIVNO) BRANKA BLEK ROUZ: Evo šta poznati fudbaleri rade kad dolaze u moj striptiz klub! (FOTO) (VIDEO)

Foto: Telegraf

Zavodljivo njihanje kukovima, senzualno spuštanje niz šipku i vreli pogledi... Striptiz! I to u Srbiji! Ima li šta bolje?

Preporučujemo

Barem na prvi pogled, jer, ma kako vama to zvučalo, striptiz je i dalje tabu tema u Srbiji. Tako barem kažu stručnjaci za ovu temu...

Međutim, da se situacija menja i da su ljudi koji dolaze na nastupe u striptiz klub sve slobodniji ispričala nam je kraljica stripiz scene u našoj zemlji, ali i na ovim prostorima - čuvena  Branka Blek Rouz.

O tome kada je prvi put zaplesala, koje su najveće predrasude sa kojima se susretala, ali i ko joj je ekskluzivna klijentela razgovarali smo sa Brankom u inspirativnoj atmosferi njenog mističnog kluba na Slaviji.

Foto: Telegraf

- Sve je počelo tako što sam igrala par puta moderan dens ples po diskotekama - počinje priču za Telegraf srpska kraljica striptiza nastavljajući - Ubrzo sam dobila ponudu da odigram striptiz na jednoj privatnoj žurci, mislim da je bio ispraćaj dečka u vojsku. Kada sam završila sa tačkom jedan dečko mi je prišao i pitao me koliko se dugo bavim tim poslom. Ja sam mu sramežljivo odgovorila da mi je to bio prvi put. On mi je na to odgovorio da ako ovako izgleda prvi put onda treba time da se bavim ceo život, jer imam dara za to. Tako je sve počelo...

Kada je usledio vaš prvi javni nastup?

- Počela sam krajem 1999. Već sam tada počela da dobijam ponude, igrala sam po diskotekama, dobijala ponude i za private žurke. A onako baš profesionalno počela sam se baviti striptizom 5. oktobra 2000. godine. Za taj prvi nastup koristila sam plišanu crnu ružu i otud moj nadimak Branka Blek Rouz (Branka Black Rose). Tu, na početku, imala sam malu sreću. Baš 5. oktobra kada su se dešavale istorijske promene u našoj zemlji ja sam u nedeljnom Telegrafu izašla na naslovnoj strani i duplerici. Vojislava Crnjanski je radila taj veliki intervju o meni. Bio je predstavljen i moj privatan život, i zbog toga mi je taj intervju posebno drag, jer me je predstavio kao jednu običnu ženu, kao i svaku drugu.

I onda je sve nekako krenulo uzlaznom putanjom?

- Gostovala sam na televizijama. Prvi put na ovim prostorima uradila sam striptiz u jednoj televizijskoj emisiji i to u popodnevnom udarnom terminu. U ono vreme se o tom mom nastupu mnogo pričalo.

Foto: Telegraf

Koliko su vas na početku pogađale predrasude?

- Znate kako, opšte poznato je da su u Srbiji devedesetih godina striptiz klubovi bile javne kuće. U tim klubovima nastupale su najviše devojke iz Ukrajine i Rusije. Kada smo se početkom dvehiljaditih pojavile, Šana, Ruža i ja bile smo prava novina. Jer to nije bio običan ples i striptiz nego pravi kabaretski šou, veliki nastupi koji su trajali po dva-tri sata sa raskošnim kostimima.

Opišite nam, kako je taj nastup izgledao?

- Sve je bilo bitno. Velika scena, osvetljenje, ozvučenje, kostimi, i koreografija. Bilo je veoma naporno izneti takav nastup do kraja. Fizički sam morala da budem jako spremna i vežbala sam svaki dan. Puno rada i znoja ulagala sam u jednu tačku koja je trajala kratko. Morao je da se ostavi utisak u tim velikim diskotekama gde je bilo od tri do pet hiljada ljudi.

Foto: Telegraf

Koliko ste nastupa imali nedeljno?

- U to vreme nastupa je bilo svakog dana. Turneje su bile po celoj staroj Jugoslaviji, po inostranstvu. Imali smo po mesec dana unapred zakazane nastupe.

Jeste li uspeli da pokažete ljudima da striptiz nije isto što i prostitucija, a striptiz bar isto što i javna kuća?

- Mi smo nekako uspeli da se izdvojimo. Zaista u svojoj karijeri retko kada me je neko pitao da li može sa mnom nešto više. Kada dođe neko u klub i pita da li može sa devojkom nešto više, mi znamo da je došao prvi put. Postoje i uvek će postojati te predrasude. Verovali ili ne, i ja sam čak imala predrasude. Sećam se da je drug od mog supruga išao u te striptiz barove devedesetih godina. Svaki put kada bi nam došao u kuću ja bih brisala brave za njim iz straha da nam ne prenese neku bakteriju. Da mi je u to vreme neko rekao da ću se baviti striptizom rekla bih mu da je lud.

