Mnogo jaka poruka lekara iz Tiršove, u centar: Pijemo antibiotike 8 puta više nego zapadnjaci, vodimo decu za svaku sitnicu kod doktora

Načelnik Odeljenja za alergologiju i pulmologiju Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj i profesor na Katedri za pedijatriju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Branimir Nestorović kaže da roditelji danas decu vode kod lekara za svaku sitnicu a da za tim nema potrebe, iako su danas, generalno klinci lošijeg zdravstvenog stanja. Krivca za to vidi u ishrani i načinu života.

Preporučujemo

One su omiljene medicinske sestre u Beogradu: Mališani ih obožavaju, svojom plemenitošću ozarile su Tiršovu (FOTO)

Doktor Milan Milenković priča o istorijskom poduhvatu medicine u Srbiji i svetu: Ekskluzivni intervju za Telegraf

TROŠIMO ANTIBIOTIKE 8 PUTA VIŠE NEGO ZAPADNE ZEMLJE

Tokom gostovanju na televiziji “Hram” dr Nestorović je govorio o tome kako da roditelji očuvaju imunitet svoje dece:

- Situacija u Srbiji je danas takva da se za svaku sitnicu deca vode lekaru, potpuno nepotrebno piju ogromnu količinu raznoraznih lekova, posebno antibiotika. Mi smo zemlja sa ogromnom potrošnjom antibiotika, gotovo osam puta većom nego neke zapadne zemlje. Ušlo je nekako u naviku, roditelji se plaše, nesigurni su. A razlog što se plaše je što ne veruju svojim instinktima kad je dete u pitanju nego više veruju nekoj literaturi.

Foto - Ilustracija: Profimedia, Wavebreak

- Vi ćete stalno slušati kada dođe majka sa detetom:”Pročitala sam na internetu” ili Pročitala sam u nekoj knjizi”. Ja obično njima kažem - gledajte vaše dete, vi ste mu majka, vi ste ga rodili, devet meseci je bilo u vašoj utrobi, komuniciralo s vama, i vi treba da znate ša ono oseća. Pustite knjige, pustite sve ostalo!

On napominje da su deca danas mnogo slabijeg zdravstvenog stanja nego ranije, a na to utiču jako loša ishrana i način života.

- Moderna elektronska sredstva deci koja imaju bujnu maštu potpuno oduzimaju imaginaciju. Igrice, crtani filmovi – to je pasivna zabava, veoma privlačna. Malo je bavljenja sportom, skoro nikakvog kretanja. Sve zajedno, danas su deca mnogo slabijeg zdravstvenog stanja nego recimo moja generacija. Potpuno je jasno da zdravlje najviše zavisi od ishrane, prvenstveno od prirodnih namirnica koje treba uzimati. Sintetski vitamini i preparati ne mogu da nadoknade ono što niste pojeli. Sintetski vitamin C je 14 puta slabiji od prirodnog, plus je njegovo dejstvo pod znakom pitanja. To što će dete popiti dve tablete vitamina – ni izdaleka niste ništa uradili - objašnjava dr Nestorović. 

Foto-ilustracija: Profimedia

AKO JE BAŠ SREĆAN, ČOVEK ĆE IMATI 1200 BAKTERIJA U TELU

Prema njegovim rečima bakterije u crevima kritičan su faktor razvoja imuniteta, a to znači da treba smanjiti antibiotike:

- Ono što je sad potpuno osvojilo nauku je takozvana crevna flora. Mi smo saznali da su naše bakterije u crevima kritičan faktor razvoja imuniteta kod ljudi. Sad je objavljen članak o tome da crevna flora majke utiče na imunitet deteta. Šta to znači za roditelje? Što manje antibiotika! Deca koja često dobijaju antibiotike do dve godine imaju gomilu problema sa zdravljem kasnije, to je sad potpuno jasno. Od gojaznosti, preko alergijskih bolesti…

Foto: Milena Đorđević

Nestorović navodi da mi u crevima imamo oko tri kilograma bakterija koje svašta rade pozitivno u našu korist.

- Mi treba da ih čuvamo. Kažu da su najveće bogastvo koje steknete u životu vaše crevne bakterije. Čovek ima od 800-1000, a ako je baš srećan čovek i 1200 vrsta tih bakterija. Kad padnete da 200, onda počinju teške bolesti. Mi danas znamo da morate da čuvate te bakterije. I tu sad dolazimo do onog što mene fascinira, a to su te drevne mudrosti naših baba i deda – beli luk koji je najbolji izvor prebiotika na svetu, a oni su hrana za korisne bakterije - kaže on.

(Telegraf.rs / detinjarije.com)