Sukob oko Titove imovine?

Nakon zastoja u ostavinskoj raspravi posle smrti bivšeg jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita, u raspodelu Brozove imovine hoće da se umešaju i bivše republike.

Kako pišu "Večernje novosti", osim zahteva za podelu Titovog groba na Dedinju, sa kojeg se mogu ubirati prihodi, pojavili su se i drugi zahtevi nekadašnjih republika SFRJ.

Tako je pomoćnik ministra finansija BiH u Sektoru za sukcesiju imovine bivše SFRJ Zenit Kelić najavio da će se i BiH i ostale republike umešati ako to učini Srbija. Kelić smatra da se Srbija već umešala time što se kabinet predsednika Srbije tretira kao pravni naslednik nekadašnjeg Predsedništva SFRJ i što će dati "zeleno svetlo" za otvaranje trezora sa 11 vreća Titovih dragocenosti, pohranjenih u NBS.

- Ako postoji zlato, novac ili neke vrednosti, onda je to imovina svih država naslednica, pa ćemo u ovom momentu svi morati da se uključimo u taj proces - kaže Kelić.

To, međutim, demantuje savetnik predsednika Srbije i predstavnik Srbije u Stalnom komitetu za pitanja sukcesije Oliver Antić.

- Ako je reč o privatnoj svojini, ona se deli po pravilima naslednog prava i raspoređuje se, pošto nema testamenta, po zakonskom redu nasleđivanja. Dakle, deli se između supruge Jovanke i sinova Žarka i Miše, odnosno Žarkove dece. Privatna svojina se nigde na svetu ne može deliti između država - objašnjava Antić.

U sukcesiji se može deliti samo ono što je Tito imao u posedu, a pripadalo je državi. Ako se tako nešto nađe, onda će to biti predmet razgovora o sukcesiji, ali onda će se, prema Antićevim rečima, pričati ne samo o Beogradu, već i o, recimo, vili u Bugojnu i skupocenim slikama i oružju iz nje.

Zastupnica Titovog sina Miše i unuke Zlatice Broz Violeta Kočić Mitaček kaže da je davanje dozvole za otvaranje amaneta u NBS bio legitiman potez Predsedništva, u skladu sa zakonom.

Takođe, treba odlučiti i čiji će biti skupoceni automobili, koji se već tri decenije nalaze u Tehničkom muzeju u Bistri kraj Ljubljane.

- Slovenci su obavestili sud da ti automobili nisu njihovi, jer su pozajmljeni za izložbu 1986. godine, i da su spremni da ih učine dostupnim sudu da bi bili stavljeni u ostavinsku masu -  kaže zastupnik Joške Broza Goran Petronijević.

U pitanju su automobili ogromne vrednosti, prema nekim procenama između pet i 10 miliona evra, koji su Sloveniji pozajmljeni za izložbu 1986, ali nisu vraćeni. Među 15 limuzina, izuzetno vredni su "horh glazer", kabriolet iz 1938. godine, za koji neki misle da je pripadao knezu Pavlu, i blindirani "pakard" iz 1937. godine, poklon Staljina.

"Pakard" na tržištu premašuje dva miliona dolara, a ubedljivo najskuplji auto je blindirani "mercedes kupe" iz 1939. godine, čija se cena na aukcijama kreće od 4,6 do devet miliona dolara.

Muzej istorije Jugoslavije, koji su advokati Brozovih optužili da opstruiše ostavinsku raspravu, navodi da će "poštovati sve odluke nadležnih državnih organa koje se odnose na taj slučaj, ako i kada budu donete". Muzej je po nalogu suda 10. januara dostavio popisne liste svih eksponata vezanih za Titov život i rad i Arhivu Jugoslavije predao dokumentaciju koja se odnosi na predmete koji se nalaze u trezoru Narodne banke.

(M. S. / Izvor: Večernje novosti)