Misterija štafete poslednjeg jugoslovenskog kralja: Završila je kao merica za žito, a onda su na njoj videli čudne znakove (FOTO)

Povodom Dana Muzeja i obeležavanja jubileja - 20 godina od osnivanja Muzeja Istorije Jugoslavije, premijerno je izložena jedna od četiri sokolske štafete, koje su povodom sedamnaestog rođendana Petra II Karađorđevića stigle u Beograd u organizaciji Saveza sokola kraljevine Jugoslavije.

Preporučujemo

OVO NIKO NE ZNA: Jugoslavija je ime menjala jedanput više nego što mislite - ČAK SEDAM PUTA (FOTO)

Tokom trajanja izložbe Ko je soko - taj je Jugosloven, Muzej je 2016. godine otkupio sokolsku štafetu koja je nošena od Skoplja, Niša i Kragujevca do Beograda.

(FOTO) IZA FOTOGRAFIJE DEČAKA U UNIFORMI STOJI POSEBNA PRIČA: Znate li ko je na slici?

- Ne radimo samo Jugoslaviju od 1945. pa nadalje. Radimo mi naravno i međuratnu Jugoslaviju i evo specijano imamo izložbu jednog predmeta, odnosno štafete pod nazivom "Trčanje kroz vreme", koju su sokolci nosili da bi porukama u njoj čestitali rođendan prestolonasledniku Petru II Karađorđeviću, koji je po rođenju postao najmlađi član Sokolskog društva.

Foto: Telegraf

Sokolci su tada tražili blagoslov kralja Aleksandra Karađorđevića da svog prvenca sina učlane u sokolsko društvo. Petar je 1929. godine postao starešina Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.

Sokoli su 1936. pokrenuli jednu veliku akciju koja se zvala Petrova petoletka, jer su želeli da godinu njegovog punoletstva, 1941, zaokruže sa puno dobrih akcija kao što je opismenjavanje, otvaranje čitaonica po selima, edukativni programi za poljoprivrednike i sađenje voća.

- Ta štafeta je trebala biti uvod u tu godinu njegovog punoletstva i naravno da bude obeležena 1941. godine u septembru, sa velikom proslavom koja se, nažalost, nije desila zbog početka rata - dodala je Veselinka Kastratović Ristić, muzejski savetnik i istraživač.

Foto: Telegraf

Četiri štafete su krenule iz četri pravca, iz Celja, Maribora, Splita i Skoplja. Šestog septembra susreli su se u Beogradu, gde su poruke iz tih štafeta prenete u veliku štafetu, koja je poslata na dvor po izaslaniku kralja Petra.

- Svih ovih godina mi znamo za tu štafetu jer je ona sačuvana na dvoru, ali nismo znali da su sačuvane neke od ove četiri. Bili smo veoma srećni kad smo uspeli da dođemo u posed štafete koja je išla na relaciju Skoplje - Niš - Kragujevac - Beograd, koju i prikazujemo.

Foto: Telegraf

Moramo spomenuti da je stvaranje Jugoslavije direktno vezano za Karađorđeviće. Štafeta nije bila prva koja je nošena. Nošena je baklja 1934. i to je bila baklja zahvalnosti Petrovom dedi, Petru I Karađorđeviću oslobodiocu. Sokoli iz Sarajeva su pretrčali 355 kilometara do Oplenca i tamo zapalili kandilo koje je trebalo da bude znak zahvalnosti oslobodiocu koji je kao Petar Mrkonjić učestvovao u ustanku i oslobađanju Bosne i Hercegovine i pripajanju Srbije, odnosno Jugoslavije.

Ta tradicija pokazivanja naklonosti i želje da se pokaže spremnost da se bori za Jugoslaviju svakako kad su sokoli u pitanju, nije od 1945. kako većina ljudi misli, nego potiče mnogo ranije. Zato smo baš danas hteli prvi decembar da obeležimo nečim što je vezano za samo stvaranje Jugoslavije - rekla je Veselinka.

Foto: Telegraf

Ova štafeta je sačuvana na vrlo interesantan način. Verovali ili ne, štafeta je služila kao merica za žito.

- Mladić je pronašao štafetu u kući svoje tetke. On je u nekom trenutku pogledao tu mericu za žito i shvatio je da na njoj nešto piše što bi moglo biti interesantno Muzeju Istorije Jugoslavije.

Ponudio nam je štafetu i bespogovorno je bio spreman samo sa nama da sarađuje. Nekako je video mesto štafeti ovde. Naravno, mi smo bili beskrajno srećni što se to desilo. Zahvaljujući štafeti koja je sačuvana na dvoru, mogli smo da uporedimo način izrade, da možemo biti sigurni da se radi o jednoj od te četri štafete.

One fotografije što su  u novinama u Sokolskom glasniku nisu bile mnogo jasne, ali način izrade je potpuno isti, samo što je razlika u veličini. Ona je bila u potpuno drugačijem stanju, ali smo je restaurirali i dobili smo jednu interesantnu štafetu - ispičala nam je Veselinka Kastratović Ristić, muzejski savetnik i istraživač.

Foto: Telegraf

ŠTA SVE IMA U MUZEJU ISTORIJE JUGOSLAVIJE

Muzej Istorije Jugoslavije slavi dvadeset godina postojanja. On jeste mlad muzej, ali je utemeljen na baštini, odnosno fondovima Muzeja Revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije koji je osnovan davne 1959. i na predmetima Memorijalnog centra.

U sastavu muzeja danas se nalaze objekti Kuća Cveća, Stari muzej i Muzej 25. maj.

- Mi stvarno imamo jedan dobar temelj sa velikim zbirkama sa preko 200.000 predmeta i na neki način naša obaveza je još veća kao i odgovornost.

Taj fond koji je prilično različit i nekako na prvi pogled deluje nespojivo, uspeli smo da spojimo i ispričamo priču o fenomenu kao što je Jugoslavija. Za ovih dvadeset godina smo prošli put od totalnog nepriznavanja i neprepoznavanja do toga da smo danas najposećeniji muzej u Beogradu i regionu.

Mi smo sedište svih istraživanja Jugoslavije, sedište svih oih koji žele da se podsete na svoju mladost, a i da osveže svoju Jugonostalgiju. Kod nas je praznično ceo maj mesec. Ljudi tada dolaze u ogromnom broju, a posebno nas raduje to što je sve više mladih ljudi.

Da li mladi žele da vide šta je to o čemu pričaju njihovi roditelji ili dolaze da više nauče o nama, o Jugoslaviji, to još ne možemo sa sigurnošću reći ali ih ima sve više - ispričala je za Telegraf.rs Veselinka.

Muzej je pronašao način da se približi publici i to temama koje obrađuje a nisu samo istorijske. Postoje priče o Jugoslaviji, o standardu Jugoslavije i o životu stanovništva. Neke izložbe su dobile nagradu Muzejskog društva Srbije, kao što je Jugoslavija od početka do kraja. Muzej ima naravno i gostujuće izložbe koje takođe problematizuju taj fenomen Jugoslavije i pokreće neke teme koje su tehnika narodu.

(K.Bezbradica)