Svi sa strahom očekuju ova četiri događaja 2017. godine. Odlučivaće se o sudbini sveta! (FOTO)

Godina za nama na polju svetske politike bila je teška, napeta, neočekivana i posve uzbudljiva. Analtičari su procenili da je možda i najgora u poslednjih nekoliko godina, sumirajući utiske i dešavanja koje su je obleželile. Godina koju bi mnogi da zaborave. Iako tek na zamaku, sve oči sada su uprte ka 2017. i onome što nas čeka u istoj.

Preporučujemo

TREĆI SVETSKI RAT MOŽE DA BUKNE U 2017: Čeka nas pravi pakao ako ove zemlje zarate

Prethodnu godinu obeležili su konstantni teroristički napadi, još zategnutiji odnosi između SAD i Rusije, Bregzit, vojni puč u Turskoj, približavanje Kube i SAD, mirovni sporazum između vlade Kolumbije i gerilaca FARK-a, panamski dokumenti, nastavak žestokih sukoba u Siriji, teror Islamske države, izbor Donalda Trampa za američkog predsednika, i poslednjih dana 2016. i uvođenje novih sankcija SAD Rusiji.

Međutim, ni ova godina ne obećava da će biti bolja od prethodne jer će tokom 2017. nekoliko datuma biti krucijalna, prevashodno za Stari kontinent. Odlučivaće se sudbina Evrope i dalji tok izbegličke krize, koja je gurnuta pod tepih, ali koja svaki ćas može da "eksplodira" i izazove još dublje sukobe među državama članicama EU.

Ali, da krenemo redom. Naš sagovornik za dešavanja koja nas čekaju u 2017. bio je Nemanja Starović, istoričar i publicista iz Novog Sada.

Printskrin: YouTube / TVMost Novi Sad

DONALD TRAMP

Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp preuzeće dužnost nakon inauguracije 20. januara. Njegova, za mnoge, neočekivana pobeda došla je kao šamar američkom establišmentu i svima onima koji su verovali da će Hilari Klinton ubedljivo poraziti brbljivog i nekonvencionalnog Trampa. Milijarder i biznismen tokom kampanje obraćao se srednjoj klasi (koja je godinama u sve gorem položaju) kao i siromašnim slojevima, nudeći im nadu da će nakon njegovog dolaska na vlast Amerika biti ono što je nekad bila. Sloganom "Učinimo Ameriku opet velikom" i populističkom retorikom, uspeo je pridobije masu.

Tramp će ući u istoriju kao prvi američki predsednik koji je izabran za tu funkciju, a da se nikada pre toga nije bavio politikom. 45. američki predsednik je tokom kampanje govorio mnoge stvari koje su se mamile sve veći broj pristalica, od toga da će sagraditi zid na granici s Meksikom, proterati sve sirijske izbeglice, zabraniti svim muslimanima ulazak u SAD do toga da će Klintonovu da pošalje u zatvor zbog skandala oko korišćenja privatnog mejla u vreme kada je bila državna sekretarka. O tome u njegovom programu više nema ni reči.

Foto: Tanjug/AP

- Teško je dati iole precizniju procenu delovanja Donalda Trampa kao 45. predsednika Sjedinjenih američkih država, budući da se radi o jednoj po svemu nestandardnoj političkoj ličnosti. Ne sporeći nameru Trampa da puno toga promeni, verujem da će se tek nakon preuzimanja predsedničke funkcije suočiti sa svim faktorima koji definišu spoljnu politiku SAD. Setimo se da je i početak predsedničkog mandata Baraka Obame obeležen nošenjem simboličnog “reset dugmeta” u Moskvu, ali on Belu kuću ipak napušta ostavljajući nasledniku najgore odnose sa Rusijom od perioda Hladnog rata naovamo - rekao je Starović.

Tokom kampanje, Tramp je obećavao i da će SAD znatno manje učestvovati u sukobima na Bliskom istoku i prepustiti tu ulogu Rusiji.

