9

HAG ZAMENIO BEOGRADOM! Ralf van der Zijden: Kako sam postao Srbin (FOTO)

Holanđanin (35), koji već dve godine živi u Beogradu organizujući turističke biciklističke ture po prestonici, priča za Telegraf šta mu smeta u Srbiji, zašto voli kafanu, narodnu muziku i svoju devojku iz Aranđelovca

Ralf van der Zijden
Foto: Marko Todorović

Holanđanin Ralf van der Zijden (35), vlasnik kompanije “Bike Belgrade”, već dve godine živi u Beogradu, promovišući turističku ponudu prestonice kroz interesantne biciklističke ture. U Beograd se, prema sopstvenom priznanju, zaljubio za vreme jedne radne posete i to na putu ka aerodromu, razgledajući ga iz taksija. U tom trenutku se, kaže, osećao kao kada se zaljubio u svoju devojku.

Čim bi se vratio u Hag, nedostajali su mu srpski prijatelji, ulice, atmosfera ovoga grada. Stoga je jedno jutro rešio da donese finansijski ne baš najpametniju odluku − dao je otkaz, spakovao kofere i zauvek se preselio u Beograd. Nijednog trenutka se nije pokajao, a u izboru koji je napravio, kaže uživa svaki dan. Ono, međutim, na šta se ni nakon dve godine života ovde nije navikao je javašluk.

Foto: Marko Todorović

Foto: Marko Todorović

– Pogledajte onaj “audio” iza vas parkiran nasred trotoara. To je nešto što u Holandiji nikada ne bi moglo da prođe! – počinje priču za Telegraf Ralf van der Zijden u jednom od kafića u Strahinjića bana, ispod balkona zgrade u kojoj živi sa devojkom (rodom iz Aranđelovca), dodajući da svakako ne razume ni to što nikoga ne kažnjavaju za pisanje onolikih grafita po gradu.

Svojevremeno ste izjavili da vam je bilo neobično i kada ste u Beogradu prvi put videli Cigančiće kako peru šoferšajbne? Zar toga nema u Holandiji?

– Živim u Strahinjića bana i često imam prilike da vidim kako bogate biznismene u skupim odelima i automobilima, tako i Cigančiće koji peru šoferšajbne, ili ljude sasvim pristojno obučene kako kopaju po kantama za đubre. U Holandiji su socijalne razlike među stanovništvom daleko uravnoteženije. Svi su maltene istog socijalnog i ekonomskog statusa. Bilo mi je neobično da se naviknem na te razlike. Interesantno je pritom da su Srbi tako ponosni što su Srbi, a ništa ne rade po pitanju toga da promene loše stvari u svojoj zemlji. Holanđani su suprotni po tom pitanju.

 Foto: Marko Todorović

Foto: Marko Todorović

Meni se čini da u Srbiji i nisu tako velike socijalne razlike kao na primer u Zapadnoj Evropi?

– Mislim da niste u pravu! Ovde su razlike baš ekstremne.

Uporedite mi jedan vaš uobičajen dan u Hagu i ovde, u Beogradu?

– Pošto sam u Hagu radio za gradsku Vladu, ustao bih oko devet sati, obukao odelo, i biciklom otišao na posao. Tamo bih se obično zadržao do sedam uveče. Za to vreme bih se sastao sa gomilom klijenata i usput pojeo jedan sendvič. Nakon toga bih skoknuo do supermarketa, i onda proveo veče sa prijateljima gledajući neki dokumentarac. U Beogradu čim ustanem pomislim: “Ura, u Beogradu sam”! Pritom ustanem kada hoću, a ne kada moram, jer radim od kuće. Onda otvorim poštu, ugovorim nekoliko sastanaka, uglavnom po kafićima. Oko tri sata devojka mi spremi tradicionalan srpski ručak, koji za razliku od holandskog sendviča podrazumeva predjelo, obilato glavno jelo i desert (smeh). A, onda jedva čekam večeru, da sve ponovimo (smeh). Interesantno je zapravo, da ovde radim i po 16 sati dnevno, ali da se sve vreme osećam kao da sam na raspustu!

