10

Trgovci vam bukvalno kradu novac: Sledeći put kad krenete u kupovinu obratite pažnju na ovih 10 stvari!

Kada kupci koriste kolica, a ne korpe, skloni su da potroše i do 40 odsto više novca

Kupovina, šoping, kupci, prodavnica, prodaja, mušterija
Foto: sxc.hu/tfwww

Današnji kupci sve više postaju kao glavni junak filma “Trumanov šou”. Svakog dana na njih motri čitava armija marketinških stručnjaka koji proučavaju navike mušterija prilikom kupovine i pokušavaju da smisle sve lukavije i sofisticiranije tehnike prodaje

VODIČ ZA KUPOVINU TELEVIZORA: Poslušajte ovih 10 stvari i kupićete TV kakav ste oduvek želeli

Ljudi iz prodaje ovako pokušavaju da vam podvale:

1. Reklame koje stvaraju pogrešan utisak

Da bi pokazali koliko su im proizvodi sveži i učinili ih sočnijim i primamljivijim, fotografi ih prskaju vodom. Ovu tehniku uspešno koriste i prodavci voća i povrća.

2. Antireklamni slogani

“Žao nam je, ali ovo ne možemo da vam prodamo”, poruka je koja se čita između redova nekih od “Folksvagenovih” slogana. Da li je takav pristup ikoga sprečio da kupi njihov automobil? Naprotiv: veća pažnja znači veću prodaju!

Foto: Tanjug/AP

Foto: Tanjug/AP

3. Precenjivanje

Na ovaj mudri trik naseda gotovo svako, a evo kako funkcioniše: prvo se prikaže najskuplji proizvod, a onaj sa najnižom cenom na kraju. Iako deluje povoljnije u odnosu na ostale, njegova cena je ipak preterano visoka. Takva taktika se uspešno koristi u restoranima. Kisela voda istog proizvođača ima različitu cenu u samoposluzi, u kafiću na železničkoj stanici i u restoranu. Ljudi su skloni da veruju restoranima kada je u pitanju kvalitet, pa su cene i do dva-tri puta veće. Na ovom primeru, prodavac nudi automobile različite vrednosti za istu mesečnu ratu, što navodi kupca da se zapita: Zašto da kupim jeftinija kola, ako nema razlike?

4. Cena mamac

Skupoća je relativna. Cena mamac funkcioniše tako što cene drugih proizvoda pored nje deluju povoljno, navodeći mušteriju da donese “ispravnu” odluku.

5. Lažna sniženja

U prodavnicima često možemo videti etikete s precrtanim i novim cenama, odštampanim krupnim brojevima. Mali je broj onih koji sagledavaju da su takva sniženja uglavnom lažna. Prodavnice jednostavno naduvaju staru cenu za 20 odsto, nadajući se da niko nije zapamtio originalnu cenu proizvoda. Drugi primer lažnih sniženja su takozvane “specijalne ponude”, kod kojih se, recimo, kafa i kolač nude po navodno povoljnoj ceni, pri čemu zbir pojedinačne cene jednog i drugog zapravo odgovara toj ceni. Suština je u tome što „specijalnu ponudu” nesvesno doživljavamo kao povoljnu.

Foto-ilustracija:  Profimedia/Xposurephotos

Foto-ilustracija: Profimedia/Xposurephotos

6. Smanjenje pakovanja

Proizvođači poznatih brendova i samoposluge često se služe ovim trikom kako bi obezbedili stabilan profit, bez podizanja cene.

7. Grinov efekat

Prvi potpuno zatvoren tržni centar projektovao je arhitekta austrijskog porekla Viktor Grin. Pre njega, šoping-molovi su se sastojali od odvojenih jednospratnih zgrada, međusobno povezanih prolazima. Arhitekta je objedinio više prodavnica pod jednim krovom, stvarajući supermarket nalik na lavirint. Grinov koncept podrazumeva potpuno zaštićen svet u kojem je uvek toplo, koji je dobro osvetljen i udoban. To je mesto bez prozora i satova. Danas su gotovo svi tržni centri napravljeni na ovaj način. U takvom okruženju ljudi upadaju u stanje dezorijentisanosti i blagog transa, zaboravljajući zašto su zapravo došli. Dok šetamo po ogromnom šoping-centru, gubimo sposobnost razumnog rasuđivanja. Kao posledica toga, skloni smo da impulsivno kupujemo stvari i potrošimo više novca nego što smo nameravali.

Foto-ilustracija: Profimedia

Foto-ilustracija: Profimedia

8. Velika kolica

Kada kupci koriste kolica, a ne korpe, skloni su da potroše i do 40 odsto više novca. Osoblje supermarketa namerno postavlja osnovne namirnice (hleb i mleko) na što udaljenijem mestu. Na taj način mogu biti sigurni da će mušterije usput ubaciti i nekoliko dodatnih (i ne baš neophodnih) proizvoda. U mnogim samoposlugama hodnici usmeravaju kupce u pravcu suprotnom od kretanja skazaljke na satu, što ih takođe tera na neplanirane kupovine.

9. Antropomorfizam

Reč je o našoj sklonosti da ulažemo u stvari i bića s ljudskim osobinama. Tu spada i raspravljanje s računarima ako ne rade kako treba, tepanje automobilima i razgovaranje sa životinjama kao da su ljudi.

Animirani filmovi, kao što su “Cars” i “Minions”, tipični su primeri antropomorfizma.

Kada kompanije koriste maskote u obliku životinja u okviru promocije svog brenda ili u dizajnu ambalaže, potrošači razvijaju simpatije prema tom liku, a samim tim i prema proizvodu. Antropomorfizam jača poverenje potrošača u kompaniju i njene proizvode, što dovodi do povećanja prodaje.

Foto: Profimedia

Foto: Profimedia

10. Lukavo raspoređivanje proizvoda

U svakoj samoposluzi gornje police su rezervisane za manje poznate brendove. Na srednjim policama su popularni, često reklamirani brendovi, dok se na najnižim policama nalaze proizvodi nepoznatih kompanija i proizvoda za decu. Iznamljivanje “zlatnih polica” skupo košta kompanije, što naravno utiče i na cenu njihovih proizvoda. Ukoliko ne želite da se upecate na ovaj mamac, uvek sledite jednostavno pravilo: pre nego što se odlučite za proizvod sa srednje police, uporedite cenu i kvalitet s proizvodima na gornjim i donjim policama.

Pogledajte kako da uštedite novac ako ste student:

(Telegraf.rs / Izvor: brightside.me)

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Tagovi: Kupci, Kupovina, Marketing, prodaja
Popularni komentari
  • Ж
    Жика Живац

    Naše je da nas prave volovima,njihovo je da nas kradu.Svako radi svoj posao!

  • L
    Ljudmila

    Sve vise cene zavrsavaju na…99, sto psiholoski vuce na nizi iznos, a ne na realni. Napr. 999,99 ? To je zaoravo 1.000., mi nemamo paru, da se vrati, pa je to cisto zavaravanje kupca i to me nervira, a prodavcima para po para, skupi se novac. To je PREVARA.

  • T
    Toni

    Neznam kako mogu da mi uzmu pare koje nemam

foto dana

video dana