- Kada govorimo o Bliskom istoku, takođe je potrebno biti oprezan u očekivanjima, ali se može naslutiti da će angažman Trampove administracije ići u pravcu dezangažovanja u tom delu sveta. Imajući u vidu porazne efekte američkom prisustva na tom terenu u prethodnom periodu, to bi se moglo pokazati korisnim, međutim bitno je da do povlačenja dođe postepeno i koordinisano sa svim regionalnim i globalnim akterima, jer bi se u suprtom mogle isprovocirati nervozne reakcije tradicionalnih saveznika SAD poput Izraela ili Saudijske Arabije.

Foto: Tanjug / AP

PREDSEDNIČKI IZBORI U FRANCUSKOJ

Nakon rezultata Bregzita sve više počelo je da govori da će se o daljoj budućnosti EU odlučivati na predsedničkim izborima u Francuskoj na proleće. Usled velikog broja terorističkih napada proteklih godina, desničarke orgaznizacije i partije u Evropi dobivale su sve veću podršku građana u vidu sprovođenja politike, prvenstveno misleći na veliki broj izbeglica koje su prolazile kroz Stari kontinent.

Marin Le Pen, jedna od kandidata za predsednika Francuske, liderka desničarske stranke Nacionalni front, Bregzit i Trampovu pobedu ističe kao opravdanje antiestablišmentske politike koju zagovara. Le Pen zagovara moćnu mešavinu otpora integrisanoj Evopi i migraciji sa snažnim osećajem za francusku posebnost. Njene ideje su nesumnjivo sve popularnije. Stručnjaci smatraju da njena pobeda nije isključena, iako dosta zaostaje za svojim protivkandidatima u anketama.

- Izjašnjavanje građana druge po veličini države Evropske unije pokazaće da li se trend započet odlukom Britanaca da podrže tzv. Bregzit i izborom Donalda Trampa u SAD nastavio ili se pak radi o prolaznoj fazi preispitivanja političkog mejnstrima sa ograničenim dometima. Mogući trijumf ćerke Žan-Mari Le Pena, koji je barem u mejnstrim medijima decenijama važio za emanaciju evropske ekstremne desnice, veoma je zabrinuo vladajuće elite na Starom kontinentu, iako je sadašnja liderka Nacionalnog fronta umnogome ublažila stavove po mnogim pitanjima. Međutim, njen stav prema Briselu je i dalje beskompromisan i ogleda se u najavi da će, ukoliko evropska birokratija hitno ne prihvati njene zahteve, ona kao nova predsednica Francuske republike u roku od šest meseci raspisati referendum o napuštanju Evropske unije.

Foto: Tanjug/AP

Prema dosadašnjim analizama, najveće šanse za ulazak u drugi krug predsedničkih izbora imaju kandidat francuskih konzervativaca Fransoa Fijon i Marin Le Pen.

- Iako je za očekivati da će se u drugom izbornom krugu sve političke stranke okupiti oko Fijona, odnosno bilo koga drugog ko se na izbornom listiću bude našao uz Marin Le Pen, te da je stoga pobeda kandidatkinje Nacionalnog fronta malo verovatna, iskustvo Bregzita i izbora u SAD nas uči da takav ishod nikako ne treba isključiti. Izbori u Francuskoj se održavaju krajem aprila, odnosno početkom maja kada govorimo o drugom krugu, a to je vreme kada bi ponovo mogla eskalirati i migrantska kriza, u slučaju propasti sporazuma EU i Turske, a što bi nesumnjivo uticalo i na preferencije francuskih birača. Konačno, neki veći teroristički napad bi mogao u potpunosti preokrenuti tok izborne kampanje, a džihadisti su sve samo ne neskloni takvim potezima. Setimo se Madrida i stravičnih napada izvedenih 2004, tri dana pred parlamentarne izbore. Iako već viđena za pobednika, stranka premijera Hose Marija Asnara je te izbore izgubila, a nova vlada je povukla svoje trupe iz Iraka.