Foto: Marko Todorović

Foto: Marko Todorović

Znači ovde nameravate da ostanete zauvek?

– Definitivno. Čak i ako bih proširio delovanje svoje kompanije za organizovanje turističkih biciklističkih tura na druge balkanske prestonice, Beograd će uvek biti moja baza.

Šta su vam rekli prijatelji i porodica kada ste im saopštili da se selite u Beograd?

– Otac nije mogao da veruje. Zapravo jedino me je majka podržala. Naročito zato što sam tu odluku doneo pre dve godine u jeku ekonomske krize. Svi su me pritiskali kako ne treba da idem, jer imam dobar posao i lepu kuću. No, oni koji me istinski poznaju, shvatili su da je to bio logičan sled stvari, jer sam oduvek bio avanturista. Još kao student sociologije i međunarodnih odnosa u Amsterdamu, a onda i kasnije (uglavnom poslovno) često sam posećivao Balkan.

Spomenika Beogradskog Pobednika na Kalemegdanu

Kako ste došli na ideju da se ovde bavite organizovanjem turističkih biciklističkih tura? Opišite mi do detalja jednu uobičajenu simbolično nazvanu “IBikeBelgrade” turu.

– Otkad znam za sebe voleo sam vožnju biciklom, a došavši ovde video sam da opcija turističkog obilaska Beograda ne postoji, i eto ideje! Dvočasovne ture od 15 evra, počinju svakog dana u 14 časova, na kraju Knez Mihailove kod Gradske biblioteke. Sačekamo turiste, a onda odemo po bicikle u Sportski centar “Milan Gale Muškatirović”. Vozimo se pored reke, do Brankovog mosta, prođemo Palatu Srbije (SIV), Hotel Jugoslavija, najlepše uličice u Zemunu, potom obiđemo zgradu Geneksa, i onda brodićem uz neko piće krstarimo po Adi Ciganliji. Odatle se vozimo nazad pored Save. Uz nekoliko pauza, nema dosadnih priča iz istorije… Više se bavimo novijim događajima, devedesetim godinama i savremenim životom u Beogradu. Svaka tura je drugačija, u zavisnosti od interesovanja polaznika.

Odakle su turisti koje ste provozali kroz naš grad?

– Većina gostiju je iz Amerike, Australije, Britanije, Holandije, Skandinavije… Ima i Rusa… Svojevremeno su se prijavili i Beograđani, koji su hteli da vide svoj grad na način na koji to do sada nikada nisu. Kada su mi rekli da su “otkrili svoj grad zahvaljujući mojoj turi”, bio je to najveći kompliment koji sam dobio.

Kafana

Koliko godina je imao najmlađi, a koliko najstariji vozač?

– Ture su namenjene svima koji mogu da voze bicikl. Imali smo turiste od jedne godine (razume se na zadnjem sedištu) do onih od po 75 godina. Neki dolaze u Beograd samostalno i upoznaju usput ljude, a nekada imamo i grupe ljudi, obično od desetak ljudi. Dovoljno je da me pozovu ili mi pošalju mejl i sve je sređeno!

Šta turističku ponudu Beograda razlikuje od drugih gradova?

– Pre svega neobični arhitektonski miks. Zatim relikti i građevine iz socrealističkog perioda. Najviše na primer volim da odvedem turiste prvo do socrealističkog “sivog” Geneksa, a onda na krstarenje po Adi, gde su svi nasmejani, razgolićeni i “u boji”! Taj kontrast uvek upali!

Foto: AP

Foto: AP

Da li ste vodili turiste u obilazak ruševina od NATO bombardovanja?

– Nisam zato što je kroz centar opasno voziti bicikle, naročito kroz Ulicu kneza Miloša. Međutim, primetio sam da su mnogi zainteresovani da vide ruševine, te ću ih svakako uključiti u nove ture.