Šta je za vas bila inspiracija za bavljenje tim poslom?

- Kada sam se posle dens igračice preorjentisala na striptiz ja sam to videla zaista onako profesionalno. Kao što rade profesionalne balerine u "Mulen Ružu" u Parizu, zatim "Crazy Horse". Videla sam da je to jedna vrsta umetnosti i da može da izgleda veoma lepo, bez vulgarnosti. Ne kažem ja, uvek treba te slobode. Taj hard striptiz je veoma tražen u poslednje vreme. Od svog imena napravila sam brend i ime Blek Rouz je sinonim za striptiz u našoj zemlji. Svojim radom i trudom sam uspela da pokažem i dokažem ljudima da striptiz nije prostitucija i nikakva pornografija.

Foto: Wikipedia/Christine Zenino

Dugo vodite posao i imate svoj striptiz klub, kada birate devojke koje ćete zaposliti, kakvi su vam kriterijumi?

- Znate, ne primam bilo kakve devojke. Radije ću primiti neku i ako je malo deblja, i neka je ružnjikava, nebitno je. Važno da sam sigurna sa njom i da odradi šou program onakav kakav treba da bude, a ne nešto više od toga.

Kada nove devojke dođu kod vas i traže posao jesu li uplašene, kakav im savet dajete?

- Pa kako koje. Ima puno mladih devojaka koje su prošle mnogo više nego ja za sve ove godine. Nekad se i zaprepastim kad čujem koliko iskustva neke devojke imaju. Savremena sam žena, ali prosto i mene neke stvari iznenade. Ima naravno i devojaka koje nikad nisu bile ni dens igračice a kamoli striptiz. Na početku budu uplašene. Ako izraze želju da rade prvo ih dovedem i kažem im da odgledaju par nastupa. Dok ne vide ne mogu da znaju kako sve to izgleda. Ja devojkama uvek govorim da u ovom poslu mogu biti prave dame. Jer niko ne sme da ih pipne, ukoliko im one to ne dozvole. Odigraju svoju tačku, završe je, zarade same sebi novac, odlaze kući kao dame i vode ljubav sa svojim dečkom.

Foto: Telegraf

Koliko dugo devojke rade kod vas?

- Skoro smo ispratili jednu devojku. Ona je devet godina radila kod mene. Zaposlila se, završila je fakultet. Sinoć smo pravili oproštajnu žurku. Znaju često da mi kažu da sam njihova druga majka, jer pričam sa njima i poslovno, ali rešavamo i privatne probleme. Slobodno mogu da kažem da smo mi kao jedna velika porodica.

Postoje li neka pravila koja igračice moraju da poštuju?

- Svakako. Ne smeju da konzumiraju bilo kakvu vrstu droge i nema prostitucije. To su dva najvažnija pravila koja se moraju striktno poštovati. Nove devojke obavezno testiram na narko testove, jer danas je takvo vreme da čovek mora biti oprezan. Gradila sam toliko godina karijeru i ne želim da je sada ukaljam zbog neopreznosti.

Kako stoje stvari sa prijavljivanjem? Pretpostavljam da ste i vi na početku karijere bili prijavljeni kao što prijavljujete i vaše igračice?

- Za ostale ne znam, ali kod mene u mom klubu su prijavljene i sve je po zakonu. Kada sam ja počinjala bila sam evidentirana kao igrač modernih igara, išao mi je radni staž. Ovo je veoma trošan posao za organizam i trebalo bi da postoji beneficirani radni staž kao što ga imaju i balerine. Eto možda bih mogla da uđem u politiku i borim se za prava ove profesije!

Foto: Telegraf

Je li bilo nepristojnih ponuda?

- Kada čitam tako natpise i vidim cifre ja uopšte ne znam kako ljudi dođu do te sume. Ako ti neko ponudi nepristojnu ponudu i tebe ne zanima, to je to, ti nemaš šta dalje da pričaš sa tom osobom, tu je kraj. Ako pričaš o sumi i iznosu ti se već cenkaš i daješ povoda drugoj strani da si zainteresovan. Ja nikad nisam dolazila do te situacije. Nikad nisam došla do toga da mi neko nudi neke cifre.

Sećate li se vašeg prvog honorara, koliko je iznosio?

- Sećam se, naravno. U to vreme, 100 maraka. Kasnije kada sam postala popularna i izgradila svoje ime cena nastupa mi je bila mnogo veća.

Vi nastupate i dalje?

- Ne znam šta da vam kažem. Ne nastupam više javno od 2006. godine, otkako sam otvorila svoje klubove. Međutim, nikada se zvanično nisam povukla sa scene. Nedavno mi se desilo, tačnije pre tri meseca, da sam odigrala jednu scenu svom fanu. On je moj veliki obožavalac i učinila sam to za njega. Znači samo kada su neke specijalne prilike. Bio je skoro i jedan Norvežanin koji radi svetske sajmove erotike. Čuo je za mene, došao je u Beograd sa velikim društvom i odigrala sam i za njih jednu tačku. Bili su oduševljeni.