IZBORI U NEMAČKOJ

U septembru se održavaju parlamentarni izbori u Nemačkoj. Antimigrantska stranka Alternativa za Nemačku (AfD), postigla je velike uspehe na nedavnim izborima u saveznim državama otimajući birače tradicionalnim strankama i uživa podršku oko 16 odsto birača, po anketi iz septembra.

Foto: Tanjug/AP

Nakon niza terorističkih napada tokom poslednje dve godine, sve glasnije se čulo kritikovanje kancelarke Angela Merkel i njene migrantske politike. Po mnogima, Merkelova i njena vladavina predstavljaju stabilnost EU. Ipak, kancelarkini politički protivnici smatraju da je njene liberalne odluke naškodile samoj zemlji, a daju joj i manje šanse za pobedu, naročito nakon nedavnog terorističkog napada u Berlinu.

- Oči evropske, pa i svetske liberalne javnosti uprte su poslednjih meseci u Angelu Merkel, od koje se očekuje da opravda ulogu koju su joj dodelili, da bude poslednja brana postojećeg neo-liberalnog poretka koji je nakon tzv. Bregzita i pobede Donalda Trampa u SAD prilično uzdrman. Postojeći karakter Evropske unije u vrednosno-političkom smislu može biti očuvan samo ukoliko se održi politika glavnog toka u Nemačkoj kao srcu EU. Za tako šta je neophodan opstanak velike koalicije demohrišćana i socijademokrata, jednog za politički sistem Nemačke suštinski neprirodnog stanja, a jedini garant takvog ishoda na koji će po svemu sudeći upućivati izborni rezultati jeste upravo ličnost kancelarke, koja osim nepodeljene podrške u bazi svoje CDU, uživa i veliko poverenje među glasačima druge velike stranke, SPD.

Foto: Tanjug / AP

Prema rečima Starovića, politika sa kojom će Angela Merkel izaći pred građane moraće da bude bitno drugačija, a da se to već danas uočava.

- Već prilikom prihvatanja nominacije na konvenciji svoje stranke je izjavila da će se zalagati za zabranu nošenja vela koji prekriva čitavo lice, što se može smatrati ustupkom desnici koja u svom naletu ozbiljno ugrožava pozicije CDU.

RAT U SIRIJI

U martu se navrašava tačno šest godina od početka krvoprolića u Siriji. Iako se tokom prethodne godine "tražilo" rešenje za prekid vatre, do toga usled neslaganja mnogobrojnih strana koje učestvuju u sukobu nije došlo. Dva dana pred kraj godine dogovoreno je primirje širom Sirije uz posredovanje Rusije i Turske.

Sirijska vlada smatra da primirje širom Sirije predstavlja "pravu priliku" za političko rešenje gotovo šestogodišnjeg rata u toj zemlji. Ipak, kao što smo napomenuli, interesi za Siriju postoje sa više strana i teško da će o njenoj sudbini odlučivati samo Rusija i Turska.

Foto: Tanjug/AP

- Više je faktora koji idu u prilog očekivanjima da će dugotrajni građanski rat u Siriji biti okonačan naredne godine, odnosno da će barem ući u neku vrstu stagnacije. Sve strane koje deluju na tom terenu su već prilično iscrpljene, potrošeni su svi kapaciteti za mobilizaciju, došlo je do zamora materijala i nerealne su bilo kakve akcije koje podrazumevaju veće pokrete trupa. Videli smo da su npr. Asadove snage tokom velike pobede u Alepu, u isto vreme izgubile grad Palmiru. Dakle, uz svu podršku koju dobijaju od Rusa i drugih saveznika, nemaju sposobnost delovanja na više frontova. Kod drugih učesnika u građanskom ratu je to verovatno još izraženije - rekao je Telegraf.rs Starović.

