SRBIJA GUBI OVU BITKU SA HRVATSKOM: Stručnjaci otkrivaju zašto naše firme nemaju prođu u komšiluku, a njihove cvetaju ovde

Hrvatski privatnici gospodare srpskom prehrambenom industrijom, dok Srbi u Hrvatskoj jedva da imaju išta. Prema podacima Hrvatske narodne banke, hrvatska ulaganja u Srbiju u periodu od 1993-30.09.2015. godine iznose 704,1 miliona evra, dok srpska ulaganja u istom periodu iznose svega 2,1 milion evra. Nezavidna situacija naših izvoznika već godinama se ne pomera sa mrtve tačke, a stručnjaci kao razloge za to navode nepovoljne ekonomske, političke, ali i pravne razloge.

Preporučujemo

Ništa bolja situacija nije ni u robnoj razmeni Srbije i Hrvatske. Naime, poslednji podaci PKS pokazuju da je ukupna robna razmena Srbije i Hrvatske u 2015. godine iznosila 959,1  miliona američkih dolara, što je smanjenje od 4,6 odsto u odnosu na isti period 2014. godine. Izvoz u Hrvatsku u istom periodu iznosio je 443,1 miliona dolara, što je smanjenje od  3,4 odsto u odnosu na dvanaest meseci 2014. godine. Deficit u robnoj razmeni na strani Srbije iznosio je 72,9  miliona dolara.

POPOVIĆ I ČEPURIN: Ekonomska saradnja Srbije i Rusije sve bolja!

Ovo pokazuje da prodor na hrvatsko tržište ne samo da se ne dešava, već mogućnost za to opada. Ekonomista Saša Đogović navodi da je Srbija u nepovoljnoj poziciji još od 90-ih godina kada joj na ruku nije išla politička situacija za spoljnotrgovinsku razmenu. Kaže da je najveći jaz u razmeni dve zemlje vidljiv u prehrambenoj industriji gde su "hrvatski proizvodi na tacni našim potrošačima".

- Srbija je tada bila pod sankcijama i narod je naglo osiromašio. Nismo išli na reciprocitet, a i Hrvatska je bila zatvorena. Takođe, ekonomski razlozi, odnosno zaokupljenost privatizacijom na srpskom tržištu, uticala je na to da niko ne razmišlja o hrvatskom tržištu. Upravo to što je proces privatizacije u susednoj Hrvatskoj bio skoro završen, zainteresovalo je tamošnje privrednike za tržište koje je tek trebalo da se privatizuje - objašnjava Đogović koji se bavi analizom tržišta.

Razloge slabije zastupljenosti srpskih kompanija u Hrvatskoj, Milija Cvijović, stručni saradnik PKS pronalazi u komplikovanoj zakonskoj proceduri koja postoji u Hrvatskoj.

- Srpske firme za hrvatsko tržište treba da pribave veliki broj dozvola, postoje carinske barijere, rešavanje sudskih predmeta odvija se sporo. Takođe, postoji neblagonaklon odnosu prema srpskim proizvodima i kompanijama - tvrdi Cvijović za "Telegraf".

U PKS smatraju da je struktura srpskih roba u robnoj razmeni sa Hrvatskom nepovoljna, jer su dominantne sirovine i repromaterijal, kao i proizvodi nižih faza obrade. "Realne izvozne mogućnosti srpskih firmi na susednom tržištu postoje za: sveže voće i povrće, vino i alkoholna pića, građevinski materijal i metalnu žicu i mrežu, proizvode crne i obojene metalurgije, metalsku i mašinsku industriju, farmaceutske proizvode i auto industriju".

VULIN PORUČIO HRVATSKOJ: Rešite pitanje proteranih Srba, a onda ucenjujte!

I ekonomista Đogović veruje da Srbija ima šta da ponudi i ovde misli na farmaceutske i prehrambene, kao i proizvode iz tekstilne i drvno-prerađivačke industrije. On tvrdi da ima osnova za bolje susedsko-ekonomske odnose.

- Trebalo bi probiti negativan ekonomski trend kroz pozitivnu kampanju koja bi nadjačala negativne političke odnose dveju zemalja i predizborne psihoze koje smetaju tim odnosima. Primetan je animozitet obe zemlje, ali više Hrvatske prema nama. Preko naših ljudi, treba pronaći predstavništva preko kojih bi mogli da plasiramo naše proizvode. Mislim da bi proizvođači vode imali dobar prolaz - kaže Đogović i dodaje:

- Dobra komorska saradnja postoji, tu nema problema. Ne bi bilo loše probati sa zajedničkim projektima u namenskoj industriji, pa samim tim bi se lobiralo odande za srpske predstavnike. Bolje to nego ići logikom "da komšiji crkne krava".

Cvijović kao značajan proboj na hrvatsko tržište prepoznaje to što je krajem 2015. godine Industrija mesa „Matijević“ kupila dve poljoprivredne zadruge „Jankovci“ i „Negoslavci“ ukupne površine 1.500 hektara poljoprivrednog zemljišta. Ukupna vrednost investicije iznosi između 12 i 15 miliona evra. Na taj način je, smatra on, ova kompanija postala pojedinačni najveći vlasnik poljoprivrednog zemljišta u Hrvatskoj. Cvijović predlaže da se još poboljša investicioni ambijent za srpske kompanije u Hrvatskoj.

- Problem nedovoljnog ulaganja u Hrvatsku treba da se rešava ne samo kroz saradnju između PKS i HGK koja je na visokom nivou, već i kroz podsticanje saradnje između nacionalnih državnih struktura. Vlada Republike Hrvatske treba da radi na stvaranju takve poslovne klime u kojoj će i kompanije iz Srbije moći da se ravnopravno takmiče sa drugim kompanijama iz EU za bolji plasman roba i većeg investiranja na hrvatskom tržištu - zaključuje Cvijović.

(Slađana Vasić)