Mile Kekin, HLADNO PIVO: Čekamo tog našeg novog Če Gevaru koji će znati podići i probuditi nas (FOTO) (VIDEO)

Mile Kekin, frontmen grupe "Hladno pivo", nedavno je izbacio solo singl i spot "Reno 4". Grupa će sledeće godine proslaviti 30. godina postojanja, uskoro će nastupiti u Beogradu, a to je bio i jedan od povoda da porazgovaramo sa Miletom o temama od muzike do politike.

Preporučujemo

NISAM VAŠ, MOJI SU POBEDILI 1945! Moćna poruka hrvatskog rokera DIGLA BALKAN NA NOGE! (VIDEO)

Bend "Hladno pivo" popularno je na prostoru bivše Jugoslavije, poznato je po svojim romantičnim i ljubavnim pesmama, ali i onim kojima izražavaju bunt i koje su političko-kritičke. Od ulaska Hrvatske u EU, sve više mladih je otišlo "preko grane", grupa je počela sve više da nastupa u zemljama Istočne Evrope, a u zadnje vreme i na Zapadu.

"Hladno pivo" je dosad objavilo devet albuma, prvi nastup imali su u Kumrovcu davne 88. godine, a tokom svoje karijere sarađivali su sa jakim muzičarima na našim prostorima, od KUD Idijota i Eda Maajke do Dubioze Kolektiv. Pre 23 godina, na početku njihove karijere, bili su i predgrupa čuvenim "Ramonsima" na njihovom koncertu u Zagrebu.

Za Telegraf.rs Mile Kekin pričao je o počecima benda, o pogledu na bivšu zajedničku državu, o današnjem stanju u politici, o odlasku mladih sa Balkana, o fudbalu i društveno-aktivističkom angažovanju grupe kroz svoje pesme.

Foto: Milena Đorđević

Tvoja nova pesma "Reno 4" je autobiografska, govori o prvoj ljubavi, o prvom automobilu... Da li je to nostalgija za tim vremenima, za autobomilom ili prvom ljubavi?

- To ide nekako ruku pod ruku. Na neki način je podsetnik da ne zaboraviš neke stvari u glavi, da ti to ostane zauvek. Neki napišu knjigu, ali ja nemam dovoljno živaca da bi sedeo tako dugo i pisao knjigu, bolje da napravim pesmu. To je pesma o mojoj prvoj godina studija, o prvoj velikoj ljubavi, prvom automobilu i prvom albumu "Hladnog piva" koji se tada snimao. U to vreme sam vozio "Reno 4". To je bio prvi automobil koji je bio moj. Živeo sam na brdu, van grada, i shvatio sam da mi je zapravo taj automobil promenio život jer sam konačno mogao izaći van i vraćati se kad sam hteo, a ne kad vozi noćni tramvaj. Osim toga sam mogao cure koje bih upoznao voziti kući i na taj način obogatiti svoj ljubavni život. Tako da je to omaž automobilu, koji je kad malo bolje razmislim jedan od največnijih tema i simbola rokenrol pesama.

Da li bih sad vozio možda "Reno 4"?

- Vozio sam ga kad smo snimali spot. To su zapravo užasno neudobna kola. Nema servo volana, klime, parkirnih senzora, sve te stvari na koje se čovek navikne veoma lako. Kada bih ga i kupio, kupio bih ga kao drugi automobil.

Foto: Roberto Pavić

Kakvi su ti planovi do kraja godine, najavljivan je novi album?

- To se sad malo izmenilo od zadnjih vesti. Odlučio sam ipak na kraju da pričekam sa novim albumom do kraja sledeće godine, a između toga ispričati priču - 30 godina "Hladnog piva". Do kraja godine izaćiće "Greatest hits" grupe, pa će uslediti velika turneja "Hladnog piva" sledeće godina, a na jesen tek moj solo album.

Da li imate neki plan kako ćete proslaviti jubilej grupe?

- U planu je 30 velikih koncerata po ex Yu, verovatno će to biti Beograd, Novi Sad i veći gradovi. To će biti vezano i za taj službeni "Greatest hits" koji će pokazati šta smo radili od prvih pesama.

