Toma prvi "vladar" koji je posetio Narodnu biblioteku Srbije! (FOTO)

Od kada je pre 180 godina osnovana Narodna biblioteka Srbije nije je posetio nijedan srpski vladar, tako da je prisustvo predsednika Srbije Tomislava Nikolića na obeležavanju dana ove institucije prva ovako visoka poseta u istoriji biblioteke.

- Ovo će biti prvi put da možemo da dočekamo šefa države. Od kada postoji Nacionalna biblioteka do sada nijedan knez, kralj, predsednik niti vođa naše zemlje nije nikada stupio u ovu instituciju - rekao je v. d. upravnika Narodne biblioteke Srbije Dejan Ristić kada je najavljivao obeležavanje Dana biblioteke i novouspostavljenog Dana knjige.

Najstarija ustanova kulture u Srbiji, Narodna biblioteka, osnovana je 28. februara 1832. godine u knjižari Gligorija Vozarovića.

Ovo znači da su, od kada biblioteka postoji, u prilici da je posete knez Miloš Obrenović, knez Milan Obrenović, knez Mihailo Obrenović, knez Aleksandar Karađorđević, kralj Milan Obrenović, kralj Aleksandar Obrenović, kralj Petar I Karađorđević, kralj Aleksandar I Karađorđević, knez Pavle Karađorđević, Ivan Ribar, Josip Broz Tito, Dobrica Ćosić, Zoran Lilić, Slobodan Milošević, Milan Milutinović, Vojislav Koštunica i Boris Tadić.

Zbog čega nijedan od njih to nikada nije uradio - ostaje nejasno.

KAKO JE SVE POČELO?

Inicijalni fond biblioteke činili su pokloni Vozarevića i drugih srpskih kulturnih poslenika. Knez Miloš je naredio da se jedan primerak od svake štampane knjige ustupi biblioteci. Tako je ustanovljena institucija obaveznog primerka.

Godine 1845. biblioteka je imala 1.421 naslov u 2.283 sveske i autorski katalog, koji je izradio dr Milovan Spasić. Kneževim ukazom iz 1853. godine, uvedeno je zvanje državnog bibliotekara u rangu profesora Velike škole. Naziv "Narodna biblioteka" ozvaničio je Đura Daničić, koji je definisao nacionalnu koncepciju nabavne politike i započeo izradu tekuće nacionalne bibliografije.

ZAŠTO JE UNIŠTENA U DRUGOM SVETSKOM RATU?

U bombardovanju tokom Prvog svetskog rata stradao je deo fonda, preostali fond je preseljen na više mesta u Beogradu, Nišu i Kosovskoj Mitrovici. Deo fonda dospeo i je i do Sofije, ali je posle rata vraćen. Nestalo je dosta građe, rukopisa, knjiga i novina. Zakon o štampi i novi Zakon o Narodnoj biblioteci iz 1919. godine donose Biblioteci status centralne državne biblioteke i pravo na obavezni primerak sa čitave teritorije Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

U očekivanju početka Drugog svetskog rata, 1. aprila 1941. godine, sve je bilo spremno za evakuaciju. Biblioteka je bila spakovana u 150 sanduka, rukopisi posebno u 38 (svaki je bio težak oko 80 kg), a stari časopisi u 22 sanduka. Međutim, ministar prosvete M. Trifunović zabranio je 3. aprila evakuaciju prosvetno-kulturnih ustanova Beograda, pa i Narodne biblioteke, ali je naredio da se sve dragocenosti sklone u podrum, što je i učinjeno.

Zgrada je pogođena zapaljivim bombama 6. aprila u 16 sati i izgorela je do temelja.

Obnova fonda počela je još za vreme rata, da bi nakon njega bila intenzivirana. Biblioteka dobija nove, uređene kataloge i to 1947. godine Autorski, a 1948. godine Predmetni. Godine 1953. osniva se Bibliotečki centar, koji će prerasti u Odeljenje za unapređenje bibliotečke delatnosti. Zakon o bibliotekama Srbije iz 1965. godine, Narodnoj biblioteci, kao centralnoj matičnoj biblioteci u Srbiji, dodeljuje posebno mesto i važne funkcije.

Na dan stradanja u bombardovanju, 6. aprila 1973. godine, biblioteka je svečano otvorila vrata svoje nove zgrade, u kojoj je i danas.

NIKOLIĆ: KULTURA, NAUKA I UMETNOST NISU TROŠAK

Dan Narodne biblioteke Srbije i novouspostavljeni Nacionalni dan knjige obeležen je u amfiteatru biblioteke, u prisustvu predsednika Tomislava Nikolića, diplomata, rektora univerziteta, crkvenih velikodostojnika, direktora ustanova kulture u Srbiji. Nikolić je prihvatio poziv da bude pokrovitelj Narodne biblioteke Srbije i poručio da se kultura, prosveta, nauka i umetnost ne mogu posmatrati kao trošak već kao infrastukturno ulaganje u bolji život svih građana, razvoj države i društva.

Nikolić je pozvao Vladu Srbije, Grad Beograd i pojedince da bez odlaganja pokrenu obnovu zdanja na Kosančićevom vencu, gde se nekada nalazila ta biblioteka - koja je uništena u bombardovanju 6. aprila 1941. godine.

- Stekli su se svi uslovi da naše društvo pokaže svest i planski pristupi uređenju lokaliteta na Kosančićevom vencu na koji treba simbolično da se vrati Narodna biblioteka Srbije - rekao je Nikolić.

Predsednik je istakao da društvo koje ne razaznaje značaj kulture, prosvete, nauke i umetnosti samo sebe osuđuje na postepeno, ali sigurno odumiranje.

- Vreme u kojem živimo opterećeno dugotrajnom ekonomskom krizom kao da nas je poljuljalo u posvećenosti istinskim vrednostima stvaralaštva i zaštite kulturne baštine - poručio je predsednik.

(M. S.)