OD TRNJA DO ZVEZDA, OD PRALJE DO DOKTORKE NAUKA: Marija Aleksandrović odbranila doktorat! (FOTO) (VIDEO)

Marija Aleksandrović je prešla trnovit put od fizičke radnice, nadničarke na njivama i čistačice zgrada do funkcionerke u Vladi Vojvodine i Nacionalnom savetu romske nacionalne manjine, profesorke romskog jezika i književnosti na Visokoj strukovnoj školi za obrazovanje vaspitača u Vršcu, predsednice Ženske mreže Vojvodine i direktorke projekta inkluzije romskih učenika u srednjim školama u AP Vojvodini u Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje.

Preporučujemo

ONA JE UNUKA ČUVENE LEPOTICE SOFKE i žena, koja je OBELEŽILA DEKADU ROMA! (FOTO) (VIDEO)

Marija je odrasla u siromaštvu sa majkom, sestrom i bratom. Zaposlila se u ciglani gde je prenosila blokove od jutra do mraka, a u sebi je mislila samo jedno: da završi školu i uspe u životu.

Više od godinu dana čistila je stepenište kako bi zaradila novac za studije. Kao odličan đak u poljoprivrednoj školi, želela je da bude profesor srpskog jezika i književnosti. Uspela je da upiše Filozofski fakulet u Novom Sadu gde je upoznala poznatog romologa Trifuna Dimića i Svenku Savić, koja je uključila u projekat mentorske podrške romskim studentima. Prve godine studija bila je stipendista Fonda za otvoreno društvo i već tada Mariji se nazirao uspeh ka kom je krupnim koracima koračala.

Foto: Telegraf

Za mesec dana se završava prva, a počinje DRUGA DEKADA ROMA! Da li znate šta to znači?

Pre dva dana, ova uporna četrdesettrogodišnja Romkinja odbranila je doktorsku disertaciju na temu "Simboli romske usmene poezije, zastupljenost i značenje" i time pokazala da se trud, rad i volja uvek isplati. Svojom upornošću dokazala je svim Romima da boja kože nije presudna u obrazovanju i uspehu i zahvalila se svima koji su verovali u nju i davali joj podršku u najtežim trenucima u kojima se našla.

Poštovana Marija, vi ste oličenje žene koja je sve postigla velikim radom, velikom upornošću, velikim odricanjem i velikom željom. Danas ste odbranili doktorski rad. Kako se osećate kao doktor nauka i koju poruku šaljete romskom narodu?

Iskreno da vam kažem, ništa posebno ne osećam jer ja oduvek radim na sebi, posebno od kada sam upisala fakultet. Mora se raditi na sebi da biste dobili neku titulu. Podrška porodice je jako važna da biste uspeli u životu i ja uvek stavljam akcenat na nju. Da biste radili na sebi, morate da se odreknete mnogih stvari. Porodica je ta koja nas održava, a zatim i volja da uspemo u životu.

Foto: Telegraf

Kome želite danas da se zahvalite i jeste li imali neke ljude koji su vas pratili ka Vašem cilju?

Imam majku koja je, iako stara, uvek bila uz mene dok sam studirala i radila istovremeno. Zatim, zahvalila bih se svojim profesorima, imala sam tu sreću što je moja mentorka bila na prijemnom ispitu kada sam polagala na fakultetu i evo, ona je danas moj mentor. Imala sam divne ljude kraj sebe, ljude koji su uspeli da prenesu to znanje i iskustvo i ja ću to znanje iskoristiti. Zahvaljujem se i državnim institucijama i međunarodnim organizacijama koje su podržale moje školovanje jer sam u jednom periodu mog života radila fizičke poslove i školovala se. Kada sam od Fonda za otvoreno društvo dobila prvu stipendiju, prestala sam da radim. Imala sam tu sreću da budem okružena dobrim, pravim ljudima.

Da li ste tokom svog života i školovanja osetili diskriminaciju na svojoj koži i da li je diskriminacija prisutna?

Da, naravno, prisutna je, samo u različitim vidovima. Diskriminacija se oseća. Kada sam upisala fakultet, mislila sam da nikada neću osetiti diskriminaciju. Međutim, osetila sam je, ona je tako nevidljiva i perfidna. Ja sam veoma osetljiva povodom toga.Vremenom sam gradila zid preko kog ne može da me povredi diskriminacija. Znam koliko vredim i to što neko kaže da sam Ciganka, mene apsolutno ne dotiče.

Foto: Telegraf

Vi ste doktor nauka, intelektualac, uzor mnogim mladim Romima, posebno Romkinjama. Šta njima poručujete?

Romkinjama poručujem da veruju u sebe, da kada nešto zacrtaju to i urade, a ne da se spotaknu kod prve prepreke i da odustanu. Svaka prepreka treba da im bude motiv, da istraju i da dođu do svog cilja. Ja sam imala niz prepreka dok nisam došla do ovog gde sam sada. Ali sam verovala u sebe i svaku prepreku sam doživljavala kao izazov. Da, ja to mogu i uradiću.

Šta treba raditi da se promeni ta iskrivljena slika o Romima?

Oni sami treba da promene sliku o sebi. Ako vi očekujete da vas neko poštuje, onda morate prvo poštovati sebe. Mi kao romska zajednica treba da poštujemo svoje kvalitete, jezik, kulturu, a kada je pokazujemo drugima, treba da ih učimo da je i oni zavole. Kada pokažemo kako imamo divnu kulturu, ja se nadam da će je i drugi zavoleti.

Foto: Telegraf

Dekada Roma 2005-2015 je završena. Da li ste zadovoljni onim što je realizovano i urađeno za Rome u ovoj Dekadi?