Foto: Telegraf

Kako ste zadovoljni prošlogodišnjom turnejom, gde ste svirali i u beogradskoj "Hali sportova" koja je bila puna?

- Svirali smo puno po Srbiji i regionu. Dobre su bile reakcije na zadnji album, koji je bio dosta krtičko-politički obojen. Mislim da smo u vremenima kada ljudi traže lake teme dosta hrabro izašli sa dosta teškim temama koje su dobro prošle.

Nastupali ste po široj Istočnoj Evropi, Mađarska, Slovačka, Rumunija, i u Irska... Kakva je pubika tamo reagovala na vaše pesme?

- Svirali smo u Poljskoj, sada u Temišvaru, Bugarskoj. Mi jesmo bend koji, da tako kažem, je jezički ograničen. Ali, evo veliki broj mladih iz Hrvatske se iseljava u Irsku i Nemačku, i sad ćemo ponovo svirati u Dablinu i Londonu. Tako da malo koristimo i dobre strane loše pojave, a to iseljavanja mladih. Tako da ćemo sve više svirati po Zapadu.

Kakva je atmosfera bila u Irskoj s obzirom na to da je tamo sada jedna veća hrvatska zajednica?

- U Dablinu smo svirali u jednom velikom klubu za 500-600 ljudi, koji su bili mahom mladi iz Hrvatske koji su tamo došli u zadnje dve-tri godine. To je uglavnom ekipa koja se tamo još uvek snalazi, radi neke jednostavne konobarske poslove, koji su iskoristili činjenicu da je Hrvatska u EU. Ali kako raste tamo taj broj procenata, tako će padati taj broj u, na primer, Slavoniji. Nama to kao bendu ne smeta, ali mislim da bi to trebalo smetati političarima koji nas vode.

Koji je glavni razlog zbog čega ljudi generalno odlaze sa Balkana?

- Mislim da je to kombinacija, i ekonomska i nekakva malodušnost u vezi budućnosti. Mislim da je ljudima pun kofer praznih obećanja i da su odlučili iskoristiti trenutak. Jedna od dobrih strana je sloboda kretanja, otići negde i probati živeti. Ono što se meni čini kao najveći problem je što jako puno familija odlazi. Tada je manja mogućnost da će se vratiti. Možda su to sve normalne stvari, sada mi to možda gledamo predramatično. Ne znam. Mislim da je to porazno kada ne možemo sami napraviti u svojoj državi stvari koje će funkcionisati, gde će se poštovati znanje i rad. Imam osećaj da će na kraju ovde ostati samo klijenti trenutnih vlasti. Bićemo država puna klijenata.

Prvi nastup ste imali u Kumrovcu, Titovom rodnom mestu. Kakav te osećaj veže za to vreme i Jugoslaviju?

- Tada sam bio premlad da bih imao neka sećanja. Sećam se države gde nije bilo rata, gde nije bilo te nacionalne mržnje toliko izražene. Bilo je to normalnije društvo jer nije bilo rata, koji ima dugoročne posledice vrlo loše po sve narode. Sećam se tog postepenog raspada, kao preko noći je nepoželjno ponašanje postalo poželjno. Taj koncert nije imao veze da naparvimo omaž drugu Titu. Tada u Kumrovcu se održavala izviđačka akcija, pa su nas zvali da sviramo. Ne žalim za prošlom državom, ali žalim za mirom i nekako normalnijim društvom.

Foto: Milena Đorđević

Kako gledaš na Tita i njegovu vladavinu?

- Tito je bilo veliki vojskovođa koji je sigurno doprineo da najveće zlo bude poraženo, a to je fašizam. Bivša Jugoslavija se svrstala rame uz rame sa svim zemljama slobodnog sveta. Ono što mu zameram je da nije previše razmišljao o vremenu koje će doći nakon njega. I dalje živimo u tom Titoizmu nekom, i dalje tražimo jake vođe, velikog tatu koji će rešiti probleme jer ne verujemo institucijama. To je jedna uopštenost, prepoznatljivost na Balkanu, uvek tražimo velikog gazdu koji će lupiti šakom o sto. Tito je rekao jednom da se ne treba držati zakona kao pijan plota. To je veliki problem, što se ne držimo zakona. Imamo jako puno negativnih stvari koje vučemo iz tog komunizma, koji smo samo pomešali sa tim divljim kapitalizmom i sad smo dobili ono što sad imamo, a to je da svi gledamo kako da zejebemo državu a da ispadnemo velike patriote.