Foto: Telegraf

Da li vam nedostaju nastupi i zgusnut raspored kao nekad?

- Nedostaju mi u vidu kondicije. Jer meni tačka na sceni posluži kao odličan trening.

Imali ste tri kluba u Beogradu, sada je ostao samo jedan... Postoji li neki poseban razlog zašto ste ih zatvorili?

- Ovaj klub na Slaviji u kome se sada nalazimo je najveći. Ta dva bila su mala, jedan u Ruzveltovoj, drugi u Skadarliji. Odlučila sam da je najbolje da imam jedan klub i objedinim sve goste, kao i da usluga bude vrhunska. Iskreno, i kriza je velika i nije više posećenost kao što je nekad bila.

Da li na nastupe u vašem klubu dolaze neke javne ličnosti?

- Dolaze političari, ljudi iz javnog života i sportisti. Primetila sam da kada dolaze sportisti uglavnom stavljaju kačkete i kriju se. Ne znam zbog čega, nije ovo ništa strašno.

Foto: Telegraf

Postoji li nešto što niste ostvarili u ovom poslu, a želeli biste?

- Pa hvala bogu, da kucnem u drvo, sve što sam želela ostvarila sam. Ja sam najzadovoljnija što sam se prvo ostvarila kao majka. Mlada sam se udala, dobila jednog sina, a zatim još jednog. Stariji sin mi ove godine puni 23 godine, a mlađi 18. Materijalne stvari jesu neophodne, ali su prolazne. Ovaj posao mi je omogućio da sebi i svojoj deci obezbedim krov nad glavom. U principu, sve što sam želela to sam i ostvarila. Petnaest godina lepe i zdrave karijere, bez nekih preteranih skandala.

Kako su sinovi gledali u početku dok su bili mali na vaš posao, a kako sada?

- Evo starijeg sina ste upoznali, on radi ovde u klubu i jedan je od menadžera. Jedna od devojaka koja radi u klubu je njegova devojka, žive zajedno. Mlađi sin će kasnije doći sa društvom. Kada završi školu i on će se najverovatnije pridružiti nama i svojim radom doprinositi klubu. U osnovnoj školi su imali manjih problema sa vršnjacima. Ali mislim da je to bilo zbog predrasuda njihovih ljubomornih roditelja. Znam i neke privatne stvari roditelja te dece, i znam da nisu cvećke, ali eto mislim da sve to potiče od ljubomore. Međutim, sve je to bilo kratkog daha. Kasnije se sve sredilo, čak su i neki roditelji došli u klub. Kada su videli da je sve u redu, nisu više brinuli.

Foto: Telegraf

Da li još uvek držite privatnu školu plesa?

- Nemam vremena za to više. Sada, ako baš neko izrazi želju, neka od mojih devojaka koja duže radi pokaže zainteresovanima par pokreta.

Bavite se i poezijom. Odakle to?

- Pišem od detinjstva, to je moj hobi i moja ljubav. Moja prva zbirka je "Valovi života" iz 2002. godine, a druga "U raskoraku sa vremenom" iz 2006. godine. Neko mi ispriča neku svoju ljubavnu priču ili nešto iz svog života, dobijem inspiraciju i napišem pesmu. U osnovnoj školi su moji sastavi i pesme bili objavljivani. Mislila sam da ću studirati književnost, ali eto nisam. Život me je odveo na neku drugu stranu. Ranije sam više pisala, kad sam putovala na nastupe, noćima kada nisam spavala. Obično sam pisala kad sam tužna. Pesma "Valovi života" bila je inspirisana mojom drugaricom koja je jednog dana u pet ujutru došla kod mene i rekla mi da će se ubiti zbog ljubavi. Kasnije sam po toj pesmi nazvala moju celu prvu zbirku.

Sav prihod od prodaje zbirki dali ste u dobrotvorne svrhe, da li i dalje pružate ljudima kad god ste u mogućnosti?

- Da, i uvek ću. Prihod od prodaje zbirki otišao je deci u Zvečanskoj. Volim da kupim i lično odnesem paketić ili pošaljem nekog da odnese u moje ime. Kad pomažem, pomažem od srca. Treba pomoći, teška su vremena.

Planirate li da napišete još neku knjigu?

- Volela bih da napišem autobiografiju. Moj život je bio čudan, dešavale su mi se mnoge situacije na putovanjima i mislim da bi ljudima bilo zanimljivo da sve to pročitaju.

NAPOMENA: U narednom tekstu pogledajte kako izgleda vreli striptiz u Brankinom klubu, a do tada uživajte u kratkom tizeru.

(S. Kostić)