U delovima Sirije nalazi se i ekstremistička organizacija Islamska država. Uprkos snažnim naletima ruskih i sirijskih snaga s jedne, i Amerikanaca i njihovih saveznika s druge, čini se kao da je stanje na terenu nepromenjeno.

- Čini mi se i da je došlo do sporazuma između glavnih aktera, koji se najbolje ogleda u trouglu Alep, al-Bab, Raka, inače području severa Sirije na kojem se i odlučuje sudbina rata. Sirijska aramija podržana od strane ruske avijacije, Irana, Hezbolaha i iračkih dobrolvoljaca je preuzela punu kontrolu nad Alepom, snage pobunjenika podržane od strane Turske se nalaze pred ulazom u al-Bab, dok Kurdi prilično silovito nadiru prema Raki, prestonici samozvanog kalifata Islamske države. Izgleda kao da su regionalne sile, pre svega Damask, Ankara i Teheran, postigle sporazum o rešenju za regionalni problem, što je uvek najzdravije u smislu održivosti. Na sasvim drugom kraju te jedinstvene ratne pozornice, iračka armija uz podršku Amerikanaca, Turaka i kurdskih pešmergi steže obruč oko Mosula, najvećeg grada pod kontrolom tzv. Islamske države u Iraku. Sve nam to govori da se toj džihadističkoj kvazi-državnoj tvorevini ubrzano bliži kraj.

Foto: Tanjug/AP

Nakon što EU nije ispunila svoj deo prema Turskoj i omogućila njenim državljanima da putuju EU bez viza, zbog čega je zauzvrat turski predsednik Redžep Tajip Erdogan zadražao protok izbeglica, država na Bosforu se sve više okrenula Rusiji i njenom predsedniku Vladimiru Putinu.

- Savezništvo Turske i Rusije doneće jedan potpuno novi kvalitet na prostoru Bliskog istoka. Učvršćeno nakon neuspelog vojnog puča u Turskoj 15. jula, u čijem sprečavanju je Rusija očigledno odigrala značajnu ulogu, ono je već položilo jedan težak ispit na koji je stavljeno atentatom na ruskog ambasadora u Ankari. Upravo Rusija, koja je intervencijom u Siriji prikazala značajne kapacitete za projekciju vojne moći daleko izvan svojih granica, može biti taj faktor koji će dalje relaksirati odnose između najvažnijih prestonica Bliskog istoka severno od Persijskog zaliva, a moguće novo partnerstvo Rusije i SAD nakon Trampovog preuzimanja predsedničke funkcije bi moglo doprineti pacifikaciji čitavog regiona.

BUDUĆNOST EVROPE U ERDOGANOVIM RUKAMA

Foto - Montaža: Tanjug/AP, Telegraf

- Sporazum Evropske unije i Turske o ograničavanju protoka migranata gotovo da je propao, prvenstveno usled oklevanja Brisela da ispuni data obećanja o ukidanju viznog režima za građane Turske, što znači da se trenutno ključ migrantske krize, a time i političke stabilnosti Evrope nalazi u rukama Ankare. Videli smo kakve potrese je u Evropi izazvalo million migranata pre godinu dana, možemo samo pretpostaviti šta će se desiti ako se prema prosperitetnom severu uputi novi million ljudi, a možda i dvostruko više njih - smatra Nemanja Starović.

Prema rečima našeg sagovornika, u bezbednosnom smislu, Evropa će se naredne godine suočiti sa brojnim izazovima.

- Mogući vojni slom tzv. Islamske države neće nažalost značiti i slom ekstremnih ideja koje ta organizacija propagira, a koje nailaze na plodno tle u glavama mnogih mladih ljudi koji su rođeni u predgrađima evropskih prestonica. U slučajevima kada teroristi pribegavaju samoubilačkim napadima, mere tzv. “tvrde bezbednosti” ne daju punog efekta, jer je veoma teško sprečiti u izvođenju napada nekoga ko se već pomirio sa svojom smrću.

2017. biće godina velikih izazova. Već je počela, vežite se!

(N. Ivanovski)