Album "Šamar" iz 2003. godine snimljen u saradnji sa grupom za ženska ljudska prava "B. a. b. e", povodom kampanje "16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama". Za taj album "Hladno pivo" dobilo je nagradu "Joško Kulišić" Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava, za značajan doprinos borbi za ljudska prava. Verovatno ste jedina grupa na Balkanu koja je sa tim albumom zapravo aktivistički učestvovala protiv bilo kog vida gaženja ljudskih prava?

Foto: Milena Đorđević

- Mislim da smo jako puno ukazali na to. Bili smo deo jedne kampanje koja je bila usmerena protiv nasilja nad ženama. Napravili smo jako dobar spot i pesmu koja je bila dosta jaka, dosta efektno je prošlo. "Hladno pivo" se nikad nije sramilo, nismo bežali od nekih tema. Mislim da to i jeste smisao rokenrola, barem kakvog ga ja shvatam, mora biti uronjen u sadašnjost, društvo, probleme, a ne da beži celo vreme od takve situacije. Na tom albumu je bilo nekoliko pesama, kao protiv skinheda koja je lepo odzvonila. Bilo je tu nekoliko singlova koji su nekome zažuljali. Mislim da je to problem koji ne može rešiti jedna pesma. Mi živimo u patrijahalnom društvu, barem u Hrvatskoj, nema meseca da prođe da jedna žena ne bude ili ubijena ili premlaćena, ili to sve skupa. Sada vidimo da postoje te desničarske, hard core religiozna udruženja, koje žele zadirati u prava žena na abortus. Mislim da je nasilje nad manjinama - seksualnim, nacionalnim, uvek se završi nad nasiljem nad ženama. To je nekako povezano.

Grupa ste koja pored romantičnih pesama ima i te kritičke, kojima se izražava neka vrsta bunta. Koliko one dopiru do ljudi pored mora aktuelnih, modernijih pesama?

- Najbolje je kad naparaviš hit koji je u isto vreme poučan. To ti ne uspe svaki put. Na zadnjem albumu imali smo pesmu "Firma" koja je dosta dobro odzvonila. Vrtela se i na radiju i imala je neku poruku. Ne treba podilaziti publici. Najveća umetnost je napraviti pesmu koja će u isto vreme biti i šaljiva i vesela, možda easy listening i radio friendly, a da u isto vreme bude i poučna, da nešto ljudima kažeš. To je nešto u čemu je "Hladno pivo" i uspelo. Ne treba loviti nužno široku publiku, ona će doći sama ako imaš pravu pesmu.

Za hrvatsku fudbalsku reprezentaciju ste napravili 2002. godine pred Svetsko prvenstvo himnu. Kakav je sad tvoj pogled na to?

- To je porazno prošlo, em sa umetničkog em sa sportskog stanovišta. Odmah su ispali čim smo to napravili. Tako da nisu stigli u drugi krug. Mislim da nam to nije trebalo. Procenili smo tad da je to okej, a ispala je pesma koja se zavrti tu i tamo na svake četiri godine. Hteli smo da napravimo jednu pesmu koja će biti vedra, optimistična, bez nasilja. Mnogo volim fudbal i pratim ga od malih nogu, igram ga i dalje. Veliki sam fan, često kažem volim fudbal ali mrzim sve oko njega.

Da li kada to kažeš misliš samo na naše prostore za fudbal ili generalno?

- Mislim da se to kod nas pomešalo sa nacionalističkim, lokal-patriotskim, nasilničkim momentom. Zato i ne pratim domaće lige. Pratim Ligu šampiona, na svakih par godina evopsko i svetsko prvenstvo. Na zadnjem sam intenzivno navijao za Island, koji me je oduševio. Tih 150.00 ljudi, mahom amateri, koji su se suprotstavljali, pobeđivali precenjene ekipe, to je po meni smisao fudbala i sporta uopšte. A ne ovo sad kad se jedan igrač za 100 miliona seli iz jednog kluba u drugi. To se nekako izgubilo...

