OKRETAĆEMO PRASIĆE ZBOG EU: Srbija u ponedeljak proslavlja primirje u Prvom svetskom ratu

ZNATE LI ZAŠTO JE PONEDELJAK NERADAN DAN? Koliko vas zna kada pada Dan primirja u Prvom svetskom ratu i da li vam je poznato da je to jedan od državnih praznika u Srbiji? Znali odgovor na ova pitanja ili ne, tek, možete početi da se radujete, jer ćete u ponedeljak 12. novembra dan provesti kod kuće, zato što država tako kaže. Proslavom ovog dana ćemo se pridružiti velikom broju zemalja iz EU i Komonvelta koje proslavljaju ovaj praznik.

Daleko od toga da Srbi ne vole da slave i praznuju, ali se u poslednje vreme izgubio pojam (pa i smisao) državnih praznika. Ranije se znalo - 1. maj (Međunarodni dan rada), 29. novembar (Dan Republike), 22. decembar (Dan vojske), uz Novu godinu, i to je to.

Danas, među državne praznike spadaju: Nova godina (1. i 2. januar), Dan državnosti (15. i 16. februar, dan kada je dignut Prvi srpski ustanak), Praznik rada (1. i 2. maj), Prvi dan Božića (7. januar), kao i Uskršnji blagdan (počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa, ukupno dva neradna dana).

Zajedno sa ovim koji se praznuje u ponedeljak (a pada u nedelju 11. novembra), zaposleni u Srbiji praznuju 10 neradnih dana godišnje, dok se ostali praznici obeležavaju radno. Po toj statistici, Srbija se nalazi u sredini tabele među evropskim državama po danima kada se ne radi i slavi.

Predstojeći praznik je kao državni uveden decembra prošle godine, kada je Skupština Srbije usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji. 

Iako se u svim pravnim aktima formuliše kao “dan primirja u Prvom svetskom ratu”, zapravo je reč o danu kada su 1918. sile Antante potpisale primirje s Nemačkom, čime su okončane ratne operacije.  Zvanično, rat je završen je sedam meseci kasnije, potpisivanjem Versajskog mira 28. juna 1919. Bilans sukoba je više od 15 miliona poginulih, dok je 20 miliona ljudi ranjeno.

Ivana Mrkić Lekić iz Ministarstva za rad i socijalnu politiku objašnjava za Telegraf.rs da se proslavljanjem ovog praznika konačno ispravlja dugogodišnja nepravda prema žrtvama u "Velikom ratu", kako je ovaj rat tada nazivan.

- Dan primirja je prva počela da slavi 1919. godine Velika Britanija, a nakon nje su počele da taj datum obeleževaju i druge zemlje pobednice. Danas se taj dan obeležava i praznuje u velikom broju zemalja, Fransuskoj, Belgiji, SAD, Kanadi, Australiji... Tog dana, tačno u 11 sati, u trenutku kada je potpisano primirje, širom sveta će se održati prigodne svečanosti kojima će se obeležiti ovaj dan. Od ove godine, zahvaljujući usvojenim zakonskim  promenama, i naša zemlja će praznovati ovaj datum - kaže ona.

Lekićeva navodi da će na dan proslave održati brojne svečanosti u zemljama koje proslavljaju ovaj praznik. U Beogradu će na Kalemgdanu biti ispaljena počasna paljba, dok će se na nekoliko mesta državni zvaničnici položiti vence.

- Na Avali će položiti venac izaslanik predsednika Srbije, dok će sam Nikolić prisustvovati velikoj svečanosti koja se održava na ostrvu Vido - navela je ona.

Inače Vido je ostrvce kraj grada Krfa, poznato iz Prvog svetskog rata, kada se na njemu nalazila bolnica za srpske vojnike koji su došli na Krf posle prelaska preko Albanije. Veliki broj srpskih ratnika je sahranjen u moru kraj ostrva, u "plavoj grobnici".

Istoričar Čedomir Antić, međutim, smatra da je ovaj datum izuzetno bitan, jer uloga naše zemlje u njemu, broj žrtava i patnje koje je naša zemlja prošla za vreme njegovog trajanja, potpuno opravdavaju njegovo obeležavanje.

- Taj praznik simboliše konačni kraj najvećeg stradanja Srba i Srbije u celokupnoj istoriji. Ne treba podsećati na Albansku golgotu, Solunski front i druga stradanja za vreme tog rata, ali treba edukovati ljude šta znači taj čuveni 11.11. u 11 sati, kada je potpisan Sporazum o primirju, što je naknadno označilo kraj Prvog svetskog rata. Zbog svega što se izdešavalo, to bez premca predstavlja ubedljivo najsvetliji deo naše nacionalne istorije. Taj dan treba da se obeležava kao državni praznik, ali nisam siguran da ne treba da se radi, jer je našoj zemlji neophodno da se što više radi, a što manje odmara - uveren je Antić.

U Republici Srpskoj ne rade skoro ceo januar, u EU najviše 15 neradnih  dana

Podaci o Crnoj Gori i njenim stanovnicima govore da ne treba mnogo verovati vicevima u kojima oni važe za velike lenčuge. Naime, Crnogorci imaju svega šest neradnih dana godišnje, i s tim brojem se nalaze na dnu lestvice naroda koji lenčare. Za razliku od njih, u Republici Srpskoj je “opušteno” i “široko”, pa se tako u ovom delu BiH ne radi skoro ceo januar, iako zvanični kalendar predviđa 14 neradnih prazničnih dana.

U Japanu se ne radi 15 dana godišnje, dok Rusi svake godine praznuju 12 dana. Francuzi takođe praznuju više od nas, oni ne rade 11 dana godišnje. Nemci, iako važe za veoma vredan narod, ne zaostaju se mnogo za ostalim državama, odmarajući se 12 dana godišnje. Među onima koji najviše planduju su Hrvati, koji imaju čak dve neradne nedelje u toku godine. Rekorderi u EU su Belgija, Slovačka, Grčka, Španija i Portugal, koji imaju najviše praznika, u njima praznuje čak 15 dana.

Međutim, u ovim državama je u poslednje vreme javna rasprava oko broja neradnih dana, posebno crkvenih praznika, jer jedan neradan dan, kako je u Slovačkoj izračunato, staje privredu zemlje čak do 260 miliona evra, što je u trenucima ogromne finansijske krize preveliki luksuz.

O tome koliko praznovanje u Srbiji zvanično košta, ne postoje zvanični podaci. Međutim, sigurno je da će naredni produženi vikend dobro doći svim zaposlenim građanima. Glavno pitanje koje će mučiti naše građane, po svemu sudeći, biće: "Prase ili jagnje"?

(I. M.)