Evo šta treba da napišete na JAJIMA ako hoćete da se NEKO OŽENI! (FOTO)

Foto: Telegraf

Ono što svaki gost za Uskršnje praznike oseti u toplom domu patrijarhalne porodice Našpalić iz Prizrena, koja živi u zajednici, tri generacije je sklad, poštovanje i mir. Snajke služe slatko, domaćin vino i rakiju i bez “meze” gost ne može napustiti njihov dom.

Preporučujemo

OVO JE NAJVAŽNIJE USKRŠNJE JAJE: Šta je čuvarkuća i zašto je ČUVAMO?

Stariji se poštuju, deca vas pozdravljaju kao da ste im rod rođeni. Kuća je okrečena u belo, sve se blista, sve je uštirkano i spremno za praznik nad praznicima “Velikdan” – Vaskrs. U ovom domu su vera i tradicija na prvom mestu.

- Živeti u Prizrenu je bila privilegija. U Potkaljaju smo svi živeli ko jedan – priča domaćica Slobodanka.

I VASKRŠNJE JUTRENJE I PRVOMAJSKI URANAK: Ovako se pravilno slave OBA praznika, kad padnu na isti datum!

Foto: Telegraf

- Sa našeg čardaka, pod Dušanovu Kaljaju, Prizren se pruža kao na dlanu, iznad kuće Sv Spas, iza Sv Nedelja, ispod saborni Sv Đorđe, Bistrica i žubor, zvona i pevanje odža, svi smo živeli kao jedan, komšije su nam bili i Turci i Albanci i katolici, poštovali smo se i zajedno slavili sve verske praznike, bili prvi gosti jedni drugima, pusta politika i rat – priča Slobodanka dok neverovatnom spretnošću, ona i njene snaje jedna Prizrenka i druga Leskovčanka (koja uopšte ne zaostaje) voskom šaraju jaja, šarama koje su je naučile njena nana i svekrva još kad je bila devojčica.

OVO JOŠ NIKO NIJE URADIO, A SAD ZNAM I ZAŠTO: Farbala sam jaja KAFOM I PAPRIKOM i evo šta mi se desilo (FOTO)

Foto: Telegraf

- Najradosniji i saborni dani su nam bili Božić i Uskrs, cela mala posti, iste poslove obavlja u isto vreme, ako se kreči, peru tepisi, šaraju jaja, farbaju… - kaže Slobodanka koja je sačuvala i prenela na mlađi deo porodice do detalja, vekovima čuvan utvrđeni redosled običaja, jer kako kaže “bez tradicije nema ni vere, ni vaspitanja ni poštovanja”.

- Prvo jaje “strašnik” našaram sa prvim zrakom Sunca u Sredoposnu nedelju, to je četvrta nedelja časnog posta, a tako se zove jer pada u sredinu posta. To je jaje koje dom, ukućane, ako imaju stoku i njive čuva od svake nevolje cele godine - priča Slobodanka Našpalić.

Šaramo, razne šare, krstove, cvetove, grožđe, motive sa starinskih tkanica, ornamente iz crkava, paunova pera, ispisujemo H.V.(Hristos Vaskrse) i V.V. (Vaistinu Vaskrse), to zavisi koliko je ko spretan i kreativan, ove mlade sada šaraju i crkve i andjele, a obavezno našaramo i jaje “mlada” kojim se daruju momci spremni za ženidbu”.

Foto: Telegraf

“Šaraljajka” je stara, ona ista kojom je i u Prizrenu šarala jaja, kaže sa drugom ne bi znala da šara. Pokazujući nam “šaraljajku” Slobodanka objašnjava ovu neverovatnu spravu “drška je od lastara vinove loze, na početku drške je levak obmotan pamučnim tankim koncem, u levak se stavlja konjska dlaka, da bi vosak ravnomerno i tanko curio, komadić pčelinjeg voska se ubaci u levak šaraljajke, a onda se na sveći zagreva, dok vosak ne krene da curi i šara se”.

NARODNI OBIČAJI NA VELIKI PETAK: Evo šta danas valja da se radi!

Foto: Telegraf

- Jaja farbamo na Veliki četvrtak sa prvim zrakom Sunca, samo crvenom bojom, koja je simbol Hristve nevino prolivene krvi na Golgoti, ali i boja Vaskrsenja i radosti, kojoj se doda vaskršnja osvećena vodica. Prvo se ofarba strašnik, kojim mame ili majke (bake)praveći znak krsta doiruju deci na spavanju čelo, bradu, desni i levi obraz, govoreći: živ, zdrav, crven i rumen”.

Na Veliku nedelju išli smo na sva bogosluženja. Na Veliki petak smo bili “na ničenje”, to znači da se ništa ne jede i ne pije. Na večernju službu smo išli u saborni hram Sv. Djordja .

Posle službe celivali smo Hrista (plaštanicu) i podvlačili se ispod njegovog groba (stola na kome je plaštanica), moleći se za zdravlje i napredak doma.

Svešetenici bi za one koji su na ničenje iznosili “agijazmu” (svetu vodu iz Jerusalima), koja se ispija u tri gutljaja kako bi se okvasila usta. Posle toga, uzmemo po zalogaj pitarke (beskvasni hleb, pečen na žaru) koju umočimo u smešu soli, čubrice (zeleni začin) i ljute tucane paprike za zdravlje. Po povratku kući oni koji su na ničenje, popiju tri gutljaja vina.

Foto: Telegraf

Na Veliku subotu pre ponoći kada čujemo klepala, idemo na sahranu Hristovu i svako nosi onoliko jaja koliko ima članova porodice. U ponoć zazvone zvona koja objavljuju Vaskrsenje Gospodnje, a služba je trajala do svitanja.

Po povratku kući, međuosobno čestitamo Vaskrs, kucamo se jajima i prvo što pojedemo su jaja i “toplije” (hleb sa jajima).

Onda postavljamo sofru, od starine je ostalo da se za Vaskrs sprema obavezno kosovska rendana pogača, pečeno pile, pirinač-tava, kupus sa mesom i kolači.

Domaćin onda upali sveću, okadi sve ukućane koji pevaju Vaskršnji tropar, nakon pevanja, ponovo jedni drugima čestitamo Vaskrs i sedamo za svečano postavljenu trpezu.

Foto: Telegraf

Na Vaskrs muškarci idu na vizitu, kreću od porodica koje krštavaju. Na Vaskršnji ponedeljak idu žene i deca u vizite, a mlade koje nisu provele godinu dana u domu idu sa svekrvama.

Porodica Našpalić sa nestrpljenjem iščekuje završetak izgradnje kuće u Potkaljaji u okviru povratka raseljenih. Nedavno su bili da obidju radove i zadovoljni su kako teku.

Sa nekim komšijama od svega 30 koliko ih se vratilo u Prizren, evocirali su uspomene, bilo je kako kažu i suza i smeha, posebno ponosni na obnovljenu Prizrensku Bogosloviju iz koje će ove godine izaći prva generacija svršenih Bogoslova.

(S.Simić)