Foto: Telegraf

Kako gledaš na porast desničara, ekstremsta i govora mržnje u Evropi i u svetu. U Hrvatskoj je na čelu HDZ, Donald Tramp je na vlasti u SAD, Marin le Pen je bila u izboru za predsednicu, zatvaraju se granice za izbeglice. Kakva je situacija u Hrvatskoj?

- Prvo na pamet mi pada jedna Balaševićeva - pre su ih puštali za vikend, sad ih puštaju ravno pre kamere. Kad vidim tu našu političku elitu... Imamo predsednicu koja gazi stopama Borata. Znamo kako je on prestavljao svoju zemlju, tako mi se čini da Kolinda na dosta sličan način predstavlja našu. Imamo desnicu koja se sljubila sa crkvom, pa više ne znaš ko je na vlasti, da li zapravo HDZ ili je ckrva. Bojim se da je ipak crkva kod nas na vlasti. Što se tiče Trampa, želim verovati da je svet i svetska politika funkcioniše po principu onog klatna koje je nekad bilo otvoreno, kada se rušio Berlinski zid pa smo se svi zajedno globalizirali. Više nije bili zapadnog i istočnog bloka. Dogodila se i internet revolucija koja je sve više povezivala ljude. Sad se opet vraća to klatno na drugu stranu, kada smo zastrašeni od te silne otvorenosti. Želimo se sakriti opet u te svoje nacionalne države koje će nam osigurati mir i zaštiti nas od tih "zlih izbeglica", od zle nesigurnosti. Čekam da dođe vreme kada će klatno opet se pomeriti u sredinu.

Foto: Milena Đorđević

Kako to može da se objasni? Mislila sam da kako bude prolazilo vreme, pogotovo kroz šta sve je svet prošao u prošlosti, da bi danas trebalo da budemo u boljoj poziciji. Da nema ratova, spominjanja vojske i oružja, da će biti manje bolesti. Svaki dan se spominju opet te ružne stvari iz prošlosti.

- I ja sam živeo u istoj zabludi. Znaš kad se dogodila 2002/2003., i kako je rat prošao da će se strasti smirivati. Ali ne, sad su se strasti još više pojačale. Sve se svodi na to da današnje političke elite, uvek mrzim tu reč elite, političke vođe ću samo reći, da znaju kako da pametno manipulišu sa emocijama mržnje i ljubavi, tako da se isključi mozak. Jer kad je čovek jako emotivno angažovan, on ne razmišlja. To rade jako pametno uz pomoć svojih kupljenih medija, pa, eto mogu opet pozvati isto mentalno stanje iz 95. ako to žele. Na taj način opstaju i ostaju. To je totalno zanimljiv fenomen da recimo gradovi čije se stanovništvo prepolovilo u unazad zadnjih 20 godina i dalje uredno biraju da ih HDZ vodi na lokalnom nivou. To je fantastično, neverovatno. Ti znači ispraćaš svog sina u Irsku i Nemačku i onda izlaziš na izbore i zaokružuješ HDZ, koji je zadnjih godina u tom gradu na vlasti. To je zato što je glasanje za desne stranke postala neka vrsta iskazivanje nacionalne pripadnosti, demokratija je izgubila svaki smisao u takvoj demokratiji.

Ni levica nije na zavidnom nivo?

- Levica kod nas je izgubila na značaju zato što je išla niz dlaku desnici, i što su se isto malo bacili u taj nacionalni đir. Umesto da su se držali onog što bi trebalo biti realno, a to je klasa, klasne borbe. Oni su se u jednom trenutku isto počeli igrati sa tim nacionalnim momentom i zbog toga se sada nalaze, barem u Hrvatskoj, na jednoj vrlo nezavidnoj poziciji.

Foto: Milena Đorđević

U Zagrebu i još sedam hrvatskih gradova održavali su se protesti na kojima se izražavalo nezadovoljstvo zbog zaustavljanja reforme obrazovanja i zabrinjavajućeg stanja u obrazovnom sistemu. Prošle godine je održan prvi ovakav protest. Na ovogodišnje si pozvao ljude da dođu, da li ti protesti imaju oni nekog uticaja?