U nekim segmentima je nešto urađeno, u nekima nije. Urađena je oblast obrazovanja. Pokrenut je romski jezik u osnovnim školama. Ja se nadam da će se otvoriti katedra romski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu. Polako se ispunjavaju određeni uslovi, polako Romi postaju elita i stručni u određenim oblastima i država to treba da prepozna i da im omogući da rade u svojoj struci.

Rekli ste da Dekada Roma ima četiri oblasti. Pored obrazovanja, šta je sa ostalim oblastima - zapošljavanjem, stanovanjem i zdravstvom?

Urađena je gramatika romskog jezika po kojoj se uči romski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu i na Visokoj školi o obrazovanju vaspitača u Vršcu. Nešto je početo i na tome treba više raditi. Uvođenje romskog jezika u osnovnim školama je počelo, proširiće se na teritoriji cele Srbije. Stipendije za romske učenike takođe postoje. Jedan deo nudi država, drugi Obrazovni fond. Što se tiče drugih oblasti, tu baš nije izraženo napredovanje, posebno u oblasti zapošljavanja i stanovanja. Kako ćemo iskoristiti ovu drugu priliku za Dekadu i kako će nam biti, ne zavisi samo od Roma nego i od države.

Uvođenje romskog jezika u Vojvodini u odnosu na Centralnu Srbiju je mnogo bolje rešeno, ako ne grešim. A Vi me ispravite.

U pravu ste, mi nemamo veliku pomoć državnih institucija i mislim da je to ključ našeg problema. Kada to budemo rešili i kada država bude rekla „Da, Romi treba da uče maternji jezik i da rade na njemu“, onda će biti mnogo lakše. Romski jezik se od 1998. godine do danas uči u preko 20 škola u Vojvodini, ali tu ima problema kao što su nedovoljni kadrovi, literatura. To su problemi koji se mogu rešavati u hodu. Veći je problem otvoriti odeljenje tamo gde ga nikad nije bilo. Romski nacionalni savet treba time da se bavi, a ja kao predsednik oblasti obrazovanja imam taj zadatak.

Vi ste član Nacionalnog saveta. Koliko ste lično doprineli radu Nacionalnog saveta i da li ste zadovoljni njegovim radom?

To je diskutabilno pitanje. Mislim da nisam dovoljno učestvovala i nisam dovoljno radila. Nemam dovoljno vremena da se bavim i politikom jer sam imala obavezu da se bavim svojim doktoratom. Sada ću imati obaveze da pišem knjige, ali ću se baviti i politikom jer su politika i jezik usko povezani. Nažalost, to je tako.

Koliko je izražena diskriminacija prema Romima kada govorimo o njihovoj prisutnosti u državnim institucijama?

Ja sam već jednom rekla da mi imamo dosta Roma koji su završili fakultet, ali ne znam da li imamo Rome koji rade u svojoj struci. Nije bitno da neko završi fakultet, ako ne radi u struci. Jer samo tako možemo ojačati romsku zajednicu. Trebalo bi iskoristiti na najbolji način da oni koji se školuju za nešto, upravo to nešto i rade. Roma svakako nema dovoljno u državnim institucijama i mi ih možemo nabrojati na prste jedne ruke. Ja lično poznajem takvih troje- četvoro. Romi treba više da se bave politikom, ali raditi i baviti se politikom zahteva određena znanja, morate imati želudac za određene stvari, morate biti određenog kova. Možda se Romi malo i plaše politike.

Foto: Telegraf

Koliko mediji mogu da razbiju sliku i stereotipe o Romima? Telegraf je uveo rubriku "Uspešni Romi" u kojoj se prikazuju Romi koji su uspeli da dođu do svojih mesta u društvu, koji su završili fakultete. U toj rubrici se pokazuje da imamo Rome doktore, inženjere, ekonomiste.

To je dobar put. Svi znamo da su mediji moćni, tako da pozdravljam tu inicijativu da se pokaže druga slika koja prikazuje Rome koji žele da urade nešto od svog života, koji rade na sebi i koji se nisu predali. Treba više takvih emisija. U Vojvodini imamo romsku redakciju koja godinama pokazuje drugačiju sliku Roma, zatim radio Beograd koji se takođe bavi rušenjem stereotipa i predrasuda prema Romima. Ipak, treba nam više romskih medija koji će promovisati jezik, pre svega, kulturu...

Vi ste idol mladim Romima, posebno mladim Romkinjama. Veoma ste aktivni u Ženskoj mreži na čijem ste čelu. Romkinje su diskriminisane dvstruko –i kao žene i kao Romkinje. Recite nam nešto više o tome.

Ja sam osnovala Žensku romsku mrežu Vojvodine u saradnji sa svojom koleginicom Jelenom i to je funkcionisalo dok je bilo finansijskih sedstava. Ja sam posle počela da se bavim naukom, Jelena politikom i to je ostalo da lebdi u vazduhu. Naravno, postoji i na nivou Srbije Ženska romska mreža koja izuzetno dobro funkcioniše, ja sam se povukla jer ne mogu na sve strane. A volim da ono što uradim bude kvalitetno. Dakle, svesna sam da Romkinje traže svoje mesto pod suncem i da se bore preko nevladinih organizacija. Koliko će u tome uspeti, pitanje je vremena. Mi se borimo sa jedne strane protiv stereotipa u zajednici, a onda se borimo protiv stereotipa u većinskom društvu. To je borba na dva fronta.

Šta poručujete Romima?

Neka prate svoju zvezdu, ona je njihova vodilja i sigurno će ih odvesti u pravom smeru.

(I.V./S.T.)