Između ostalog vodite turiste i u noćni provod. Iz kog razloga Beograd važi za grad sa najluđim noćnim provodom?

– Atraktivne devojke, igranje po stolovima, ispijanje rakije i to što svi mladi znaju narodne pesme od početka do kraja (smeh). Toga na primer nema u Holandiji. Stoga mislim da je najgluplje pravilo koje je ovdašnja Vlada donela to da se klubovi zatvaraju u ponoć. I, to baš onda kada je Beograd u svetskim časopisima proglašen za grad sa najboljim noćnim provodom. Ne znam kako im je to palo na pamet. Verovatno su seli jedno popodne i rekli: “Hej, hajde da uništimo jedinu pozitivnu sliku, koja je za nekoliko proteklih decenija izšla u svet o Srbiji”!

Da li je istina da vam srpske kelnerice izgledaju kao da su izašle iz serije “Alo, alo”?

– Ne samo kelnerice, nego i kelneri! Naročito oni koji rade po kafanama. Doterani su tako staromodno, ali elegantno i zadivljujuće! Ponekad se osećam kao da sam vremenskom mašinom otputovao u prošlost. Mnogo mi se sviđaju. Možda zato što me podsećaju na detinjstvo… Možda se to zove nostalgija (smeh).

FOTO: Youtube / Aaron1912

FOTO: Youtube / Aaron1912

Šta ste usvojili od tipično srpskog ponašanja u kafani?

– Čim sednem u kafanu naručim leskovačku mućkalicu ili ćevapčiće i rakiju! Obožavam ogromne srpske porcije. Deluju prosto neverovatno. U životu nisam video veće porcije za manje pare. Pritom izbegavam kafane u koje zalaze stranci. Nisam došao ovde da se družim sa strancima, već da bih bio okružen Srbima. Čini mi se da sam već usvojio mnoge srpske osobine: Kasnim na sastanke, sastajem se sa poslovnim partnerima po kafanama, volim da slušam izvornu muziku, iako moja devojka ne voli (smeh). Sada sam kada odem u Holandiju Balkanac, a ovde sam i dalje Holanđanin.

Nedavno ste u Savamaloj organizovali biciklistički festival “Beograd Velograd”, ali vas je razočarao izostanak iskrene podrške Vlade?

– Tražio sam da mi pomognu u postavljanju ograda u delu Ulice braće Krsmanović. U Holandiji je sve što Vlada radi u cilju poboljšanja turističke ponude i opšteg dobra besplatno. Ovde mi je, međutim, Vlada odmah ispostavila račun. I, to ne tako mali. Te stvari me baš razočaraju!

Ture koje organizujete traju od 1. maja do 1. novembra. Čime se bavite od novembra do maja?

– Ničim! (smeh).

Pa, od čega onda živite?

– Snađem se. Pozajmim novac, ili radim neke sitne poslove (smeh). Ma, ja nisam došao ovde da bih se obogatio. Došao sam, jer mi prija ovdašnja atmosfera, to što nemam šefa da mi komanduje, i što mogu da uradim nešto dobro, korisno i lepo. Ja sam dobar primer svim mladim Srbima koji uglavnom nezaposleni sede u kući. Došao sam bez ičega u ovu zemlju, a sada vodim svoju kompaniju!

(Katarina Vuković)

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Tagovi: Beograd, Biciklizam, Hag, Ralf van der Zijden, Ture, Turizam
Popularni komentari
  • a
    aleksandar

    Neko bi rekao da si lud,blesav ili nesto jos gore,ja te razumem,raskalasno u odnosu na ustogljenost zapada,razmnozi se i uzivaj

  • N
    NL

    Bravo, bas lepo, samo napred, mnogo srece i uspeha……

  • M
    Makarije

    Ni pet ni šest nego odmah u strahinjića bana, kako li pogodi baš tu ulicu…. ;)

foto dana

video dana