- Ono što pokušava vlast je da tu obrazovnu reformu razvodni. Promenili su vođu te nekakve obrazovne reforme, stavili su nekakvu hard core religioznu fanatičarku. Mi smo, normalno, išli protiv toga, demonstrirali smo. Mislim da je vlast svesna da je jedini način da se promeni i da se narod oslobodi od ovakve vlasti je, za buduće genercije mislim da za nas baš nema puno spasa, da školstvo oslobodimo od ideologije i religije, da je to jedini način da ćemo možda za 20-30 godina moći živeti u malo normalnijem društvu. Najave za promene se stalno najavljuju, ali se za sad nije ništa konkretno nije dogodilo. I dalje je školstvo tako kako je bilo, staromodno, neefikasno. Taman toliko da našu mladež nauči kako da konobarišu u Irskoj i Nemačkoj.

Da li je vlast u nekom vidu ignorisala protest i koje je komentare je imala?

- Oni su isto za nekakvu načelnu reformu, ali bi hteli reformu takvu da se ništa po mogućnosti ne promeni. Hteli bi samo načelno. Na reformi je radilo preko 500 nastavnika i profesora, na toj reformi koja je bila provobitno predložena. Međutim, sad kada je došla desnica ponovo na vlast, bilo je jasno da oni neće pristati na tako nešto nego će pokušati izmeniti, promeniti, razblažiti, razvodniti tu školsku reformu.

Foto: Tanjug/HINA

Koje su ti prve karakteristike kada pomisliš na Balkan, ili kada se voziš kolima šta je ono što vidiš?

- Raspadnute fabrike, raspadnute zatvorene firme i veliki novi verski objekti. Mislim da je to jedna od prepoznatljivosti. Osim toga i neverovatan velik broj normalni ljudi u odnosu na medijsku sliku koja se prikazuje. Mislim da ima jako puno i normalnih ljudi koji razmišljaju svojim mozgom, ali takvi su mediji. Uvek traže taj neki ekstremni momenat i često čovek zna steći iskrivljenu sliku o svemu.

Zašto uvek ti ljudi koje spominješ nekako manje bučni, žele da žive u miru, a ne uspevaju da isplivaju. Uvek su nekako ti ekstremniji na vlasti i ta neka manjina koja je bahata.

- Mislim da je to prvenstveno što su se ljudi uverili da su svi isti, to je jedna strategija kojom se služe kriminalci ti. Ako izazoveš apatiju i bezvoljnost onda si napravio pola posla. Ljudi su izgubili veru da će se poboljšati i samim tim više su postali tromi. Čekamo tog nekakvog našeg novog Če Gevaru koji će znati podići i probuditi nas.

Foto: Milena Đorđević

Jednom si rekao da su današnji mladi puni mržnje?

- Mislim da je to hejtanje postalo dosta sada traženo, od te navijačke scene pa do nacionalne. Sigurno to školstvo ima svoju ulogu. Iz tog jednog stanja u društvu nezadovoljnih roditelja, zapravo ti reaguju i deca. Veliki broj nezadovoljnih građana koji imaju decu, klinci pokupe raspoloženje koje vlada u kući pa se to preliva dalje.

Neka publika te je ovde upoznala preko serije "Bitange i princeze", u kojoj si glumio erotomana Sašu. Skoro sam videla da se prikazuje na jednom kanalu. Kakve te uspomene vežu?

- Besomučno se reprizira, ali ne mogu se nikako rešiti tog pečata. Mislim da u svima nama čuči neki mali perverznjak, voajer, nesiguran kakav je i on, i valjda mi je uspelo nekako prikazati tog lika, šarmantnog. Mislim da je taj motiv šarmantnog luzera nešto što se najbrže uvuče pod kožu. Ja sam igrao na tu kartu i dobio sam.

Za kraj nam je Mile otkrio da će "Hladno pivo" nastupiti na Belgrade beer festu 18. avgusta. Dok čekamo da nas ponovo razdrmaju u Beogradu, poslušajte i pogledajte pesmu i spot za "Reno 4".

(Nataša Ivanovski)