Evo šta je sve Vlada Srbije izgradila na Kosovu u prvih 100 dana (FOTO)

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić je danas u severnoj Kosovskoj Mitrovici, u naselju Bošnjačka mahala, uručio porodicama ugovore za 12 stambenih jedinica u novoizgrađenoj stambenoj zgradi, za čiju je izgradnju Vlada Republike Srbije izdvojila 37 miliona dinara.

Preporučujemo

OBELEŽEN DAN KOSOVSKE MITROVICE: Novčane nagrade majkama sa četvoro i više dece (FOTO)

Albanci sad traže poništenje Zakona o Trepči

Tom prilikom Đurić je podsetio da je Vlada Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem u 100 prvih dana od formiranja na Kosovu i Metohiji izgradila 41 stan, 16 kuća i 53 paketa za izgradnju kompletnih kuća.

- Obaveza Vlade Republike Srbije je da podržimo naš narod, ove ljude koji žele ovde da žive, ostanu i opstanu na Kosovu i Metohiji, da čuvaju i baštine našu kulturu i tradiciju – rekao je Đurić i dodao da je zadovoljan kontinuitetom u izgradnji sa ciljem da se ljudima omoguće uslovi dostojni života u 21 veku.

Foto: Telegraf

On je naglasio da se pomoć ne sastoji samo u izgradnji kuća za naše ljude, i da Vlada Republike Srbije na KiM finansira gotovo svaku srpsku porodicu u različitim formama, kroz zarade i plate u javnom sektoru različita davanja: penzije, pomoći za povratnike, isplate naknade zaposlenima koji su izgubili svoja radna mesta nakon 1999.god. kao i to da Vlada RS ulaže maksimalne napore da novac bude efikasno isplaćen.

Odgovarajući na pitanje novinara šta će se dalje događati sa briselskim sporazumom vezanim za Telekomunikacije Đurić je rekao da je "to sada tehničko pitanje, sporazum je na snazi i u sprovođenju" i uskoro najavio usluge Telekoma u srpskim sredinama gde ih nije bilo.

- Radujem se trenutku, kada ću sa broja 064 da vas pozovem iz Štrpca iz Klokota i sa mnogo drugih mesta gde do sada nisam mogao da pozovem bilo koga i gde desetine hiljada naših ljudi nisu mogli da koriste usluge mobilne telefonije, bili su u nekoj vrsti telekomunikacionog geta, sada je ta blokada probijena i zahvaljujem se svima koji su dali bilo kakav doprinos tome - rekao je Đurić.

Foto: Telegraf

Đurić nije želeo da komentariše izjave zvaničnika iz Prištine vezano za dogovore u Briselu.

- Pokrajinska vlada u Prištini svoja unutrašnja politička pitanja rešava sa svojim koalicionim partnerima i autonomno vodi svoju politiku dok god ta pitanja ne zadiru u teme koja su vezana za suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije - rekao je Đurić.

Đurić je ocenio da je pitanje uzurpirane privatne svojine Srba najznačajnije, pored borbe za "goli fizički opstanak na KiM", iako većinom Srpski narod ne može da pristupi velikom delu svoje imovine, on je rekao da ima i drugih koji su suočeni sa tim problemom.

Foto: Tanjug/STR

On je istakao da je obaveza države Srbije da ne pristane na bilo kakvu otimačinu imovine i da država po pitanju imovine: državne, private, združene, kada je reč o našim fabrikama i preduzećima, pruža aktivan otpor i da ne sme da odustane.

- Pravi razlog zašto se po tom pitanju ništa nije dešavalo je odsustvo političke volje i mi smatramo da je stvaranje političke volje, dakle volje za povratkom ljudi i povraćajem njihove imovine jedan od nužnih preduslova za pomirenje koje je u dubokom interesu i Srba i Albanaca, ali i Muslimana, Roma, Goranaca, Janjevaca svih koji žive na ovim prostorima - rekao je Đurić.

Što se tiče Trepče, Đurić je podsetio da je Beograd nije stvarao problem Trepče, već da je dao maksimalan doprinos da se ne ulazi u politički sukob oko pitanja Trepče, predlažući i preko poslovodstva Trepče i u međunarodnim forumima, razgovore kao metod rešavanja, kao i konkretna rešenja.

Foto: Telegraf

- Videli smo da je sa druge strane postojao drugačiji cilj i želja da se to pitanje Trepče reši na drugačiji način. Sada ne smatram da se bilo šta značajnije promenilo, to što je jedan loš i štetan zakon usvojen nije proizvelo pravne i političke posledice na terenu osim što je dovelo do zatezanja političkih odnosa na Kosovu i Metohiji - rekao je Đurić i dodao da smatra da taj problem i u budućnosti treba biti rešen kroz razgovore, a ne jednostranim potezima i nametanjem ili bilo kakvim pritiscima na rukovodstvo i radnike, ili nešto što bi umanjilo stepen bilo čijih prava.

Na pitanje novinara da li će "još biti srpskih opština" Đurić je odgovorio da se nalazimo u opštini sa srpskom većinom.

- Naravno da će biti i Zajednice srpskih opština i opština sa srpskom većinom, mi želimo da bude više opština sa srpskom većinom, kada bi se vratili svi ljudi koji su proterani i kada bi se prihvatili elementi koalicionog sporazuma koje su prihvatile političke vođe kosovskh albanaca u Prištini, onda bi bilo više opština sa srpskom većinom, danas ima 10, a mi smatramo da bi trebalo da ih bude što više - rekao je Đurić.

(S.S.)